Aktivnost vulkana na Islandu se povećala, a oblak pepela dostigao je visinu od oko 8,5 kilometara, rekao je danas geolog sa Islandskog univerziteta Magnus Tumi Gudmundson.
On je rekao da je vetar omogućio bolju vidljivost, te da će naučnici danas po prvi put moći da nadlete vulkan Ajafjalajakul i procene njegovu aktivnost.
Kada naučnici utvrde koliko se leda istopilo iz glečera koji pokriva vulkan, lakše će moći da procene koliko će erupcija trajati.
Gudmundson je dodao da dokle god bude dovoljno leda moguće je stvaranje novih oblaka pepela i dodatni prekidi u avio-saobraćaju.
Juče popodne je, po rečima vulkanologa, bilo znakova smirivanja erupcije vulkana na Islandu koji se aktivirao krajem marta, a eksplozivna erupcija je počela u sredu.
Otapanje ledenih kapa na Islandu, zbog klimatskih promena u sledećim decenijama, moglo bi da izazove nove vulkanske erupcije, upozorili su pojedini naučnici.
Naučnici su naveli da, ipak, nema znakova da je sadašnja erupcija ispod glečera Ejafjalajokul na Islandu, koja je paralisala vazdušni saobraćaj nad severnom Evropom, povezana sa globalnim otopljavanjem, prenela je agencija Rojters.
Vulkanolog Frejstejn Sigmundson sa Univerziteta na Islandu rekao je da se u toj zemlji u sledećim decenijama mogu očekivati veće ili češće erupcije.
"Globalno otopljavanje topi led, što može da utiče na magmatski sistem u zemljinoj kori", rekao je Sigmundson britanskoj agenciji.
On navodi da se završetak ledenog doba pre 10.000 godina podudara sa vulkanskom aktivnošću na Islandu, očigledno zbog toga što su se stanjile ledene kape i površinski sloj zemljine kore se uzdigao.
"Mi verujemo da smanjenje leda do sada nije bilo značajno da bi moglo da pokrene poslednju erupciju" ispod Ejafjalajokula, potvrdio je Sigmundson.
I geofizičarka sa Univerziteta u Lidsu u Engleskoj Karolina Palji rekla je postoji rizik da bi klimatske promene mogle da izazovu vulkanske erupcije ili zemljotrese na mestima poput Maunt Erebus na Antarktiku, Aleutska ostrva na Aljasci ili u Patagoniji u Južnoj Americi.
"Efekti bi mogli da budu veći sa vulkanima kojo imaju ledene kape na vrhu", objasnila je Palji.
(agencije/MONDO)
Kada naučnici utvrde koliko se leda istopilo iz glečera koji pokriva vulkan, lakše će moći da procene koliko će erupcija trajati.
Gudmundson je dodao da dokle god bude dovoljno leda moguće je stvaranje novih oblaka pepela i dodatni prekidi u avio-saobraćaju.
Juče popodne je, po rečima vulkanologa, bilo znakova smirivanja erupcije vulkana na Islandu koji se aktivirao krajem marta, a eksplozivna erupcija je počela u sredu.
Otapanje ledenih kapa na Islandu, zbog klimatskih promena u sledećim decenijama, moglo bi da izazove nove vulkanske erupcije, upozorili su pojedini naučnici.
Naučnici su naveli da, ipak, nema znakova da je sadašnja erupcija ispod glečera Ejafjalajokul na Islandu, koja je paralisala vazdušni saobraćaj nad severnom Evropom, povezana sa globalnim otopljavanjem, prenela je agencija Rojters.
Vulkanolog Frejstejn Sigmundson sa Univerziteta na Islandu rekao je da se u toj zemlji u sledećim decenijama mogu očekivati veće ili češće erupcije.
"Globalno otopljavanje topi led, što može da utiče na magmatski sistem u zemljinoj kori", rekao je Sigmundson britanskoj agenciji.
On navodi da se završetak ledenog doba pre 10.000 godina podudara sa vulkanskom aktivnošću na Islandu, očigledno zbog toga što su se stanjile ledene kape i površinski sloj zemljine kore se uzdigao.
"Mi verujemo da smanjenje leda do sada nije bilo značajno da bi moglo da pokrene poslednju erupciju" ispod Ejafjalajokula, potvrdio je Sigmundson.
I geofizičarka sa Univerziteta u Lidsu u Engleskoj Karolina Palji rekla je postoji rizik da bi klimatske promene mogle da izazovu vulkanske erupcije ili zemljotrese na mestima poput Maunt Erebus na Antarktiku, Aleutska ostrva na Aljasci ili u Patagoniji u Južnoj Americi.
"Efekti bi mogli da budu veći sa vulkanima kojo imaju ledene kape na vrhu", objasnila je Palji.
(agencije/MONDO)
