Današnja “Politika” je objavila prvi deo intervjua sa Jovankom Broz, udovicom pokojnog Maršala, koja kaže da je nedavno zatvorenom izložbom njegovih fotografija u Muzeju istorije Jugoslavije, "duboko povređena".
Petnaest dana su očima mnogobrojnih posetilaca, ali i domaće i svetske javnosti, piše "Politika" bile izložene fotografije koje je godinama stvarao lično Josip Broz Tito. Tako su mnogi prvi put saznali za ovaj hobi predsednika bivše Jugoslavije i imali prvi put priliku da vide fotografije iz privatne arhive.
“Zaprepastilo me je da bez bilo kakvog razgovora sa mnom, bez pitanja i odobrenja, objavljuju moje fotografije. Zar niko neće da shvati da sam ja još živa i zdrava i da se ne mogu poigravati mojim imenom kako i kada kome šta zatreba. Kad su tako ‘dobronamerni’,pa što me nekad ne prikažu u drugom svetlu, zašto prikazuju moje golišave fotografije? Zašto ne kažu da sam bila borac, nosilac Spomenice od 1941. godine, da sam bila oficir sa visokim činom u vojsci, da sam bila Titova supruga i saputnica 35 godina, da sam u tom svojstvu nastupala javno kao društveni radnik u zemlji i inostranstvu, da sam najbolje što sam mogla i znala predstavljala našu zemlju koja je bila poštovana u svetu”, pita Jovanka Broz.
Ona naglašavda da je reč o fotografijama iz lične, privatne arhive.
“Ako ništa drugo, valjda je moralno da me pitaju za dozvolu, jer je reč o delikatnim, intimnim stvarima. Jedini sam svedok koji zna sve o tome. Pomagala sam svom suprugu i oko izrade tih fotografija,” priča za “Politiku” Titova udovica, koja objašnjava da je Savezni ustavni sud je 29. januara 2002. godine doneo odluku kojom je utvrđeno da zakon o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su vezane za život i rad Josipa Broza Tita (zvali su ga zakon Milke Planinc) nije saglasan sa Ustavom SRJ, te je Republika Srbija – kao pravni naslednik SRJ – na osnovu ove odluke bila dužna da imovinu, koja je tim zakonom bila proglašena društvenom, vrati zakonskim naslednicima Josipa Broza Tita.
“A imovina koju sam ja imala, a koja je predmet ovog spora, predstavlja moju ličnu imovinu i ona ne podleže ostavinskoj raspravi. Tako je Republika Srbija nezakonit držalac imovine. Uostalom, nisam ja, već je Žarko, najstariji Titov sin, tužio državu, odnosno Jugoslaviju.”
Sagovornica “Politike” tvrdi da je predsednik Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, sudija Zvonimir Bandić, 6. jula 1984. godine doneo pravosnažnu presudu da su Titovi sinovi Žarko i Aleksandar – Miša Broz i ona sama, naslednici Titovih dela, odnosno da imaju sva autorska prava.
“Tom presudom sud nam je dodelio pravo na honorare za sve što se objavljuje i znam da to pravo ne zastareva 70 godina od njegove smrti. Međutim, mene, koja sam, ponavljam, živa i zdrava, niko ništa ne pita. Tako ni Muzej istorije Jugoslavije, ali ni ‘Večernje novosti’ i njihov glavni urednik ne poštuju tu odluku suda. Svi oni bez ikakvih skrupula štampaju, izlažu i uzimaju novac”, ogorčena je Jovanka Broz.
“Večernje novosti” su izdale Titov dnevnik, koji je po nekim podacima bio najprodavanija knjiga na prošlogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga i koja se i danas nalazi u slobodnoj prodaji na svim kioscima.
“Bila sam neprijatno iznenađena, jer s kojim pravom i po čijem nalogu se ‘Večernje novosti’, i njihov direktor i glavni urednik Manojlo Vukotić, stavljaju iznad zakona i sudske odluke? S kojim pravom ‘Novosti’ misle da mogu da ne poštuju sudsku odluku o autorskim pravima”, nastavlja nekadašnja prva dama Jugoslavije.
Ona tvrdi da je Titove rukopise godinama čuvala još od 1945. u Užičkoj 15.
“Sve do 10. jula 1980. kada mi je u kuću upala grupa od 10-15 meni nepoznatih ljudi. Zahtevali su da im otvorim svoje prostorije, koje mi je ostavila komisija koja je već pregledala i zapečatila ostale prostorije u Užičkoj 15. Opirala sam se da im pod tim okolnostima otvorim svoje prostorije. Onda mi je taj čovek, za koga sam naknadno čula da ga zovu Nikolić, ljutito odgovorio: ‘Dobro, onda ćemo obijati!’”, kaže udovica Broz.
“Provalili su u moju radnu sobu, obili čelični ormar, oteli Titove rukopise, obili moj pisaći sto i odneli moja lična dokumenta i iz ormara uzeli sve papire. Kad sam to videla i kako su neki papiri razbacani po podu i kako su gazili po njima, kako su sve to uzimali... doživela sam šok. Uznemirili su se kad su videli da mi je pozlilo, pa su hteli da pozovu doktora, što sam ja odbila. Nakon toga sam pala u krevet i 15 dana nisam mogla da se povratim. Dakle, sve su to nekud odneli, a Nikolić mi je rekao: ‘Ako Nada nekome kaže šta je danas videla, glavom će platiti’, što znači da je bio svestan da radi kriminalnu radnju”, nastavlja Jovanka Broz.
Ona za današnju zloupotrebu Titovih rukopisa i zaostale imovine iz Užičke 15, okrivljuje Ognjena Grkovića, za koga tvrdi da joj je pretio ubistvom, kao i Ranka Bugarčića i Maricu Trljin-Grahovac, koji su joj, kako kaže, oteli nakit, a koji su tada postavljeni za rukovodioce Muzeja 25. maj.
“Politika za sutra najavljuje drugi deo intervjua sa Jovankom Broz pod naslovom “Gadafi mi nudio pomoć”.
(MONDO)
“Zaprepastilo me je da bez bilo kakvog razgovora sa mnom, bez pitanja i odobrenja, objavljuju moje fotografije. Zar niko neće da shvati da sam ja još živa i zdrava i da se ne mogu poigravati mojim imenom kako i kada kome šta zatreba. Kad su tako ‘dobronamerni’,pa što me nekad ne prikažu u drugom svetlu, zašto prikazuju moje golišave fotografije? Zašto ne kažu da sam bila borac, nosilac Spomenice od 1941. godine, da sam bila oficir sa visokim činom u vojsci, da sam bila Titova supruga i saputnica 35 godina, da sam u tom svojstvu nastupala javno kao društveni radnik u zemlji i inostranstvu, da sam najbolje što sam mogla i znala predstavljala našu zemlju koja je bila poštovana u svetu”, pita Jovanka Broz.
Ona naglašavda da je reč o fotografijama iz lične, privatne arhive.
“Ako ništa drugo, valjda je moralno da me pitaju za dozvolu, jer je reč o delikatnim, intimnim stvarima. Jedini sam svedok koji zna sve o tome. Pomagala sam svom suprugu i oko izrade tih fotografija,” priča za “Politiku” Titova udovica, koja objašnjava da je Savezni ustavni sud je 29. januara 2002. godine doneo odluku kojom je utvrđeno da zakon o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su vezane za život i rad Josipa Broza Tita (zvali su ga zakon Milke Planinc) nije saglasan sa Ustavom SRJ, te je Republika Srbija – kao pravni naslednik SRJ – na osnovu ove odluke bila dužna da imovinu, koja je tim zakonom bila proglašena društvenom, vrati zakonskim naslednicima Josipa Broza Tita.
“A imovina koju sam ja imala, a koja je predmet ovog spora, predstavlja moju ličnu imovinu i ona ne podleže ostavinskoj raspravi. Tako je Republika Srbija nezakonit držalac imovine. Uostalom, nisam ja, već je Žarko, najstariji Titov sin, tužio državu, odnosno Jugoslaviju.”
Sagovornica “Politike” tvrdi da je predsednik Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, sudija Zvonimir Bandić, 6. jula 1984. godine doneo pravosnažnu presudu da su Titovi sinovi Žarko i Aleksandar – Miša Broz i ona sama, naslednici Titovih dela, odnosno da imaju sva autorska prava.
“Tom presudom sud nam je dodelio pravo na honorare za sve što se objavljuje i znam da to pravo ne zastareva 70 godina od njegove smrti. Međutim, mene, koja sam, ponavljam, živa i zdrava, niko ništa ne pita. Tako ni Muzej istorije Jugoslavije, ali ni ‘Večernje novosti’ i njihov glavni urednik ne poštuju tu odluku suda. Svi oni bez ikakvih skrupula štampaju, izlažu i uzimaju novac”, ogorčena je Jovanka Broz.
“Večernje novosti” su izdale Titov dnevnik, koji je po nekim podacima bio najprodavanija knjiga na prošlogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga i koja se i danas nalazi u slobodnoj prodaji na svim kioscima.
“Bila sam neprijatno iznenađena, jer s kojim pravom i po čijem nalogu se ‘Večernje novosti’, i njihov direktor i glavni urednik Manojlo Vukotić, stavljaju iznad zakona i sudske odluke? S kojim pravom ‘Novosti’ misle da mogu da ne poštuju sudsku odluku o autorskim pravima”, nastavlja nekadašnja prva dama Jugoslavije.
Ona tvrdi da je Titove rukopise godinama čuvala još od 1945. u Užičkoj 15.
“Sve do 10. jula 1980. kada mi je u kuću upala grupa od 10-15 meni nepoznatih ljudi. Zahtevali su da im otvorim svoje prostorije, koje mi je ostavila komisija koja je već pregledala i zapečatila ostale prostorije u Užičkoj 15. Opirala sam se da im pod tim okolnostima otvorim svoje prostorije. Onda mi je taj čovek, za koga sam naknadno čula da ga zovu Nikolić, ljutito odgovorio: ‘Dobro, onda ćemo obijati!’”, kaže udovica Broz.
“Provalili su u moju radnu sobu, obili čelični ormar, oteli Titove rukopise, obili moj pisaći sto i odneli moja lična dokumenta i iz ormara uzeli sve papire. Kad sam to videla i kako su neki papiri razbacani po podu i kako su gazili po njima, kako su sve to uzimali... doživela sam šok. Uznemirili su se kad su videli da mi je pozlilo, pa su hteli da pozovu doktora, što sam ja odbila. Nakon toga sam pala u krevet i 15 dana nisam mogla da se povratim. Dakle, sve su to nekud odneli, a Nikolić mi je rekao: ‘Ako Nada nekome kaže šta je danas videla, glavom će platiti’, što znači da je bio svestan da radi kriminalnu radnju”, nastavlja Jovanka Broz.
Ona za današnju zloupotrebu Titovih rukopisa i zaostale imovine iz Užičke 15, okrivljuje Ognjena Grkovića, za koga tvrdi da joj je pretio ubistvom, kao i Ranka Bugarčića i Maricu Trljin-Grahovac, koji su joj, kako kaže, oteli nakit, a koji su tada postavljeni za rukovodioce Muzeja 25. maj.
“Politika za sutra najavljuje drugi deo intervjua sa Jovankom Broz pod naslovom “Gadafi mi nudio pomoć”.
(MONDO)
