Ejup Ganić pušten iz pritvora

Kauciju od 330.000 evra uplatila anonimna "dobro situirana gospođa", sudija ocenio da je zahtev Srbije za izručenje politički motivisan.

Sud u Londonu danas je odlučio da pusti na slobodu, uz kauciju od 330.000 evra, bivšeg člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Ejupa Ganića.

Sudija Džon Lovs rekao je da su Ganićevi advokati izneli "argumente koji pokazuju da je zatraženo izručenje Srbiji... motivisano u suštini političkim činiocima", prenosi AP.

Uslovi za Ganićevo puštanje na slobodu su vrlo strogi i uključuju "policijski čas tokom noći".

Ganić mora da ostane u Londonu, uz obavezu redovnog javljanja u policijsku stanicu, javlja Radio Bi-Bi-Si.

Na teritoriji Velike Britanije Ganić mora da ostane najverovatnije do kraja meseca, do odluke britanskog suda o zahtevu Srbije da joj bude izručen na osnovu optužbi za ratne zločine.

Ganićevi advokati su priložili 330.000 evra kao kauciju, sa objašnjenjem da je novac dala "nepoznata vrlo dobro situirana gospođa".

Bivši član ratnog predsedništva BiH uhapšen je na londonskom aerodromu po zahtevu Srbije zbog počinjenih ratnih zločina 1992. u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu nad tadašnjim pripadnicima JNA.

Ministarstvo pravde Srbije uputilo je juče nadležnim organima Velike Britanije molbu za izručenje Ganića Beogradu.

Srbija je na današnjem ročištu trebalo da priloži nove činjenice o navodnoj Ganićevoj umešanosti u ratne zločine, u odnosu na one koje je razmotrio Haški trubunal 2003. godine, kada je zaključio da nema dovoljno dokaza protiv bivšeg bosanskog zvaničnika.

Istovremeno, predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić juče je otputovao u London, kako bi pružio podršku Ganiću. Silajdžić se sastao sa ministrom spoljnih poslova Velike Britanije Dejvidom Milibandom i bivšim visokim predstavnikom u BiH Pedijem Ešdaunom.

Forin ofis je, povodom sastanka Milibanda i Silajdžića, saopštio da je hapšenje Ganića "stvar sudstva, koja se ni na koji način ne dovodi u vezu sa diplomatskim ili političkim stavom britanske vlade ili bilo kojim gledištem Velike Britanije u vezi s događajima iz prošlosti na zapadnom Balkanu", prenela je agencija AP.

O odlasku Silajdžića u London juče nije bilo reči na sednici Predsedništva BiH, i njegova poseta Velikoj Britaniji, prema stavu Republike Srpske, nema zvaničan karakter.

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da bi Silajdžić zloupotrebio svoju funkciju i poslao lošu poruku RS, ako bi posetio Ganića.

Slučaj "Dobrovoljačka" već sedam godina u Sarajevu

Politički savetnik Tužilaštva Haškog tribunala Frederik Svinen izjavio je da u ovom trenutku nije na tom sudu da odlučuje da li nacionalna tužilaštva imaju dovoljno validnih dokaza u slučaju Ejupa Ganića, odnosno, koje lokalno tužilaštvo treba da ima jurisdikciju kada je reč o slučaju "Dobrovoljačka".

Svinen je za radio "Slobodna Evropa" izjavio da je Tužilaštvo svoju ocenu datu 2003. godine da nema dovoljno dokaza da Ganić bude optužen, prosledilo kancelariji državnog tužioca Bosne i Hercegovine, gde se i danas nalazi, i da je to učinjeno u skladu sa sporazumom između BiH, Srbije i Hrvatske, koji je bio na snazi do 2004.

"Naša ocena ne može se uzeti kao konačno mišljenje o ovom slučaju, jer to nije pravosudna odluka zasnovana na svim činjenicama", rekao je Svinen, objasnivši da je Haško tužilaštvo dalo mišljenje da li nadležni organi treba ili ne treba da podižu optužnicu protiv Ganića u kontekstu Rimskog sporazuma.

"Pitanje da li ima ili nema dovoljno dokaza ne mogu se više upućivati nama. Takva odluka je na lokalnim pravosuđima, na kojima i treba da bude. Kao što sam rekao, taj dosije sa našom ocenom poslat je Kancelariji državnog tužioca, preciznije, državnom tužiocu za ratne zločine u Sarajevu. Zato mi u ovom trenutku nismo u poziciji da kažemo kako taj slučaj stoji. Bolja adresa za to pitanje je Kancelarija pomenutog tužilaštva", rekao je Svinen u intervjuu za radio Slobodna Evropa.

Bosna i Hercegovina, Srbija i Hrvatska, potpisale su 1996. godine Rimski sporazum, odnosno, "mapu puta", koja je bila na snazi do 2004, i nalagala im je da pre podizanja optužnica za ratne zločine od Tužilaštva haškog tribunala zatraže mišljenje o prikupljenim dokazima.

Banjaluka je u julu 2002. godine Haškom tužilaštvu poslala svoju evidenciju i zatražila ocenu opravdanosti podizanja optužnica u slučaju "Dobrovoljačka", uključujući optužbe protiv Ejupa Ganića, prenosi Slobodna Evropa.

Tužilaštvo u Hagu je u junu 2003. dopisom koji je potpisala glavna tužiteljka Karla del Ponte obavestilo Trivuna Jovičića, oficira Republike Srpske za vezu sa Tribunalom u Hagu da prema međunarodnim standardima nema dovoljno dokaza da se Ganić optuži za teško kršenje međunarodnog humanitarnog prava.

Svinen kaže i da u vreme kada je Tribunal ocenio da nema dovoljno dokaza za podizanje optužnice, "Haško tužilaštvo nije imalo funkciju nezavisnog suda koji sam podiže ili ne podiže optužnice ovog ranga".

"U to vreme, bazirano na materijalu koji nam je dostavljen, mi smo formirali i prosledili takvu ocenu. Već tada Haško tužilaštvo nije imalo funkciju nezavisnog suda koji sam podiže ili ne podiže optužnice ovog ranga. Po odredbama Rimskog sporazuma, odnosno, 'mape puta', mi smo samo dali mišljenje i pošto je ono upućeno nazad, taj slučaj je tada za nas bio zatvoren", rekao je Svinen.

(agencije/MONDO)

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija