Godišnjica martovskog nasilja na Kosovu

Danas se navršava šest godina od izbijanja najvećih etnički motivisanih sukoba na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga u pokrajinu, u kojima je 19 civila izgubilo život.

Dvodnevni sukobi na Kosovu izbili su 17. marta 2004. nakon što je UNMIK policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka u reci Ibar kod sela Čabra, na severu Kosova.

Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su najpre u južnom delu Kosovske Mitrovice, a tokom dana su se proširile na druge delove Kosova.

U dva dana nasilja ubijeno je 19 ljudi (11 Albanaca i osam Srba).

Albanaci su stradali u sukobu sa policijom i međunarodnim vojnim snagama, koji su u više mesta na Kosovu štitili Srbe i njihovu imovinu.

U neredima su povređene 954 osobe, među kojima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili sa Albancima, podseća KIM radio.

U neredima je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira, a nekoliko hiljada Srba napustilo je svoje domove.

Deo prognaninka i dalje živi u kontejnerima u Gračanici i Ugljaru.

Povod za nasilje na Kosovu bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi za smrt albanska dečaka koje su, prema tvrdnjama medija, psima naterali u Ibar.

Kasnija istraga pokazala je da su ti navodi bili lažni.

Zbog napada na srpske enklave, u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi.

Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla sedišta Islamske zajednice.

U Beogradu su narednog dana demonstrante, u protestnoj šetnji do hrama Svetog Save, predvodili premijer Srbije Vojislav Koštunica, patrijarh Pavle i tadašnji ministar odbrane Boris Tadić.

Nasilje na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije međunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju.

Tim povodom NATO je odlučio da na Kosovo uputi dodatne trupe.

Prvog dana nasilja na Kosovo je doputovao komandant južnog krila Alijanse admiral Gregori Džonson, koji je ocenio da je nasilje u pokrajini "organizovano i orkestrirano".

Stigao je potom i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer.

Sto američkih vojnika tadašnjeg Sfora iz Bosne i Hercegovine hitno je doputovalo na Kosovo.

Nedelju dana po izbijanju nereda na Kosovo su doputovali tadašnji visoki funkcioneri EU Havijer Solana i Kris Paten, koji su tom prilikom, izjavili da su "užasnuti nasiljem koje se desilo" i uputili zahtev albanskim vlastima da poprave porušeno.

"Užasnut sam brutalnošću, uništenim školama, onemogućavanjem dece da se obrazuju, uništavanjem crkava", rekao je Solana tokom obilaska ruševina u Kosovu Polju.

EU je 29. marta 2004, zbog nadgledanja saniranja posledica nasilja i angažovanja privremenih vlasti, imenovala Fernanda Đentilinija za specijalnog izaslanika za Kosovo.

Ubrzo je kosovska vlada odlučila da izdvoji pet miliona evra za popravku kuća i saniranje štete na drugim objektima stradalim u martovskim neredima.

U maju 2004. šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku, tri meseca pre kraja mandata.

Njega je zamenio Danac Soren Jesen-Petersen, a od 19. juna 2008. šef UNMIK-a je italijanski diplomata Lamberto Zanijer.

U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osoba osumnjičenih da su učestvovale u antisrpskom nasilju.

Međunarodni tužilac podigao je 29. septembra 2004. prvu optužnicu povodom martovskih događaja na Kosovu protiv šestorice Albanaca iz Gnjilana: Agrona Ibrahimija, Nedžata Radmadanija, Šaćira Brahimija, Dzeljadina Salihua, Sadri Šabanija i Agima Abdulahua.

U maju 2005. Okružni sud u Gnjilanu osudio je šestoricu Albanaca na ukupnu kaznu od 38 godina zatvora.

Oni su proglašeni krivim za ubistvo i saučesništvo u ubistvu Slobodana Perića i ranjavanje njegove majke Anke Perić, koja je preminula od povreda zadobijenih tokom martovskih nemira .

Prema podacima Kosovske policijske službe, za martovsko nasilje na Kosovu u prekršajnim i krivičnim postupcima kažnjeno je 266 osoba.

UNMIK i SPC su postigli dogovor o obnovi porušenih i spaljenih crkava i manastira, a prva faza obnove je počela krajem 2005. godine.

U martu prošle godine, ministar kulture Kosova Valjton Bećiri izjavio je da je na Kosovu okončano oko 80 odstro radova na obnovi 35 verskih objekata koji su oštećeni tokom martovskih nemira 2004.

Govoreći o obnovi verskih objekata, vladika raško-prizrenski Artemije je u novembru prošle godine izjavio da nijedna crkva koja se obnavlja posredstvom Saveta Evrope i privremenih kosovskih institucija nije vraćena u prvobitno stanje, niti stavljena u funkciju.

Njegova svetost patrijarh srpski Irinej služiće u Sabornoj crkvi u Beogradu parastos žrtvama nasilja, a parastos će biti služen u svim crkvama Srpske pravoslavne crkve u zemlji i svetu.

Parastos povodom stradanja Srba i srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji patrijarh Irinej će služiti poslije liturgije, koja počinje u 7.30 časova, rečeno je u Srpskoj patrijaršiji.

(agencije/MONDO, fotografija sa kosovskim Srbinom i Albancem sa natpisom: ”I zima lakše prođe sa tolerancijom, snimljenja na KFOR-ovom bilbordu u centru Prištine, foto Beta)

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija