Počeo "srpski Davos"

Premijer Mirko Cvetković otvorio je tradicionalni "Kopaonik biznis forum 2010" na kome je rekao da je cilj Vlade za ovu godinu rast BDP od dva odsto. Jelašić upozorava da Srbiji preti grčki scenario.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je cilj Vlade da u ovoj godini bude ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od najmanje dva odsto.

Otvarajući 17. po redu Kopaonik biznis forum, on je rekao da ni taj planirani rast neće dovesti do "većeg boljitka", ističući da je Srbiji potreban godišnji rast BDP od pet do šest procenata "ako želi da ide napred".

Cvetković je naveo da su ključni ciljevi politike Vlade Srbije u 2010. povećanje zaposlenosti i rast privredne aktivnosti.

On je naveo da su budžetski prihodi u januaru i februaru bili za osam milijardi dinara ili 8,5 odsto manji od planiranih i upozorio da, ako se nastavi trend, to može da ima negativne posledice.

Kao dobro u prva dva meseca 2010, Cvetković je izdvojio rast izvoza u januaru i februaru od 37 odsto.

Premijer je kazao da na osnovu ekonomskih pokazatelja ne može sa sigurnošću da se kaže da li je Srbija izašla iz krize, ali da može sa optimizmom da se očekuje oporavak.

Srbija je u poređenju sa državama regiona u 2009. imala bolje ili na nivou prosečnih rezultate, kazao je Cvetković i naveo da je pad BDP od 2,8 odsto bio bolji rezultat od svih u regionu, osim Makedonije.

Premijer je naveo i da je deficit budžeta Srbije od 4,2 odsto BDP bio na nivou proseka regiona, a prema javnom dugu Srbija je ispod proseka.

"Stopa nezaposlenosti je visoka i to je jedan od najvećih problema Srbije", ocenio je srpski premijer ali je dodao da prosečna zarada u Srbiji nije najniža u regionu i dodao da je plata manja u Makedoniji i Rumuniji.

Cvetković je rekao da su u prošloj godini plate u Srbiji bile 0,2 odsto veće nego u 2008. a da su penzije porasle 3,3 odsto, dodajući da to znači da nije opala kupovna moć stanovištva.



Govoreći o ključnim izazovima u 2010. premijer je kazao da će rastu privrednih aktivnosti pomoći mere vlade za povećanje tražnje kroz investicionu potrošnju i omogućavanje porasta potrošnje domaćinstava.

Cvetković je rekao i da je sa Narodnom bankom Srbije dogovoreno smanjenje obavezne rezerve banaka, čime će biti oslobođeno 1,3 milijarde evra za kreditiranje privrede.

Premijer Srbije je kazao i da je vladi potrebna pomoć da bi se našao balans u ostvarenju konfliktnih ciljeva i interesa ekonomske politike.

Kao primer je naveo da su istovremeno potrebni povećanje tražnje i smanjenje javne potrošnje i poboljšanje socijalnog položja ljudi ali i restriktivniji budžet.

"Nijedna ekonomska politika koja nije povezena sa odgovarajućom socijalnom politkom ne može biti uspešna", zaključio je Cvetković.

U radu ekonomskog skupa na Kopaniku učestvuju i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, ministarka finansija Diana Dragutinović i guverner Narodne banke Srbije Radovana Jelašića.

Organizatori Kopaonik biznis foruma su Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije. Na skupu u Hotelu Grand učestvuje oko 450 ekonomista, priverednika i predstavnmika vlasti.

Srbiji preti grčki scenario

Ukoliko Srbija nastavi da privredni rast zasniva na prekomernoj domaćoj potrošnji, to je može dovesti do "grčkog scenarija", izjavio je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić.

On je na, govoreći učesnicima foruma, istakao da problem Srbije jeste domaća tražnja, ali da rešenje ne može biti povećanje tekuće potrošnje, već rast javnih investicija, za šta je već obezbeđen novac.

Jelašić je naglasio da će najveći izazov u 2010. godini biti tekuća potrošnja, odnosno u kojoj meri će kretanje plata i penzija odrediti politika, a u kojoj meri ekonomske kategorije.

Čelnik NBS je izrazio nadu da će Srbija istrajati u izbegavanju "zamki prošlosti" , ističući da tražnja mora doći od investicija, a ne rasta domaće pottrošnje, što je lakše rešenje.

Jelašić je ukazao da u 2010. godini neće biti značajnog povećanja kredita banaka, dok će konsolidovani deficit budžeta obuhvatiti četiri odsto bruto-društvenog prozivoda (BDP), a platno-bilansni deficit između osam i devet odsto BDP.

Guverner je napomenuo i da je od septembra 2008. godine do danas dinar oslabio prema evru 30 odsto, pri čemu je 24 procenta tog slabljenaj zabelezeno od septembra 2008. do februara 2009. godine.

Inflacija je, prema rečima Jelašića, u 2009. godini ostala u planiranim okvirima, uprkos rekordnom rastu regulisanih cena i značajnom slabljenju dinara, pošto je zebeležen i pad tražnje, a plate i penzije bile su zamrznute.

(agencije/MONDO)

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija