Tanjug: Kako su vulkani uticali na istoriju

Vulkanske supererupcije izazivale su ledena doba, izumiranje biljnog i životinjskog sveta, a često i velikog broja ljudi.

(Foto: Beta/AP, lava iz filipinskog vulkana Majon sliva se ka jednom od lučkih gradova krajem prošle godine)

Vulkani su uticali na tok istorije, budući da vulkanska prašina može imati veliko kratkoročno dejstvo na globalnu klimu, zato što blokira deo sunčeve svetlosti koja stiže na zemlju.

Njjihov uticaj osetio se u tehnologiji i umetnosti, a jedna ogromna vulkanska erupcija pre 70.000 godina mogla je istrebiti čovečanstvo.

Erupcija vulkana na planini Pinatubo na filipinskom ostvru Luzon dogodila se 1991. godine samo 90 kilometara severozapadno od glavnog grada Filipina Manile.

Vulkan je u nekoliko uzastopnih erupcija izbacio čak 10 kubnih kilometara vulkanskog materijala, što je bila druga erupcija po veličini u 20. veku koja je uzrokovala smanjenje prosečnih temperatura u svetu za 0,4 do 0,5 stepeni Celzijusa.

Ali, neke erupcije koje su prethodile onoj na planini Pinatubo bile su mnogo smrtonosnije.

Erupcija vulkana Krakatoa na istoimenom vulkanskom ostrvu u Indoneziji 1883. jedna je od najpoznatijih u skorije vreme, zato što se dogodila posle otkrića telegrafa.

U njoj je poginulo na hiljade ljudi, dve trećine ostrva su pretvorene u prah, a dno okeana je drastično izmenjeno.

No, erupcija Krakatoe nije bila ništa u poređenju na erupcijom Tambore na ostrvu Sumbava u Indoneziji, koja se dogodila 68 godina ranije.

To je bila najsnažnija erupcija zabeležena u istoriji.

Reke vrelog pepela slivale su se niz vulkan visok 4.000 metara i tada je poginulo oko 10.000 stanovnika ostrva Sumbava.

Veruje se da je vulkan izbacio najmanje 50 kubnih kilometara vulkanskog materijala, a ogromne količine sumpor dioksida otišle su u atomosferu.

Oblak iz Tambore izazvao je neobičnu hladnoću, zato što je doveo do smanjenja temperatura u svetu za 0,4 do 0,7 stepeni Celzijusa (C).

U nekim delovima Evrope i Severne Amerike 1816. godina postala je poznata kao "godina bez leta".

Mrazevi su uništili useve u Novoj Engleskoj i Kanadi, a hladnoćom je teško pogođena i Evropa.

Smatra se da je oblak iz Tambore "odgovoran" i za neobične zalaske sunca sa žutim nijansama koje je slikao engleski slikar Džozef Malord Vilijam Tarner (1775-1851).

A zbog neuobičajenih vremenskih prilika, Meri Šeli i njen suprug Persi ostali su "zarobljeni" u kući lorda Bajrona na Ženevskom jezeru.

Da bi zabavio goste, lord Bajron je predložio da organizuju takmičenje u pisanju, a najbolje ostvarenje bio je "Frankeštajn" koji je napisala Meri Šeli.

Tada je u Evropi skok cena zobi - kojom su se hranili konji koji su vukli kočije - verovatno podstakla nemačkog izumitelja Karla Drajsa da izmisli novo prevozno sredstvo velosiped, koji je bio preteča bicikla.

Ukoliko se vratimo još dalje, pre oko 70.000 godina, jedna ogromna vulkanska erupcija čak je pretila da uništi čitav ljudski rod.

Veruje se da je "supererupcija" vulkana Toba na indonežanskom ostrvu Sumatra, izazvala vulkansku zimu koja je trajala šest godina i posle toga hiljadugodišnju zaleđenost.

Supererupcije nastaju kada vulkan izbaci više od 1.000 kubnih kilometara materijala.

Erupcija Tobe je mogla izazvati masovno izumiranje biljnog sveta i glad životinjskih vrsta, a postoje dokazi da je došlo do izumiranja velikog broja pripadnika ljudske vrste. Neki naučnici su izračunali da se broj pripadnika ljudskog roda zbog toga smanjio na 5.000 do 10.000 hiljada, čime je homo sapiens doveden na ivicu iščezavanja.

Neki stručnjaci su pokušali da ospore vezu između supererupcije Tobe i drastičnog smanjenja ljudske populacije, ali ima onih koji smatraju da je dolazak na rub egzistencije primorao ljude da postanu domišljati kako bi preživeli.

To stanovište potkrepljuju dokazi o naprednijim alatima i rani primeri zanatstva, koji potiču otprilike iz vremena kada se dogodila supererupcija Tobe.

U još daljoj istoriji ogromne vulkanske erupcije su se dovodile u vezu sa masovnim iščezavanjem života na Zemlji.

Nekada se verovalo da su vuklanske erupcije u Dekanskoj visoravni u Indiji bile uzrok izumiranja dinosaurusa pre 65 miliiona godina, ali danas je preovladalo mišljenje da su za to krivi kometa ili asteroid.

Rezultati nedavnih istraživanja, međutim, pokazuju da je velika vuklanska aktivnost pre 200 miliona godina možda, ipak, doprinela dominaciji dinosaurusa, zato što je uništila njihovu konkurenciju.

Pretpostavlja se da je erupcija u Sibirskoj visoravni pre 250 miliona godina izazvala i najveće poznato masovno izumiranje.

Međutim, supererupcije poput erupcije Tobe u Indoneziji i dalje predstavljaju opasnost.

Park Jelouston u američkoj saveznoj državi Vajoming često se označava kao supervulkan čija je poslednja erupcija zabeležena pre 650.000 godina. No, novu erupciju nije lako predvideti, iako seizmolozi redovne prate promene u Jeloustonu.

(Tanjug)

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija