Generalni štrajk opet paralisao Grčku

Grčka je danas ponovo, drugi put u poslednjih mesec dana, paralisana 24-časovnih generalnim štrajkom, organizovanim u znak protesta zbog vladinih mera za prevazilaženje ogromnog budžetskog deficita.

Danas su rad obustavili policajci, vatrogasci i carinici. Javni saobraćaj u Atini i Solunu ne radi, zatvorene su škole i javne ustanove, a bolnice primaju samo hitne slučajeve.

Vazduhoplovne veze sa svetom su prekinute pošto je od ponoći, zbog štrajka kontrolora leta, na 24 sata zatvoren i grčki vazdušni prostor.

Pošto se štrajku pridružio i sindikat pomoraca, trajekti će ostati u lukama.

Ovo je drugi generalni štrajk radnika u Grčkoj koji organizuju dva najveća sindikata u zemlji u poslednjih nedelju dana.

Planirano je da se održe demonstracije u Atini i drugim većim gradovima u zemlji.

Pod velikim pritiskom Evropske unije da brzo pokaže rezultate mera za smanjenje ogromnog budžetskog deficita, vlada levog centra najavila je nova smanjenja plata u javnom sektoru, zamrzavanja penzija i povišicu poreza na dodatu vrednost, čime očekuje da uštedi dodatnih 4,8 milijardi evra.

Ove uštede su dodate na prethodne mere štednje od 11,2 milijardi evra.

Sindikati, međutim, kažu da obični ljudi u Grčkoj sada moraju da plate nesrazmernu cenu za prethodni loš rad vlade.

"Oni pokušavaju da nateraju radnike da plate cenu za ovu krizu. Ove mere neće biti efikasne i potpuno će zamrznuti privrednu aktivnost", rekao je Janis Panagopulos, vođa najvećeg grčkog sindikata GSEE.

Tokom protesta za vreme generalnog štrajka prošlog petka demonstranti su bacali kamenje i razbijali izloge radnji i banaka zbog čega je policija bila primorana da upotrebi suzavac i palice da ih rasturi.

Vlada insistira da su teške mere štednje jedini način da se Grčka izvuče iz krize, koja je pogodila i zajedničku evropsku valutu i uznemirila međunarodna tržišta.

Vlada treba da smanji budžetski deficit sa 12,7 odsto od bruto društvenog proizvoda, koliko je bio 2009. na 8,7 odsto ove godine.

Dugoročan cilj je da se do 2012. godine taj deficit smanji na predviđni plafon za zemlje evrozone od ispod tri procenata od BDP-a.

(agencije/MONDO)

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija