Srbija poslala zahtev za izručenje Ganića

Ministarstvo pravde Srbije uputilo Velikoj Britaniji molbu za izručenje Ejupa Ganića. Silajdžić planira da povuče iz Beograda ambasadora Borišu Arnauta. Ganić uhapšen sa diplomatskim pasošem.

Ministarstvo pravde Srbije je saopštilo da je danas nadležnim organima Velike Britanije uputilo molbu za izručenje bivšeg člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Ejupa Ganića.

Molba sa obimnom sudskom dokumentacijom upućena je Velikoj Britaniji radi predaje Ganića (64) Višem sudu u Beogradu u cilju dovršenja krivičnog postupka koji se protiv njega vodi u Srbiji.

Britanski sud odredio je da Srbija molbu za izručenje Ganića i prateću sudsku dokumentaciju treba da dostavi do 7. aprila.

I dok se čeka na sledeću odluku suda, mediji u regionu pišu o zaoštravanju odnosa na liniji Beograd-Sarajevo. Kako pišu "Večernje novosti" predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić planira da povuče iz Beograda ambasadora Borišu Arnauta.

Iako je Arnaut došao u Srbiju pre nedelju dana i još nije predao akreditivna pisma predsedniku Srbije Borisu Tadiću, mogao bi ekspresno da se vrati kući, pišu "Novosti".

U Silajdžićevom kabinetu ogorčeni su hapšenjem bivšeg člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića i u kontaktima sa stranim ambasadama, najavljuju da će, ako ga Britanija izruči Srbiji, vratiti Arnauta.

Tako će slučaj Arnaut dobiti treće ”poluvreme”, iako već važi za nezabeležen diplomatski slučaj.

Istoveremeno banjalučke "Nezavisne novine" objavile su da je Ejup Ganić uhapšen sa diplomatskim pasošem BiH, koji je izdat jula 2007. godine, u mandatu aktuelnog ministra inostranih poslova Svena Alakalaja.

Kako su navele "Nezavisne novine", Alkalaj je ranije negirao da je Ganiću dao pasoš na osnovu svog diskrecionog prava.

Prema zakonskim odredbama, diplomatski pasoš može izdati ministar na osnovu diskrecionog prava, ili Sektor MIP-a za konzularne poslove, na osnovu pravilnika iz 2004. godine koji reguliše tu oblast.

Na čelu Odseka za vizno-pasoške poslove u ovom sektoru tada je bio Boriša Arnaut, sadašnji ambasador BiH u Beogradu, pa postoji mogućnost da je baš on izdao pasoš Ganiću s kojim je on nedavno otputovao u London, gde je 1. marta uhapšen po zahtevu Srbije.

Prema saznanjima "Nezavisnih", Ganić je imao diplomatski pasoš i pre, a taj prethodni, koji se u evidenciji vodi kao neaktivan, izdat je u aprilu 2006. godine s rokom važenja do 2011. godine i, navodno, je zamijenjen nakon godinu jer je bio popunjen.

Ganić je uhapšen 1. marta na aerodromu Hitrou u Londonu na osnovu poternice koju je za njim i još 18 osoba iz BiH, Srbija raspisala zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu, 3. maja 1992. godine.

Srpski pravosudni organi pokrenuli su istragu protiv Ganića decembra 2008. godine zbog sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno sporazumu o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.

Rešenjem o sprovođenju istrage, Ganiću se stavljaju na teret tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.

Ganić je rođen u Srbiji, kod Novog Pazara.

U politiku je ušao kao član Predsedništva Stranke reformskih snaga BiH, u Predsedništvo BiH izabran je 1990. godine, a na početku rata (1992) bio je predsednik Kriznog štaba BiH.

Kao član Predsedništva BiH i potpredsednik Federacije BiH Ganić je 23. jula 1996. doputovao u prvu zvaničnu posetu SR Jugoslaviji posle rata, gde je razgovarao sa zvaničnicima SRJ i sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, na čiji poziv je i došao u Beograd.

Funkciju predsednika Federacije BiH obavljao je i od 28. decembra 1999. do 28. februara 2001.

Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte potvrdila je 3. juna 2004. da Tribunal u Hagu vodi istragu protiv Ejupa Ganića.

(agencije/MONDO)

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija