Ejup Ganić i Hasan Efendić rukovodili su ubistvom vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici, rekao je u iskazu pred Vojnim sudom u Beogradu nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Republike BiH Alija Delimustafić. Ova izjava data je još 2002. godine, a danas je objavljuje banjalučki "Glas Srpske".
"Ejup Ganić je 3. maja imenovao Odbor za razmenu predsednika države i komandanta Druge vojne oblasti. Ganić je bio u ulozi vrhovnog komandanta vojske, kao predsednik Predsedništva, dok su Hasan Efendić, Sefer Halilović, Mustafa Hajrulahović zvani Talijan, Zaim Backović zvani Zagi, Jovan Divjak, Fikret Muslimović i Kerim Lončarević bili njegovi pomoćnici", stoji u Delimustafićevom iskazu.
Dalje se navodi da je štab stalno dežurao u Predsedništvu BiH u kojem su bili bili Ejup Ganić i Hasan Efendić, dok je Zaim Backović operativno upravljao s Hajrulahovićem, koji je rukovodio svom operativom (Beretkama i Patriotskom ligom), a pomagali su mu Divjak, Sefer Halilović, Kerim Lončarević.
"Sve vreme zajedno sa Ganićem u Predsedništvu bio je sin Alije Izetbegovića, Bakir Izetbegović", rekao je Delimustafić u svojoj izjavi od 29. januara 2002. vojnom istražnom sudiji u Beogradu, u okviru istrage u predmetu KI 651/93.
Tužilaštvo za ratne zločine predmet "Dobrovoljačka" preuzelo je od Vojnog suda.
Zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu počinjen je 3. maja 1992. godine.
U komandi Vojske u Lukavici za to vreme bio je zarobljen muslimanski lider i predsedavajući Predsedništva RBiH Alija Izetbegović.
U sporazumu između JNA, UNPROFOR-a i rukovodstva u Sarajevu, tačnije Ganića, dogovoreno je da se na bezbedan način evakuiše Druga vojna oblast sa Bistrika, a da se oslobode Izetbegović, njegova pratnja, u kojoj su bili njegova kćerka Sabina i aktuleni lider SDP-a Zlatko Lagumdžija.
Međutim, vršilac dužnosti predsedavajućeg Predsedništva Ejup Ganić i komandant Teritorijalne odbrane Hasan Efendić odlučili su da se propusti samo vozilo u kojem se nalazi Izetbegović i komandant Druge vojne oblasti general Milutin Kukanjac, a da se ostatak kolone u povlačenju preseče i napadne iako je Izetbegović dao drugačije obećanje.
General u penziji Dušan Kovačević tvrdi da su direktnu naredbu za napad na kolonu dao Ganić i Efendić. "On (Ganić) je naredio svojim potčinjenima da se Dobrovoljačka blokira i da nas sve pobiju. Ganić je tada rekao - Zapaliti i pobiti, niko neće proći pre dolaska UN", naveo je Kovačević koji se i sam nalazio u vojnoj koloni.
U Dobrovoljačkoj ulici ubijeni su pukovnici Budimir Radulović, Gradimir Petrović i Boško Mihajlović, potpukovnik Boško Jovanić, kapetan prve klase Marko Labudović, poručnici Ivica Cvetković, Nihad Kastrati i Obrad Gvozdenović, stariji vodnik Kazafer Rotić, desetar Ivica Simić i vojnici Momir Mojsilović, Stevo Ritan, Vlastimir Petrović, Zoran Gajić, Robert Kočić, Nebojša Jovanović, Goran Divović, Slobodan Jelić, Predrag Cerović, Miodrag Đurović, Srećko Jovanić, Branko Popović, Dragan Vitković, Zdravko Tomović i Perica Nović, te građansko lice na službi u JNA Normela Šuko.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srpske (RS), u napadu u Dobrovoljačkoj ulici ubijena su 42 i ranjena 73 vojnika i oficira JNA.
Zarobljeno je 215 pripadnika JNA koji su potom bili izloženi psihičkom i fizičkom zlostavljanju.
(Beta/MONDO, foto Beta/arhiv - Sarajevo)
Dalje se navodi da je štab stalno dežurao u Predsedništvu BiH u kojem su bili bili Ejup Ganić i Hasan Efendić, dok je Zaim Backović operativno upravljao s Hajrulahovićem, koji je rukovodio svom operativom (Beretkama i Patriotskom ligom), a pomagali su mu Divjak, Sefer Halilović, Kerim Lončarević.
"Sve vreme zajedno sa Ganićem u Predsedništvu bio je sin Alije Izetbegovića, Bakir Izetbegović", rekao je Delimustafić u svojoj izjavi od 29. januara 2002. vojnom istražnom sudiji u Beogradu, u okviru istrage u predmetu KI 651/93.
Tužilaštvo za ratne zločine predmet "Dobrovoljačka" preuzelo je od Vojnog suda.
Zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu počinjen je 3. maja 1992. godine.
U komandi Vojske u Lukavici za to vreme bio je zarobljen muslimanski lider i predsedavajući Predsedništva RBiH Alija Izetbegović.
U sporazumu između JNA, UNPROFOR-a i rukovodstva u Sarajevu, tačnije Ganića, dogovoreno je da se na bezbedan način evakuiše Druga vojna oblast sa Bistrika, a da se oslobode Izetbegović, njegova pratnja, u kojoj su bili njegova kćerka Sabina i aktuleni lider SDP-a Zlatko Lagumdžija.
Međutim, vršilac dužnosti predsedavajućeg Predsedništva Ejup Ganić i komandant Teritorijalne odbrane Hasan Efendić odlučili su da se propusti samo vozilo u kojem se nalazi Izetbegović i komandant Druge vojne oblasti general Milutin Kukanjac, a da se ostatak kolone u povlačenju preseče i napadne iako je Izetbegović dao drugačije obećanje.
General u penziji Dušan Kovačević tvrdi da su direktnu naredbu za napad na kolonu dao Ganić i Efendić. "On (Ganić) je naredio svojim potčinjenima da se Dobrovoljačka blokira i da nas sve pobiju. Ganić je tada rekao - Zapaliti i pobiti, niko neće proći pre dolaska UN", naveo je Kovačević koji se i sam nalazio u vojnoj koloni.
U Dobrovoljačkoj ulici ubijeni su pukovnici Budimir Radulović, Gradimir Petrović i Boško Mihajlović, potpukovnik Boško Jovanić, kapetan prve klase Marko Labudović, poručnici Ivica Cvetković, Nihad Kastrati i Obrad Gvozdenović, stariji vodnik Kazafer Rotić, desetar Ivica Simić i vojnici Momir Mojsilović, Stevo Ritan, Vlastimir Petrović, Zoran Gajić, Robert Kočić, Nebojša Jovanović, Goran Divović, Slobodan Jelić, Predrag Cerović, Miodrag Đurović, Srećko Jovanić, Branko Popović, Dragan Vitković, Zdravko Tomović i Perica Nović, te građansko lice na službi u JNA Normela Šuko.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srpske (RS), u napadu u Dobrovoljačkoj ulici ubijena su 42 i ranjena 73 vojnika i oficira JNA.
Zarobljeno je 215 pripadnika JNA koji su potom bili izloženi psihičkom i fizičkom zlostavljanju.
(Beta/MONDO, foto Beta/arhiv - Sarajevo)
