Srbija mora da stane na svoje noge

Drugog dana ekonomskog foruma na Kopaoniku šef kancelarije Svetske banke izjavio da će Srbija morati više da se oslanja na svoje kapacitete. Đelić navodi da je potrebno povratiti konkurentnost privrede, a profesor Petrović savetuje da se smanji javna potrošnja.

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej izjavio je da je vreme kada je Srbija zasnivala svoj rast na pozajmicama od međunarodnih finansijskih institucija i velikom prilivu direktnih stranih investicija prošlo i da će u budućnosti morati više da se oslanja na sopstvene kapacitete.

Grej je drugog dana Biznis-foruma na Kopaoniku istakao da će međunarodni kreditori i dalje biti prisutni u Srbiji, ali na nižem nivou nego u prošlosti, kao i da će priliv investicija biti manji, iako će Srbiji i dalje biti potrebni strana tehnologija i znanje.

Sajmon Grej je naglasio da je prošlo vreme kada je pozajmljivanje sredstava vodilo ka rastu javne potrošnje u Srbiji, jer će u budućnosti morati više da se štedi, da bude više izvoza i "grinfild" investicija.

Srbija će morati da nastavi rad na unapređenju poslovnog okruženja radi privlačenja stranih investitora, kao i na reformi javnog sektora, posebno u oblasti obrazovanja, inače neće biti konkurentna, upozorio je Grej.

Svetska banka je u Srbiji podržala dva toka reformi - unapređenje poslovnog okruženja i reformu javne potrošnje, naveo je predstavnik te međunarodne finansijske institucije.

Grej je ocenio da je najveća snaga Srbije u tome što postoji snažna vizija Vlade Srbije usmerena ka Evropi i tržišnoj ekonomiji, odlučna posvećenost projektima i stručnost vlade i poslovne zajednice, koja je na vreme počela da se priprema za dolazak krize.

Kao slabosti Srbije Grej je naveo, između ostalog, neusklađenost različitih strategija i mnoštvo suprotstavljenih ciljeva, kao i manjak kapaciteta za primenu i realizaciju određenih projekata.

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić rekao je na Biznis-forumuna Kopaoniku da je cilj Nacionalnog saveta za konkurentnost da Srbija do kraja mandata Vlade, sa sadašnjeg 93. mesta, uđe među prvih 70 najkonkurentnijih zemalja na listi Svetskog ekonomskog foruma.

Đelić je podsetio da je na listi od 133 zemlje Srbija na 93. mestu, što je nizak nivo konkurentnosti, a iza nas su, iz regiona, samo Albanija i Bosna i Hercegovina.

Božidar Đelić je objasnio da se lista pravi na osnovu sumiranja nekoliko faktora konkurentnosti, a Srbija je na dnu te liste po kapacitetu da zadrži elitu, zatim, po efikasnosti antimonopolske politike i pravnoj sigurnosti.

On je objasnio da 70 odsto ocene Svetskog ekonomskog foruma proizilazi iz upitnika, koji popunjavaju srpski privrednici, tako da je prema njegovim rečima "to manje objektivan pogled".

Nacionalni savet za konkurentnost napravio je listu od 38 mera, koje bi trebalo da poboljšaju poziciju Srbije i one se odnose na objavljivanje administrativnih procedura i svih obrazaca na Internetu, zatim pravljenje baze podataka o lokacijama u Srbiji na kojima je moguće graditi.

Mere se odnose i na uplaćivanje komunalnih taksi, rešavanje problema transportnih dozvola i energetskoj efikasnosti. Potpredsdenik Vlade podsetio je da je EU napravila strategiju rasta do 2020. godine, u čijem se srcu nalazi konkurentnost.

Srbija je daleko od ciljeva te strategije, pošto je trenutna zaposlenost u EU 69 odsto, plan za 2020. godinu je 75 odsto, a u Srbiji je zaposlenost trenutno oko 50 odsto, naveo je potpredsednik Vlade Srbije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović rekao je na Forumu da je za brz privredni rast Srbije neophodno svesti javnu potrošnju na umeren nivo, a da bi se to učinilo potrebno je sprečiti prekomerno trošnje pred izbore.

Petrović je istakao da je Srbiji potrebno veliko usklađivanje javne potrošnje na srednji rok, odnosno do 2015. godine.

Takvo usklađivanje bi podrazumevalo, prema njegovom mišljenju, smanjenje učešća izdataka za penzije u bruto domaćem prozvodu zemlje sa 13 odsto na deset procenata, kresanje izdataka za plate sa deset odsto na osam procenata BDP-a i umanjenje budžetskog deficita sa četiri odsto BDP -a na nešto više od jedan procenat.

Javne investicije bi pri tome trebalo uvećati sa tri odsto BDP-a na pet procenata od vrednosti ostvarenog BDP-a, rekao je Petrović.

Pavle Petrović je ocenio da šanse za takvo prilagođavanje nisu velike, jer sredinom 2011. godine ističe važnost aranžmana sa MMF-om, a 2012. godine su izbori.

Na panelu, posvećenom ekonomskoj i industrijskoj politici u uslovima krize, gostima će se obratiti ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, a među izlagačima je najavljen i direktor Agrobanke Dušan Antonić.

Kao poseban događaj najavljeno je predstavljanje poslovne saradnje Biznis-foruma na Kopaoniku sa predstavnicima Evropskog menadžment foruma na Bledu, sa ciljem da se, u septembru, tom gradu u Sloveniji, održi letnji biznis-forum za ceo region (umesto tradicionalnog savetovanja ekonomista u Miločeru), a zimski na Kopaoniku, u martu.

U kasnim večernjim satima predviđen je panel o tome šta je u Srbiji urađeno u 2009. godini i šta bi trebalo da se uradi ove godine. Na tom skupu je predviđeno sučeljavanje stavova nekoliko ministara iz aktuelne vlasti i iz vlade premijera Zorana Đinđića.

(agencije/MONDO)

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija