"Braniću naš narod i njegov pravedni i sveti cilj", rekao je bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić na početku uvodne reči odbrane na suđenju pred Haškim tribunalom.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, izjavio je u uvodnoj reči na suđenju pred Haškim tribunalom da neće braniti svoju "malenkost", već "veličinu" srpskog naroda koji se u BiH "500 godina borio za opstanak".
Karadžić je najavio da se neće braniti prebacivanjem odgovornosti na druge, niti "tvrdnjom da nije bio važan", naznačivši da "ima dobre dokaze".
"Dokazaćemo da nije bilo ni primisli, a kamoli plana da se odstrane Muslimani", rekao je Karadžić, osvrćući se na optužbu da je bio na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo uklanjanje nesrba sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim.
Karadžić je naglasio da cilj bosanskih Srba, nasuprot optužnici, nije bilo stvaranje Republike Srpske, već očuvanje Jugoslavije. "RS je stvorena iz nužde i to veoma bolno, kad već nije mogla Jugoslavija", rekao je.
Po njegovim rečima, bosanski Srbi bili su spremni i da prihvate nezavisnu BiH, ako im se osigura "srpska konstitutivna jedinica".
Karadžić je za izbijanje rata u BiH okrivio "zavereničcko jezgro Stranke demokratske akcije" koje je vodilo "ratnu politiku" u korist Muslimana, a na štetu "hrišćanske većine - Srba i Hrvata".
Osnovni cilj tog jezgra SDA bila je "fundamentalistička dominacija" i "islamistička država" stvorena "nepravnom sececijom", tvrdi Karadžić.
"Suština zahteva SDA bila je - BiH je sto odsto naša, a Srbi, pa i Hrvati su gosti i ima da slušaju", kazao je optuženi, tvrdeći da SDA i danas ostaje pri tom zahtevu i ocenio da, dok je tako, "mirne Bosne neće biti".
Sugerišući da je NATO želeo da ga likvidira, Karadžić je u sudnici pustio snimak razgovora bivše glavne tužiteljke Tribunla Karle del Ponte sa nepoznatim osobama u kojem ona kaže da ima "dobre informacije" da je postojao sporazuma Karadžića sa američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom o imunitetu od Tribunala.
Eksplozije s velikim brojem žrtava na pijaci Markale 1994-95. i u redu za hleb u sarajevskoj Ulici Vase Miskina 1992, Karadžić je nazvao "neverovatnim primerima ratnog lukavstva" vlasti u Sarajevu "koje je dovelo do kažnjavanja Srba".
"Nema tog nišandžije koji će jednom granatom pogoditi tu pijacu, na kojoj nema ni ljudi, ni robe, a onda je odjednom 200 ljudi pogođeno... Dokazaćemo da Srbi nisu počinili ni ovaj, ni sve druge incidente u kojima je bilo masovnog stradanja", rekao je Karadžić, prikazujući u sudnici snimke pijace neposredno pre i posle eksplozije.
Tvrdio je i da su tela žrtava sa pijace Markale zapravo bili "posejani" leševi muslimanskih boraca. U dve eksplozije na toj pijaci, u februaru 1994. i avgustu 1995. ubijeno je više od 200 ljudi.
Ciljanje "sopstvenog naroda" bilo je deo "ideologije" muslimanskih vlasti, sugerisao je Karadžić.
Optužbe za nezakonito pritvaranje hiljada nesrba u logore, Karadžić je negirao na primeru Trnopolja kod Prijedora, koje je nazvao "prihvatnim centrom".
"Dokazaćemo da to nije bio logor, nego prihvatni centar za ljude koji zbog borbi nisu imali gde i kojim su oni sami upravljali", rekao je Karadžić.
Rat u BiH, po rečima optuženog, bio je suprotan interesima Srba.
"Zašto bi Srbima bio potreban rat, kad su već imali ono što su želeli - Jugoslaviju, koja se mogla sačuvati jedino u miru, a nestati samo u ratu", naglasio je Karadžić.
Kao potvrdu za to, citirao je izjavu predsednika Stranke demokratske akcije i Predsedništva BiH Alije Izetbegovića da se "rat mogao izbeći da smo ostali u Jugoslaviji, ali mi smo hteli nezavisnu BiH".
"Izetbegović me je tom izjavom abolirao, viteški... Ali, haško tužilaštvo ne zanima Izetbegovićevo viteštvo", tvrdio je Karadžić, ponavljajući da je rat izazvala težnja SDA ka "suverenoj i nezavisnoj BiH, koja će biti sto odsto njihova".
Bivši predsednik RS je podsetio da je, nasuprot Izetbegoviću, on prihvatio "četiri od pet" mirovnih predloga koje su međunarodni posrednici nudili tokom rata u BiH.
"Kakav bi to srpski udruženi zločinački poduhvat mogao biti da je SDA prihvatila makar jedan od tih planova", upitao je Karadžić.
Rekavši da je u aprilu 1992. godine Izetbegović "bio ohrabren" da povuče svoj pristanak na Kutiljerov mirovni sporazum na koje su srpske i hrvatske partije već bile pristale, on je tvrdio da krivicu za izbijanje, vođenje i produžavanje rata u BiH snose i velike zapadne sile, na čelu s Nemačkom, koje su prerano priznale nezavisnost Hrvatske i BiH.
"Nemačka je predvidela rat u Jugoslaviji još za vreme Tita... Kako sada tužilaštvo može krivicu za izbijanje rata stavljati meni", zapitao je Karadžić.
Svoj govor u kojem je u oktobru 1991. u Skupštini BiH upozorio da bi u ratu mogao nestati muslimanski narod, Karadžić je nazvao "izrazito antiratnim", sugerišući da je tužilaštvo samo navedene reči istrglo iz konteksta govora.
"Srpska strana tu nudi sve varijante koje donose mir i koncesije", prokomentarisao je Karadžić, koji je u sudnici pustio snimak tog govora.
Deklaraciju o nezavisnosti BiH koja je na tom skupštinskom zasedanju usvojila muslimansko-hrvatska većina, bez prisustva srpskih poslanika, Karadžić je nazvao nelegalnom i protivustavnom.
Tezu tužilaštva da bosanski Srbi nisu želeli da žive s Muslimanima i Hrvatima, Karadžić je odbacio rečima: "Srbi su želeli da žive s Muslimanima, ali nisu i nikada neće pristati da žive pod Muslimanima".
Karadžić nastavlja uvodnu reč, koju će izlagati i sutra.
Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra prošle godine uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi.
Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da suđenje bude nastavljeno 1. marta 2010, kako bi se braniocu dalo dovoljno vremena da se pripremi.
U uvodnoj reči, tužilac Tiger je naglasio da je Karadžić bio vrhovni komandant vojske koja je zločinima počinila etničko čićenje Muslimana i Hrvata u velikim delovima BiH, terorisala civile u Sarajevu i počinila genocid nad 7.000 Muslimana u Srebrenici.
"Karadžić je istovremeno bio arhitekta politike na kojima su ti zločini utemeljeni i vrhovni komandant snaga koje su te zločine počinile", rekao je tužilac Tiger.
Bivši predsednik Republike Srpske je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH u periodu 1992-95.
Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića u Beogradu u julu 2008. i izručile Tribunalu. On je u prvom pojavljivanju pred Tribunalom odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija je, potom, u skladu s pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.
(Beta)
Karadžić je najavio da se neće braniti prebacivanjem odgovornosti na druge, niti "tvrdnjom da nije bio važan", naznačivši da "ima dobre dokaze".
"Dokazaćemo da nije bilo ni primisli, a kamoli plana da se odstrane Muslimani", rekao je Karadžić, osvrćući se na optužbu da je bio na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo uklanjanje nesrba sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim.
Karadžić je naglasio da cilj bosanskih Srba, nasuprot optužnici, nije bilo stvaranje Republike Srpske, već očuvanje Jugoslavije. "RS je stvorena iz nužde i to veoma bolno, kad već nije mogla Jugoslavija", rekao je.
Po njegovim rečima, bosanski Srbi bili su spremni i da prihvate nezavisnu BiH, ako im se osigura "srpska konstitutivna jedinica".
Karadžić je za izbijanje rata u BiH okrivio "zavereničcko jezgro Stranke demokratske akcije" koje je vodilo "ratnu politiku" u korist Muslimana, a na štetu "hrišćanske većine - Srba i Hrvata".
Osnovni cilj tog jezgra SDA bila je "fundamentalistička dominacija" i "islamistička država" stvorena "nepravnom sececijom", tvrdi Karadžić.
"Suština zahteva SDA bila je - BiH je sto odsto naša, a Srbi, pa i Hrvati su gosti i ima da slušaju", kazao je optuženi, tvrdeći da SDA i danas ostaje pri tom zahtevu i ocenio da, dok je tako, "mirne Bosne neće biti".
Sugerišući da je NATO želeo da ga likvidira, Karadžić je u sudnici pustio snimak razgovora bivše glavne tužiteljke Tribunla Karle del Ponte sa nepoznatim osobama u kojem ona kaže da ima "dobre informacije" da je postojao sporazuma Karadžića sa američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom o imunitetu od Tribunala.
Markale su izrežirane
Karadžić je negirao krivicu za masovno stradanje civila u eksplozijama na pijaci Markale i drugim lokacijama u Sarajevu, tvrdeći da krivicu za te žrtve snose muslimanske vlasti.Eksplozije s velikim brojem žrtava na pijaci Markale 1994-95. i u redu za hleb u sarajevskoj Ulici Vase Miskina 1992, Karadžić je nazvao "neverovatnim primerima ratnog lukavstva" vlasti u Sarajevu "koje je dovelo do kažnjavanja Srba".
"Nema tog nišandžije koji će jednom granatom pogoditi tu pijacu, na kojoj nema ni ljudi, ni robe, a onda je odjednom 200 ljudi pogođeno... Dokazaćemo da Srbi nisu počinili ni ovaj, ni sve druge incidente u kojima je bilo masovnog stradanja", rekao je Karadžić, prikazujući u sudnici snimke pijace neposredno pre i posle eksplozije.
Tvrdio je i da su tela žrtava sa pijace Markale zapravo bili "posejani" leševi muslimanskih boraca. U dve eksplozije na toj pijaci, u februaru 1994. i avgustu 1995. ubijeno je više od 200 ljudi.
Ciljanje "sopstvenog naroda" bilo je deo "ideologije" muslimanskih vlasti, sugerisao je Karadžić.
Optužbe za nezakonito pritvaranje hiljada nesrba u logore, Karadžić je negirao na primeru Trnopolja kod Prijedora, koje je nazvao "prihvatnim centrom".
"Dokazaćemo da to nije bio logor, nego prihvatni centar za ljude koji zbog borbi nisu imali gde i kojim su oni sami upravljali", rekao je Karadžić.
Rat u BiH, po rečima optuženog, bio je suprotan interesima Srba.
"Zašto bi Srbima bio potreban rat, kad su već imali ono što su želeli - Jugoslaviju, koja se mogla sačuvati jedino u miru, a nestati samo u ratu", naglasio je Karadžić.
Kao potvrdu za to, citirao je izjavu predsednika Stranke demokratske akcije i Predsedništva BiH Alije Izetbegovića da se "rat mogao izbeći da smo ostali u Jugoslaviji, ali mi smo hteli nezavisnu BiH".
"Izetbegović me je tom izjavom abolirao, viteški... Ali, haško tužilaštvo ne zanima Izetbegovićevo viteštvo", tvrdio je Karadžić, ponavljajući da je rat izazvala težnja SDA ka "suverenoj i nezavisnoj BiH, koja će biti sto odsto njihova".
Bivši predsednik RS je podsetio da je, nasuprot Izetbegoviću, on prihvatio "četiri od pet" mirovnih predloga koje su međunarodni posrednici nudili tokom rata u BiH.
"Kakav bi to srpski udruženi zločinački poduhvat mogao biti da je SDA prihvatila makar jedan od tih planova", upitao je Karadžić.
Rekavši da je u aprilu 1992. godine Izetbegović "bio ohrabren" da povuče svoj pristanak na Kutiljerov mirovni sporazum na koje su srpske i hrvatske partije već bile pristale, on je tvrdio da krivicu za izbijanje, vođenje i produžavanje rata u BiH snose i velike zapadne sile, na čelu s Nemačkom, koje su prerano priznale nezavisnost Hrvatske i BiH.
"Nemačka je predvidela rat u Jugoslaviji još za vreme Tita... Kako sada tužilaštvo može krivicu za izbijanje rata stavljati meni", zapitao je Karadžić.
Svoj govor u kojem je u oktobru 1991. u Skupštini BiH upozorio da bi u ratu mogao nestati muslimanski narod, Karadžić je nazvao "izrazito antiratnim", sugerišući da je tužilaštvo samo navedene reči istrglo iz konteksta govora.
"Srpska strana tu nudi sve varijante koje donose mir i koncesije", prokomentarisao je Karadžić, koji je u sudnici pustio snimak tog govora.
Deklaraciju o nezavisnosti BiH koja je na tom skupštinskom zasedanju usvojila muslimansko-hrvatska većina, bez prisustva srpskih poslanika, Karadžić je nazvao nelegalnom i protivustavnom.
Tezu tužilaštva da bosanski Srbi nisu želeli da žive s Muslimanima i Hrvatima, Karadžić je odbacio rečima: "Srbi su želeli da žive s Muslimanima, ali nisu i nikada neće pristati da žive pod Muslimanima".
Karadžić nastavlja uvodnu reč, koju će izlagati i sutra.
Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra prošle godine uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi.
Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da suđenje bude nastavljeno 1. marta 2010, kako bi se braniocu dalo dovoljno vremena da se pripremi.
U uvodnoj reči, tužilac Tiger je naglasio da je Karadžić bio vrhovni komandant vojske koja je zločinima počinila etničko čićenje Muslimana i Hrvata u velikim delovima BiH, terorisala civile u Sarajevu i počinila genocid nad 7.000 Muslimana u Srebrenici.
"Karadžić je istovremeno bio arhitekta politike na kojima su ti zločini utemeljeni i vrhovni komandant snaga koje su te zločine počinile", rekao je tužilac Tiger.
Bivši predsednik Republike Srpske je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH u periodu 1992-95.
Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića u Beogradu u julu 2008. i izručile Tribunalu. On je u prvom pojavljivanju pred Tribunalom odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija je, potom, u skladu s pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.
(Beta)
