Predlog deklaracije o osudi zločina u Srebrenici zaokupio je u potpunosti pažnju poslanika, a najavljene su i konsultacije o novoj deklaraciji kojom će se osuditi zločini počinjeni nad srpskim narodom na prostoru bivše Jugoslavije.
Poslanici su počeli i drugu redovnu sednicu prolećnog zasedanja koja je nakon usvajanja dnevnog reda od više od 90 tačaka prekinuta, kako bi počela sednica na kojoj se raspravlja o Predlogu deklaraciji o osudi zlocicna u Srebrenici.
Odgovor na pitanje, koje se do jutros postavljalo, da li će poslanici Jedinstvene Srbije glasati za Predlog, dao je pre podne lider te partije Dragan Marković rekavši da će glasati za deklaraciju.
On je objasnio da je dobio uveravanja da će u četvrtak početi konsultacije o dokumentu kojim će se osuditi svi zločini na prostoru bivše Jugoslavije, što je potvrdila i predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović.
Dragan Marković-Palma u nedelju je izjavio da poslanici Jedinstvene Srbije neće glasati za deklaraciju.
Neposredno pred početak sednice naprednjaci su u skupštinsku proceduru uputili svoj predlog deklaracije i tako "stavili do znanja" da neće podržati tekst o kojem se danas raspravlja.
U deklaraciji SNS osuđuju se svi zločini na prostoru SFRJ a posebno u Srebrenici.
Poslanici Bošnjačke liste ostavili su "otvorenim" pitanje kako će glasati, a poslanik Esad Džudžević poručio je sa skupštinske govornice da bi Skupština Srbije trebalo da usvoji Rezoluciju Evropskog parlamenta, da se 11. jul proglasi Danom sećanja na Srebrenicu i da će tek tokom glasanja odlučiti kako će se izjasniti.
Sednica je počela zahtevom opozicionih stranka za dodatnim konsultacijama koje je predsednica parlamenta uvažila i odredila pauzu tokom koje je održan Kolegijum.
Šefica poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija je, obrazlažići predlog deklaracije u ime 114 poslanika vladajuće većine koji se ga i podneli, kazala da će usvajanjem deklaracije o osudi zločina u Srebrenici biti zatvoreno tragično poglavlje nedavne prošlosti.
Ona je dodala da će biti otvorene nove perspektive generacijama koje dolaze, a Srbiji vraćen međunarodni kredibilitet i ugled.
Kolundžija je kazala da je osnovna poruka dokumenta da Srbija ne stoji iza počinilaca tog zločina, da ne pravi razliku između žrtava i da podjednako ceni svaku žrtvu, kao i da je poruka da Skupština Srbije osuđuje zločin u Srebrenici, izražava iskreno saučešće porodičama žrtava i odaje postu stradalima, kao i da će Srbija učiniti sve da počinioci budu pronađeni i procesuirani.
"Srbija poštuje i zalaže se za punu primenu međunarodnog prava i insistiranjem na poštovanju međunarodnih prava branimo i sopstveni teritorijalni integritet", rekla je Kolundžija.
U raspravi, lider LDP-a Čedomir Jovanović je rekao da niko na svetu nije srpski narod ni Srbiju optužio za genocid, ali da je njena odgovornost što nije u potpunosti ispoštovala međunarodnu konvenciju o sprečavanju genocida.
On je kazao da je LDP želeo drugačiju rezoluciju i dodao da je "očigledno da to nije moguće, ne zbog toga što joj se suprotstavlja narod, već što nema unutrašniih snaga u društvu koje bi istinu učinile javnaom".
Poslanici DSS poručili su da Predlog deklaracije deli žrtve, da je štetan za Srbiju i Republiku Srpsku, da svađa narode i ne osuđuje zločine nad Srbima.
Tokom rasprave bilo je i nekoliko polemika - Nikolića sa jedne i Kolundžije i Vlajka Senića (G17 plus) sa druge strane, ali i Džudževića sa Aleksandrom Martinovićem (SRS) i Nikolićem.
Debatu je "otvorio" Džudžević rekavši da su "Muslimani stradali od 1912. godine, kada su pokrštavani u Plavu i Gusinju, ubijani tokom Drugog svetskog rata od strane četnika Draže MIhailovića, stradali 90-ih godina i da niko nikada nije odgovarao za te zločine".
Martinović je odgovorio da "nikada Srpska pravoslavna crkva nije nasilno bilo koga pokrstila, pa ni Muslimane u Plavu i Gusinju", dok je Nikolić ocenio da tema današnje skupštinske rasprave nije sukobljavanje, već mirenje i naveo da Džudžević takvom diskusijom "otvara rovove između Srba i Muslimana".
Skupština će, kako je najavila Dejanovićeva, raditi i posle 20 časova.
Predlog deklaracije podnelo je 114 poslanika iz poslaničkih grupa Za evropsku Srbiju, G17 plus, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Socijalističke partije Srbije.
U predlogu Skupština Srbije najoštrije osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.
Parlament Srbije deklaracijom, kako piše u tom dokumentu, izražava saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ta tragedija.
(agencije/MONDO)
Odgovor na pitanje, koje se do jutros postavljalo, da li će poslanici Jedinstvene Srbije glasati za Predlog, dao je pre podne lider te partije Dragan Marković rekavši da će glasati za deklaraciju.
On je objasnio da je dobio uveravanja da će u četvrtak početi konsultacije o dokumentu kojim će se osuditi svi zločini na prostoru bivše Jugoslavije, što je potvrdila i predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović.
Dragan Marković-Palma u nedelju je izjavio da poslanici Jedinstvene Srbije neće glasati za deklaraciju.
Neposredno pred početak sednice naprednjaci su u skupštinsku proceduru uputili svoj predlog deklaracije i tako "stavili do znanja" da neće podržati tekst o kojem se danas raspravlja.
U deklaraciji SNS osuđuju se svi zločini na prostoru SFRJ a posebno u Srebrenici.
Poslanici Bošnjačke liste ostavili su "otvorenim" pitanje kako će glasati, a poslanik Esad Džudžević poručio je sa skupštinske govornice da bi Skupština Srbije trebalo da usvoji Rezoluciju Evropskog parlamenta, da se 11. jul proglasi Danom sećanja na Srebrenicu i da će tek tokom glasanja odlučiti kako će se izjasniti.
Sednica je počela zahtevom opozicionih stranka za dodatnim konsultacijama koje je predsednica parlamenta uvažila i odredila pauzu tokom koje je održan Kolegijum.
Šefica poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija je, obrazlažići predlog deklaracije u ime 114 poslanika vladajuće većine koji se ga i podneli, kazala da će usvajanjem deklaracije o osudi zločina u Srebrenici biti zatvoreno tragično poglavlje nedavne prošlosti.
Ona je dodala da će biti otvorene nove perspektive generacijama koje dolaze, a Srbiji vraćen međunarodni kredibilitet i ugled.
Kolundžija je kazala da je osnovna poruka dokumenta da Srbija ne stoji iza počinilaca tog zločina, da ne pravi razliku između žrtava i da podjednako ceni svaku žrtvu, kao i da je poruka da Skupština Srbije osuđuje zločin u Srebrenici, izražava iskreno saučešće porodičama žrtava i odaje postu stradalima, kao i da će Srbija učiniti sve da počinioci budu pronađeni i procesuirani.
"Srbija poštuje i zalaže se za punu primenu međunarodnog prava i insistiranjem na poštovanju međunarodnih prava branimo i sopstveni teritorijalni integritet", rekla je Kolundžija.
U raspravi, lider LDP-a Čedomir Jovanović je rekao da niko na svetu nije srpski narod ni Srbiju optužio za genocid, ali da je njena odgovornost što nije u potpunosti ispoštovala međunarodnu konvenciju o sprečavanju genocida.
On je kazao da je LDP želeo drugačiju rezoluciju i dodao da je "očigledno da to nije moguće, ne zbog toga što joj se suprotstavlja narod, već što nema unutrašniih snaga u društvu koje bi istinu učinile javnaom".
Poslanici DSS poručili su da Predlog deklaracije deli žrtve, da je štetan za Srbiju i Republiku Srpsku, da svađa narode i ne osuđuje zločine nad Srbima.
Tokom rasprave bilo je i nekoliko polemika - Nikolića sa jedne i Kolundžije i Vlajka Senića (G17 plus) sa druge strane, ali i Džudževića sa Aleksandrom Martinovićem (SRS) i Nikolićem.
Debatu je "otvorio" Džudžević rekavši da su "Muslimani stradali od 1912. godine, kada su pokrštavani u Plavu i Gusinju, ubijani tokom Drugog svetskog rata od strane četnika Draže MIhailovića, stradali 90-ih godina i da niko nikada nije odgovarao za te zločine".
Martinović je odgovorio da "nikada Srpska pravoslavna crkva nije nasilno bilo koga pokrstila, pa ni Muslimane u Plavu i Gusinju", dok je Nikolić ocenio da tema današnje skupštinske rasprave nije sukobljavanje, već mirenje i naveo da Džudžević takvom diskusijom "otvara rovove između Srba i Muslimana".
Skupština će, kako je najavila Dejanovićeva, raditi i posle 20 časova.
Predlog deklaracije podnelo je 114 poslanika iz poslaničkih grupa Za evropsku Srbiju, G17 plus, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Socijalističke partije Srbije.
U predlogu Skupština Srbije najoštrije osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.
Parlament Srbije deklaracijom, kako piše u tom dokumentu, izražava saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ta tragedija.
(agencije/MONDO)
