Liturgija u Bogorodici Ljeviškoj u Prizrenu

Administrator Eparhije raško-prizrenske vladika Atanasije i vikarni episkop Teodosije služili su danas u hrama Bogorodice Ljeviške u centru Prizrena svetu liturgiju, prvu nakon martovskog nasilja 2004. godine.

"U hramu majke Božje, vekovnome, stradalnome i obnavljanome proslavljamo ovaj njen praznik. Ovde, u ovako izranjavanom hramu. Nije mu prvi put, daj Bože da poslednji bude, da je ovako ranjavan, ali lepota ovoga hrama spoljna, a još više unutrašnja vezuje nebo za zemlju", rekao je vladika Atanasije u besedi u hramu koji je spaljen 17. marta 2004, a čija obnova još nije završena.

Vladika Teodosije je ocenio da današnja liturgija, kojom se vraća život u crkvu, kao i obnova koja je u toku, ne samo Bogorodice Ljeviške već i drugih pravoslavnih svetinja širom Kosova i Metohije, daju veliku nadu srpskom narodu.

"SPC obnovom svetinja istovremeno poziva raseljene da se vrate na svoja ognjišta kako u Prizrenu tako i širom pokrajine", rekao je vladika Teodosije.

On je podsetio da je do sada izvršena sanacija krova i zvonika u hramu Bogorodice Ljeviške i da je ostalo da se očiste freske na kojima su još naslage čađi od zapaljenih guma i nafte.

"UNESKO je preuzeo obavezu čišćenja i konzervacije fresaka tako da će ove godine, pod njihovim nadzorom, službe zaštite spomenika iz Beograda i međunarodoni stručnjaci početi čišćenje fresaka u Bogorodici Ljeviškoj", rekao je vladika lipljanski.

Ističući značaj obnove ovog hrama, vladika Teodosije je podsetio da od 2005. godine, pod nadozorom Saveta Evrope traje njegova obnova na osnovu Memoranduma koji su potpisali SPC i privremene kosovske institucije.

"Trudimo se da obnavljamo hramove i to je naša obaveza, naši sveti kraljevi su ih podigli, a nama su dali u zaveštanje da ih čuvamo. Ne možemo ih sačuvati ako ne budemo dolazili, ako ne budemo prisutni, ako nas ne bude, ovo neće biti živi hramovi", rekao je episkop Teodosije.

On je dodao i da je uveren da SPC i verni narod neće dozvoliti da srpske svetinje, "kao što bi možda neki koji su bezbožni ili nisu dovoljno naklonjeni" želeli, postanu muzeji i mesta gde bi dolazili samo turisti.

"Kako su naši preci i u težim uslovima ostajali ovde vekovima i na nama je da položimo ispit i da opstanemo i zaštitimo svoje svetinje i ognjišta", rekao je vladika.



Današnjoj liturgiji prisustvovalo je sveštenstvo iz manastira Žiča, Pećka Patrijaršija, Končulj i gosti iz Eparhije zahumsko-hercegovačke.

Oko i u samoj crkvi još su vidljivi tragovi martovskog nasilja. Hram trenutno obezbeđuju pripadnici Kosovske policijske službe.

Za vernike, sveštenstvo i monaštvo u priprati crkve Bogorodice Ljeviške organizovano je posluženje, gde je vladika Atanasije najavio da će iz Hercegovine uskoro stići pomoć za Srbe u Metohiji i Štrpcu.

Crkva Bogorodice Ljeviške zapaljena je tokom martovskog nasilja 2004. godine, a proteklih godina je delimično sređena, ali se u njoj i dalje vide oštećenja i tragovi požara.

Crkva je spolja zadržala isti izgled kao što je imala i ranije, ali je opasana bodljikavom žicom, armaturom i drugim preprekama.

Posle pogroma 2004. godine Bogorodica Ljeviška je stavljena na listu spomenika pod zaštitom UNESKA.

Bogorodica Ljeviška je zadužbina kralja Milutina. Crkva je podignuta 1306-1307. godine na ostacima katedrale iz 11. veka, koja je takođe osnovana na mestu starije, ranohrišćanske crkve.

Crkva je istorijsko sedište episkopa prizrenskog Srpske pravoslavne crkve.

U Prizrenu od predratnih oko 10 000 danas živi samo 17 Srba.

Episkop Atanasije sutra će osvetiti novosagrađeni hram u selu Kololeč u Kosovskom Pomoravlju i potom služiti Svetu arhijerejsku liturgiju u tom hramu.

(Srna)

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija