Božidar Đelić veruje da će Srbija najkasnije u prvoj polovini 2011. ostvariti status kandidata za EU. Neimenovani nemački diplomata veruje da bi Srbija mogla da postane član EU 2018. godine.
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izrazio je danas očekivanje da će kandidatura Srbije biti potvrđena tokom španskog predsedavanja EU, a da će status kandidata dobiti u drugoj polovini ove godine ili u prvoj polovini 2011. godine.
Predstavljajući rezultate rada u poslednjem kvartalu 2009. godine na sednici Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije, Đelić je rekao da je prethodni period bio period ubrzanja procesa evropskih integracija Srbije, podsećajući, između ostalog, na ukidanje viza za putovanja u EU.
"Mi ulažemo značajne napore da naša kandidatura bude na dnevnom redu Saveta ministara EU na jednom od narednih zasedanja kao što je to juče u Beogradu i rekao belgijski premijer (Iv) Leterm", kazao je Đelić.
On je dodao da sva ministarstva pripremaju odgovore na upitnik koji se očekuje od EU, i pohvalio rad Skupštine u prethodnoj godini, navodeći da je Skupstina Srbije bila među tri najefikasnija parlamenta u Evropi po broju usvojenih zakon.
Đelić je naveo i da je ukupna ispunjenost plana iz kvartalnog izveštaja 77 odsto što je, prema njegovim rečima, znatno bolje nego ranije.
Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević takođe je rekla da je prošla godina bila najbolja za evropske integracije Srbije. Ona je, međutim, ukazala da Skupština treba više da radi na poboljšanju kvaliteta obrazlaganja zakonskih perdloga kako bi građanima bile jasnije koristi od predloženih zakona kao i njihove obaveze.
Srbija bi u EU mogla da uđe 2018. godine, ukoliko se svi potezi budu odvijali po planu, izjavio je jedan predstavnik iz Nemačke u razgovoru sa novinarima medija iz Srbije, koji je organizovala fondacija Konrad Adenauer u Beogradu.
Taj predstavnik, koji je zahtevao anonimnost, rekao je da će u junu ove godine EU dati zeleno svetlo za kandidaturu Srbije, ukoliko izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca bude pozitivan po Srbiju.
Potom će, dodao je on, Srbiji biti dostavljen upitnik, na koji bi ona mogla da odgovori do početka 2011. godine, a u junu naredne godine Srbija bi mogla da započne pregovore i da ih okonča do septembra 2016. godine.
"Zatim će biti potrebno godinu dana za ratifikaciju pristupanja Srbije EU, tako da bi Srbija mogla da postane punopravna članica ili krajem 2017. ili početkom 2018. godine", kazao je sagovornik medija iz Srbije.
On je poručio da će Srbija u međuvremenu morati da radi na rešenju problema Kosova i na "regulisanju" međusobnih odnosa. "Ukoliko Srbija nastavi da ponavlja da je Kosovo deo nje, a imamo li u vidu činjenicu da je na primer Nemačka priznala nezavisnost Kosova, onda je logično da Nemačka neće želeti da ratifikuje sporazum o pristupanju Srbije Evropskoj Uniji", objasnio je predstavnik Nemačke.
Prema njegovim rečima, Srbija ne mora da prizna nezavisnost Kosova, ali mora da "reguliše" taj problem, pošto EU ne želi da prima u članstvo države koje imaju neke konflikte. "Pogrešno je što srpski političari tvrde da proces pristupanja EU i pitanje Kosova nemaju veze jedno s drugim. Tu poruku ćemo preneti i predsedniku (Srbije Borisu) Tadiću, kada uskoro bude posetio Nemačku", kazao je on.
Podsetio je da je, u vreme hladnog rata, kada su postojale Savezna Republika Nemacka i Nemačka Demokratska Republika (DDR), ova prva u svetu insistirala da se DDR ne prizna i spoljna politika je dugo vremena bila usmerena upravo u tom pravcu, poput sadašnje spoljne politike Srbije, kada je u pitanju Kosovo.
Dodao je da Ujedinjene Nacije nisu želele da u članstvo prime ni jednu Nemačku, dok god je postojao tako veliki konflikt između njih. "Na kraju su dve Nemačke 1972. godine potpisale Ugovor o osnovnim principima, kojim nisu formalno priznale jedna drugu, ali su se obavezale na dobrosusedske odnose, uspostavile saradnju u mnogim oblastima i razmenile stalne predstavnike, koji nisu bili u rangu ambasadora", naveo je predstavnik Nemačke.
Dodao je da je Savezna Republika Nemačka, pored toga što je potpisala Ugovor, DDR-u dostavila i "Pismo o nemačkom jedinstvu", pošto je u ustavu Savezne Republike Nemačke pisalo da nikada neće odustati od ideje ujedinjenja dve Nemačke.
Ocenio je da bi takav recept mogla da primeni i Srbija, u procesu "regulisanja" svojih odnosa sa Kosovom, pošto i u Ustavu Srbije piše da je Kosovo njen neotuđivi deo.
On je rekao da Kosovo pravi velike "glavobolje" za EU i ocenio da će biti potrebno mnogo vremena da bi Kosovo zaista postalo država u punom smislu te reči. "I kada smo priznavali nezavisnost Kosova, bili smo svesni problema koji će da uslede, ali smo ipak to učinili jer smo bili uvereni da će u slučaju daljeg odlaganja priznanja nezavisnosti vrlo verovatno doći do vrućeg konflikta", kazao je on.
Prema njegovim rečima, Rusija ima isključivo ekonomski interes u Srbiji pa zbog toga srpskim političarima nije mudro da se vezuju za Rusiju, jer bi im se moglo desiti da Rusija iskoristi Srbiju kao "igračku" za vlastite interese, odnosno kao "oružje" u igrama velikih sila.
On je istakao i da će pitanja organizovanog kriminala i korupcije takođe biti od velike važnosti za pristupanje Srbije EU, jer EU ne želi da ponovi "grešku" koju je načinila sa preranim prijemom Rumunije i Bugarske.
(Beta)
Predstavljajući rezultate rada u poslednjem kvartalu 2009. godine na sednici Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije, Đelić je rekao da je prethodni period bio period ubrzanja procesa evropskih integracija Srbije, podsećajući, između ostalog, na ukidanje viza za putovanja u EU.
"Mi ulažemo značajne napore da naša kandidatura bude na dnevnom redu Saveta ministara EU na jednom od narednih zasedanja kao što je to juče u Beogradu i rekao belgijski premijer (Iv) Leterm", kazao je Đelić.
On je dodao da sva ministarstva pripremaju odgovore na upitnik koji se očekuje od EU, i pohvalio rad Skupštine u prethodnoj godini, navodeći da je Skupstina Srbije bila među tri najefikasnija parlamenta u Evropi po broju usvojenih zakon.
Đelić je naveo i da je ukupna ispunjenost plana iz kvartalnog izveštaja 77 odsto što je, prema njegovim rečima, znatno bolje nego ranije.
Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević takođe je rekla da je prošla godina bila najbolja za evropske integracije Srbije. Ona je, međutim, ukazala da Skupština treba više da radi na poboljšanju kvaliteta obrazlaganja zakonskih perdloga kako bi građanima bile jasnije koristi od predloženih zakona kao i njihove obaveze.
Srbija bi u EU mogla da uđe 2018. godine, ukoliko se svi potezi budu odvijali po planu, izjavio je jedan predstavnik iz Nemačke u razgovoru sa novinarima medija iz Srbije, koji je organizovala fondacija Konrad Adenauer u Beogradu.
Taj predstavnik, koji je zahtevao anonimnost, rekao je da će u junu ove godine EU dati zeleno svetlo za kandidaturu Srbije, ukoliko izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca bude pozitivan po Srbiju.
