Ganić tokom celog rata bio državljanin Srbije

Član ratnog Predsedništva BiH Ejup Ganić podneo je zahtev za državljanstvo BiH tek 1998. godine,što znači da je tokom celog rata bio strani državljanin Srbije. "Slobodna Evropa" piše da je Ganić bogatstvo stekao uzimajući novac od stranih donacija tokom rata

Ganić je u državnom vrhu Republike BiH tokom celog rata bio strani državljanin, odnosno građanin Srbije, pišu banjalučke "Nezavisne novine".

Prema dokumentaciji koja je u posedu lista, Ganić je zahtev za upis u državljanstvo BiH podneo 8. maja 1998. godine, u kojem se navodi da je upisan u knjigu državljana u mestu rođenja, odnosno u Sebečevu, Novi Pazar u Srbiji.

U Ministarstvu civilnih poslova BiH ne postoji podatak da li je Ganić ikada ispisan iz knjige državljana Srbije, s obzirom na to da prema zakonu nije neophodno da se upisom u knjigu državljana donosi ispisnica iz državljanstva zemlje čiji je podnosilac zahteva ranije bio državljanin.

Prema pisanju lista "Slobodna Evropa" Ejup Ganić bi mogao biti procesuiran zbog načina na koji je stekao veliku posleratnu stambeno-poslovnu imperiju, tvrde dobro upućeni izvori iz federalnog Tužilaštva.

List piše da se sumnja da je Ganić najveći deo svog bogatstva stekao zahvaljujući nekadašnjem predsedniku Predsedništva RBiH Aliji Izetbegoviću koji mu je, kao jednom od najbližih i najvernijih saradnika, poklanjao novac iz privatne kase koja se punila stranim donacijama.

Sarajevski nedeljnik navodi da federalno Tužilaštvo poseduje informacije da je Ganić od ratnih donacija iz Ambasade BiH u Austriji nelegalno uzeo tri miliona KM.

Prema informacijama iz ovog tužilaštva, u proneveri i zloupotrebi novca iz pomoći za BiH, koja je stizala tokom rata, učestvovala je nekolicina istaknutih pripadnika bošnjačkog političkog, vojnog i diplomatskog establišmenta.

Prema tim navodima, desetine visokih bošnjačkih zvaničnika nekontrolisano su raspolagale stotinama miliona maraka, od čega je ogroman dio završio na privatnim računima.

Federalno Tužilaštvo, iako je imalo čvrste dokaze protiv ratne i poratne bošnjačke elite, nikada nije procesuiralo ovu pljačku, ali kako tvrdi izvor iz ove institucije, to nikako ne znači da se to neće desiti, piše "Slobodna Bosna".

Ganić je nakon rata u centru Sarajeva izgradio vilu površine 700 metara kvadratnih kojoj pripada i bašta od skoro 1 000 metara kvadratnih, osnovao je privatni univerzitet, otvorio supruzi Fahriji Ganić luksuznu dermatološku ordinaciju u Sarajevu, a uz sve to školovao sina i kćerku na prestižnim britanskim univerzitetima.

Svoje milionsko bogatstvo pravdao je honorarima od prodaje njegove knjige u SAD i nikada u javnosti nije objašnjavao svoj angažman oko novčanih tokova koji su išli od Beča, preko Zagreba, do Sarajeva, piše sarajevski neđeljnik.

Ganić je nedavno započeo i izgradnju dve zgrade svog privatnog univerziteta "Sarajevske škole za nauku i tehnologiju" na Ilidži, u koju bi ova obrazovna ustanova trebalo da se preseli za godinu dana iz prostorija Akademije nauka i umetnosti BiH.

Postoje tvrdnje da je Ganić vlasnik još nekoliko objekata u centru Sarajeva koji se ne vode na njegovo ime, što bi se moglo dokazati samo eventualnim otvaranjem istrage, a beogradski izvori tvrde da Ganić ima stan i u beogradskom naselju Rakovica, piše "Slobodna Bosna".

Ganić je 1. marta ove godine uhapšen u Londonu po zahtevu Srbije čije ga pravosuđe tereti za ratni zločin nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu u maju 1992. godine.

Izručenje Ganića od Velike Britanije traže i Srbija i BiH, a do sada nije bilo poznato da li on ima dvojno državljanstvo ili je samo državljanin BiH.

(agencije/MONDO)

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija