Glavni zadatak NBS nije odbrana kursa, već stabilnost cena. Očito ovde NBS kvari zabavu, jer pozajmljena sredstva ne želi da potroši, kaže Jelašić.
"Ostajem pri stavu da je najbolje da sredstva uzeta od MMF-a stoje u deviznim rezervama i nadam se da će se, ipak, čuti glas razuma, koji upozorava da se svi krediti moraju vratiti", poručio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić u intervjuu "Novostima".
On je rekao da se ove godine očekuju investicije oko 1,4 milijarde evra.
"NBS ne snosi glavnu odgovornost zbog slabljenja dinara, ali očigledno mnogima odgovara da bude dežurni krivac", rekao je Jelašić povodom optužbi da je glavni krivac za loš život u Srbiji, jer štedi devizne rezerve umesto da bespoštedno brani dinara.
Jelašić tvrdi da ga to ne uznemirava mnogo, jer veliki deo tih kritika doživljava kao priznanje da svoj posao dobro radi.
"Ali, strpljiv sam čovek. Doći će dan kada će i ekonomisti i privrednici i obični građani uvideti da se standard i kupovna moć ne mogu graditi na kreditima i privatizacionim prihodima i da u najvećoj meri zavise od inflacije, a ne od kursa", rekao je on.
Jelašić je podsetio da je inflacija u februaru, u odnosu na isti mesec prošle godine, na godišnjem nivou bila ispod četiri odsto, iako je dinar u poslednjih godinu i po depresirao 25 odsto.
"Za moju ličnu i popularnost NBS ne bi bilo ništa lakše nego da u odbranu kursa 'profućkamo' pola milijarde evra i to pozajmljenih sredstava koje ćemo jednog dana morati da vratimo. Očito ovde NBS kvari zabavu, jer pozajmljena sredstva ne želi da potroši", istakao je Jelašić.
On je rekao da snaga dinara zavisi od stranih direktnih investicija, izvoza, zaduživanja u inostranstvu i makroekonomske politike, a tu, pre svega, misli na domaću potrošnju, odnosno visinu penzija i plata.
"Šta će se događati sa kursom pre svega zavisi od toga u kojoj meri ćemo poštovati program dogovoren s MMF-om", naglasio je Jelašić.
"Preuzeli smo obavezu da ćemo do 2015. smanjiti udeo zarada u BDP sa 13 na 10 odsto, a penzija sa 10 na osam odsto. Opasno bi bilo ukoliko sada skrenemo sa tog puta", upozorio je on.
Eksplicitno intervenisanje bi, upozorio je on, privremeno ojačalo dinar, ali bi napunilo džepove špekulantima, smanjilo devizne rezerve i pokrenulo još veću špekulaciju protiv dinara.
Jelašić je rekao da jedino što bi primoralo NBS da jače interveniše je to da određeni nivo kursa ugrozi postizanje našeg osnovnog cilja, a to je inflacija od šest odsto do kraja godine. "Koji bi to nivo kursa bio ne bih želeo da licitiram", dodao je on.
Jelašić je demantovao tvrdnje da kurs klizi u katastrofu.
"Ni reči nema o katastrofi, pošto o takvim scenarijima isključivo pričaju oni koji su se našli na brisanom prostoru, pa idu od političara do političara i tobože brinu o životnom standardu građana, a, u stvari, samo žele da zaštite svoje visoke marže o kojima bi u tržišnim uslovima moglo samo da se sanja", kazao je on.
Za poslednja dva meseca manje su fluktuacije kursa nego u istom periodu lane, dodao je Jelašić i istakao da kurs ne može da klizi u katastrofu ako su, kao što je sada slučaj, devizne rezerve 10,5 milijardi evra i iza svakog dinara stoje tri dinara u devizama.
On smatra da više nije održiva formula: zaduživaćemo se, pa ćemo prodati neko veliko preuzeće i obezbediti par meseci lepog života."Zato se sada udaramo u glavu i pitamo: gde je nestalo 13 milijardi evra privatizacionih prihoda u poslednjih devet godina".
Sledeće "podvlačenje crte" u realizaciji dogovora s MMF-om biće u maju.
"Tek nas tada očekuje konačna odluka u vezi sa zaradama i penzijama. Jedan sam od ključnih zagovornika da Srbiji više novca ne treba. Više novca od MMF-a prosto znači veći pritisak na NBS da se troši pozajmljeno. Nadam se da smo podvukli crtu i da novog zaduživanja neće biti", istakao je on.
Jelašić je kazao da banke mogu da smanje obaveznu rezervu sa 38 na 25 odsto za kredite u devizama, ako budu više kreditirale, prikupljale više štednje i povećale zaduživanje u inostranstvu.
"U sledećih 12 meseci to će važiti samo za banke koje budu podržavale kredite iz vladinog programa. Za ostale će smanjenje početi da važi od februara 2011. Nadam se i da će smanjenje obavezne rezerve doprineti da banke počnu da spuštaju kamate", rekao je guverner NBS.
Jelašić je podsetio da je ukupan javni dug oko 10 milijardi evra, a zaduženost građana 4,3 milijarde.
"Međutim, brzina zaduživanja je ono što zabrinjava. Prošle godine je iznos novog duga bio nekoliko puta veći od kapitalnih investicija, što je najbolji dokaz da novac nismo uzeli da nešto sagradimo, već da ga 'pojedemo i popijemo'", upozorio je Jelašić.
(Tanjug)
On je rekao da se ove godine očekuju investicije oko 1,4 milijarde evra.
"NBS ne snosi glavnu odgovornost zbog slabljenja dinara, ali očigledno mnogima odgovara da bude dežurni krivac", rekao je Jelašić povodom optužbi da je glavni krivac za loš život u Srbiji, jer štedi devizne rezerve umesto da bespoštedno brani dinara.
Jelašić tvrdi da ga to ne uznemirava mnogo, jer veliki deo tih kritika doživljava kao priznanje da svoj posao dobro radi.
"Ali, strpljiv sam čovek. Doći će dan kada će i ekonomisti i privrednici i obični građani uvideti da se standard i kupovna moć ne mogu graditi na kreditima i privatizacionim prihodima i da u najvećoj meri zavise od inflacije, a ne od kursa", rekao je on.
Jelašić je podsetio da je inflacija u februaru, u odnosu na isti mesec prošle godine, na godišnjem nivou bila ispod četiri odsto, iako je dinar u poslednjih godinu i po depresirao 25 odsto.
"Za moju ličnu i popularnost NBS ne bi bilo ništa lakše nego da u odbranu kursa 'profućkamo' pola milijarde evra i to pozajmljenih sredstava koje ćemo jednog dana morati da vratimo. Očito ovde NBS kvari zabavu, jer pozajmljena sredstva ne želi da potroši", istakao je Jelašić.
On je rekao da snaga dinara zavisi od stranih direktnih investicija, izvoza, zaduživanja u inostranstvu i makroekonomske politike, a tu, pre svega, misli na domaću potrošnju, odnosno visinu penzija i plata.
"Šta će se događati sa kursom pre svega zavisi od toga u kojoj meri ćemo poštovati program dogovoren s MMF-om", naglasio je Jelašić.
"Preuzeli smo obavezu da ćemo do 2015. smanjiti udeo zarada u BDP sa 13 na 10 odsto, a penzija sa 10 na osam odsto. Opasno bi bilo ukoliko sada skrenemo sa tog puta", upozorio je on.
Eksplicitno intervenisanje bi, upozorio je on, privremeno ojačalo dinar, ali bi napunilo džepove špekulantima, smanjilo devizne rezerve i pokrenulo još veću špekulaciju protiv dinara.
Jelašić je rekao da jedino što bi primoralo NBS da jače interveniše je to da određeni nivo kursa ugrozi postizanje našeg osnovnog cilja, a to je inflacija od šest odsto do kraja godine. "Koji bi to nivo kursa bio ne bih želeo da licitiram", dodao je on.
Jelašić je demantovao tvrdnje da kurs klizi u katastrofu.
"Ni reči nema o katastrofi, pošto o takvim scenarijima isključivo pričaju oni koji su se našli na brisanom prostoru, pa idu od političara do političara i tobože brinu o životnom standardu građana, a, u stvari, samo žele da zaštite svoje visoke marže o kojima bi u tržišnim uslovima moglo samo da se sanja", kazao je on.
Za poslednja dva meseca manje su fluktuacije kursa nego u istom periodu lane, dodao je Jelašić i istakao da kurs ne može da klizi u katastrofu ako su, kao što je sada slučaj, devizne rezerve 10,5 milijardi evra i iza svakog dinara stoje tri dinara u devizama.
On smatra da više nije održiva formula: zaduživaćemo se, pa ćemo prodati neko veliko preuzeće i obezbediti par meseci lepog života."Zato se sada udaramo u glavu i pitamo: gde je nestalo 13 milijardi evra privatizacionih prihoda u poslednjih devet godina".
Sledeće "podvlačenje crte" u realizaciji dogovora s MMF-om biće u maju.
"Tek nas tada očekuje konačna odluka u vezi sa zaradama i penzijama. Jedan sam od ključnih zagovornika da Srbiji više novca ne treba. Više novca od MMF-a prosto znači veći pritisak na NBS da se troši pozajmljeno. Nadam se da smo podvukli crtu i da novog zaduživanja neće biti", istakao je on.
Jelašić je kazao da banke mogu da smanje obaveznu rezervu sa 38 na 25 odsto za kredite u devizama, ako budu više kreditirale, prikupljale više štednje i povećale zaduživanje u inostranstvu.
"U sledećih 12 meseci to će važiti samo za banke koje budu podržavale kredite iz vladinog programa. Za ostale će smanjenje početi da važi od februara 2011. Nadam se i da će smanjenje obavezne rezerve doprineti da banke počnu da spuštaju kamate", rekao je guverner NBS.
Jelašić je podsetio da je ukupan javni dug oko 10 milijardi evra, a zaduženost građana 4,3 milijarde.
"Međutim, brzina zaduživanja je ono što zabrinjava. Prošle godine je iznos novog duga bio nekoliko puta veći od kapitalnih investicija, što je najbolji dokaz da novac nismo uzeli da nešto sagradimo, već da ga 'pojedemo i popijemo'", upozorio je Jelašić.
(Tanjug)