Potom će, dodao je on, Srbiji biti dostavljen upitnik, na koji bi ona mogla da odgovori do početka 2011. godine, a u junu naredne godine Srbija bi mogla da započne pregovore i da ih okonča do septembra 2016. godine.
"Zatim će biti potrebno godinu dana za ratifikaciju pristupanja Srbije EU, tako da bi Srbija mogla da postane punopravna članica ili krajem 2017. ili početkom 2018. godine", kazao je sagovornik medija iz Srbije.
On je poručio da će Srbija u međuvremenu morati da radi na rešenju problema Kosova i na "regulisanju" međusobnih odnosa. "Ukoliko Srbija nastavi da ponavlja da je Kosovo deo nje, a imamo li u vidu činjenicu da je na primer Nemačka priznala nezavisnost Kosova, onda je logično da Nemačka neće želeti da ratifikuje sporazum o pristupanju Srbije Evropskoj Uniji", objasnio je predstavnik Nemačke.
Prema njegovim rečima, Srbija ne mora da prizna nezavisnost Kosova, ali mora da "reguliše" taj problem, pošto EU ne želi da prima u članstvo države koje imaju neke konflikte. "Pogrešno je što srpski političari tvrde da proces pristupanja EU i pitanje Kosova nemaju veze jedno s drugim. Tu poruku ćemo preneti i predsedniku (Srbije Borisu) Tadiću, kada uskoro bude posetio Nemačku", kazao je on.
Podsetio je da je, u vreme hladnog rata, kada su postojale Savezna Republika Nemacka i Nemačka Demokratska Republika (DDR), ova prva u svetu insistirala da se DDR ne prizna i spoljna politika je dugo vremena bila usmerena upravo u tom pravcu, poput sadašnje spoljne politike Srbije, kada je u pitanju Kosovo.
Dodao je da Ujedinjene Nacije nisu želele da u članstvo prime ni jednu Nemačku, dok god je postojao tako veliki konflikt između njih. "Na kraju su dve Nemačke 1972. godine potpisale Ugovor o osnovnim principima, kojim nisu formalno priznale jedna drugu, ali su se obavezale na dobrosusedske odnose, uspostavile saradnju u mnogim oblastima i razmenile stalne predstavnike, koji nisu bili u rangu ambasadora", naveo je predstavnik Nemačke.
Dodao je da je Savezna Republika Nemačka, pored toga što je potpisala Ugovor, DDR-u dostavila i "Pismo o nemačkom jedinstvu", pošto je u ustavu Savezne Republike Nemačke pisalo da nikada neće odustati od ideje ujedinjenja dve Nemačke.
Ocenio je da bi takav recept mogla da primeni i Srbija, u procesu "regulisanja" svojih odnosa sa Kosovom, pošto i u Ustavu Srbije piše da je Kosovo njen neotuđivi deo.
On je rekao da Kosovo pravi velike "glavobolje" za EU i ocenio da će biti potrebno mnogo vremena da bi Kosovo zaista postalo država u punom smislu te reči. "I kada smo priznavali nezavisnost Kosova, bili smo svesni problema koji će da uslede, ali smo ipak to učinili jer smo bili uvereni da će u slučaju daljeg odlaganja priznanja nezavisnosti vrlo verovatno doći do vrućeg konflikta", kazao je on.
Prema njegovim rečima, Rusija ima isključivo ekonomski interes u Srbiji pa zbog toga srpskim političarima nije mudro da se vezuju za Rusiju, jer bi im se moglo desiti da Rusija iskoristi Srbiju kao "igračku" za vlastite interese, odnosno kao "oružje" u igrama velikih sila.
On je istakao i da će pitanja organizovanog kriminala i korupcije takođe biti od velike važnosti za pristupanje Srbije EU, jer EU ne želi da ponovi "grešku" koju je načinila sa preranim prijemom Rumunije i Bugarske.
(Beta)
