Pitanje ljudskih prava gejeva, lezbejki, biseksualnih i transrodnih osoba postalo opšti društveni problem, ocenjuje u godišnjem izveštaju Gej strejt alijansa.
U Srbiji je prošle godine raslo nasilje nad LGBT osobama, ali i pored velikih izazova stvorena je dobra osnova za rešavanje ključnih problema te zajednice, ocenjeno je u danas predstavljenom godišnjem izveštaju Gej strejt alijansa (GSA) o stanju ljudskih prava gejeva, lezbejki, biseksualnih i transrodnih osoba.
Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić rekao je da je ideja Vlade Srbije da učini sve da najugroženijim grupama, među kojima je i LGBT zajednica, pomogne, a da je cilj svih građana da žive u državi dostojnoj poštovanja.
Na predstavljanju izveštaja "Nema povlačenja, nema predaje", u Palati "Srbija", Čiplić je ocenio da se neće ništa promeniti ukoliko ne postoji takav cilj, kao i da svi moraju da promovišu temelje tolerancije.
Predsednik GSA Boris Milićević je istakao da su dva ključna neuspeha LGBT pokreta u Srbiji u 2009. bili nemogućnost da mobilišu proevropske stranke da "iskažu političku volju za zaštitu LGBT osoba" i neodržavanje Parade ponosa, jer se tokom priprema nasilje prema pripadnicima te populacije "prelilo na čitavo društvo".
"Zbog tog nedostatka, tokom prošle godine je nasilje nad LGBT osobama raslo i paralelno sa procesom organizovanja Povorke ponosa stigli smo do toga da je nasilje preplavilo čitavo društvo i da je postalo opšti društveni problem", rekao je Milićević.
On je ocenio da je pitanje prava LGBT osoba u Srbiji suštinsko političko pitanje koje mora da počne da se rešava.
"Antievropske snage iskoristile su pitanje LGBT osoba kako bi se obračunale sa državom u nekim drugim domenima", ocenio je Milićević i dodao da je obaveza države da zaštiti sve građane.
Prema njegovim rečima, predstavnici političkih stranaka, ministri, predstavnici državnih organa moraće u narednom periodu da insistiraju na tome da se nasilje nad LGBT osobama zaustavi i da se počinioci kazne.
"Iako je policija u Srbiji napravila pomak u poštovanju profesionalnih standarda u radu sa LGBT osobama, još uvek je većina policajaca nespremna da radi sa ovom populacijom", rekao je Milićević.
On je dodao da je za rešavanje problema neophodno i da tužilaštvo i sudska vlast počnu da izvršavaju svoje obaveze definisane Ustavom Srbije i međunarodnim pravnim standardima.
Milićević je ocenio da tužilaštva i sudovi pokazuju sporost i neefikasnost u radu na slučajevima nasilja i diskriminacije nad LGBT osobama.
Politički savetnik za ljudska prava iz ambasade SAD u Beogradu Erik Kolings ocenio je da je u srpskom društvu i dalje prisutna ekstremno negativna društvena percepcija LGBT osoba, koje su izložene pretnjama, napadima i govoru mržnje.
On je ocenio da su negativnoj slici o toj populaciji doprineli i pojedini mediji, jer su "forsirali govor mržnje" i odnosili se sa nipodaštavanjem prema problemima gej i lezbijske zajednice.
S njim se složio i zamenik britanskog ambasadora u Beogradu Bil Longharst, koji je naglasio da je državna zaštita i bezbednost svih građana, posebno onih koji pripadaju ugroženim manjinskim grupama, "najočigledniji izraz slobode" u jednoj zemlji i kada se radi o Srbiji "jedan od uslova integracije u evropsku porodicu".
(agencije/MONDO)
Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić rekao je da je ideja Vlade Srbije da učini sve da najugroženijim grupama, među kojima je i LGBT zajednica, pomogne, a da je cilj svih građana da žive u državi dostojnoj poštovanja.
Na predstavljanju izveštaja "Nema povlačenja, nema predaje", u Palati "Srbija", Čiplić je ocenio da se neće ništa promeniti ukoliko ne postoji takav cilj, kao i da svi moraju da promovišu temelje tolerancije.
Predsednik GSA Boris Milićević je istakao da su dva ključna neuspeha LGBT pokreta u Srbiji u 2009. bili nemogućnost da mobilišu proevropske stranke da "iskažu političku volju za zaštitu LGBT osoba" i neodržavanje Parade ponosa, jer se tokom priprema nasilje prema pripadnicima te populacije "prelilo na čitavo društvo".
"Zbog tog nedostatka, tokom prošle godine je nasilje nad LGBT osobama raslo i paralelno sa procesom organizovanja Povorke ponosa stigli smo do toga da je nasilje preplavilo čitavo društvo i da je postalo opšti društveni problem", rekao je Milićević.
On je ocenio da je pitanje prava LGBT osoba u Srbiji suštinsko političko pitanje koje mora da počne da se rešava.
"Antievropske snage iskoristile su pitanje LGBT osoba kako bi se obračunale sa državom u nekim drugim domenima", ocenio je Milićević i dodao da je obaveza države da zaštiti sve građane.
Prema njegovim rečima, predstavnici političkih stranaka, ministri, predstavnici državnih organa moraće u narednom periodu da insistiraju na tome da se nasilje nad LGBT osobama zaustavi i da se počinioci kazne.
"Iako je policija u Srbiji napravila pomak u poštovanju profesionalnih standarda u radu sa LGBT osobama, još uvek je većina policajaca nespremna da radi sa ovom populacijom", rekao je Milićević.
On je dodao da je za rešavanje problema neophodno i da tužilaštvo i sudska vlast počnu da izvršavaju svoje obaveze definisane Ustavom Srbije i međunarodnim pravnim standardima.
Milićević je ocenio da tužilaštva i sudovi pokazuju sporost i neefikasnost u radu na slučajevima nasilja i diskriminacije nad LGBT osobama.
Politički savetnik za ljudska prava iz ambasade SAD u Beogradu Erik Kolings ocenio je da je u srpskom društvu i dalje prisutna ekstremno negativna društvena percepcija LGBT osoba, koje su izložene pretnjama, napadima i govoru mržnje.
On je ocenio da su negativnoj slici o toj populaciji doprineli i pojedini mediji, jer su "forsirali govor mržnje" i odnosili se sa nipodaštavanjem prema problemima gej i lezbijske zajednice.
S njim se složio i zamenik britanskog ambasadora u Beogradu Bil Longharst, koji je naglasio da je državna zaštita i bezbednost svih građana, posebno onih koji pripadaju ugroženim manjinskim grupama, "najočigledniji izraz slobode" u jednoj zemlji i kada se radi o Srbiji "jedan od uslova integracije u evropsku porodicu".
(agencije/MONDO)
