Ogromna naftna mrlja u Meksičkom zalivu stigla je na samo 30 kilometara od močvarnog ušća reke Misisipi i sada je vidljiva i iz svemira.
Naučnici sa Univerziteta u Majamiju proučili su satelitske snimke naftne mrlje, koja se od juče tri puta povečala.
Bila je veličine Rod Ajlenda, a sada je blizu veličine Porto Rika. Strahuje se da će se njena veličina i dalje rasti.
Predstavnik sa tog Univerziteta Hans Graber izjavio je da se mrlja brzo širi i kreće, mnogo brže nego što se ranije pretpostavljalo.
Graber je rekao da je mrlja zauzimala oko 3.000 kvadratnih kilometara u četvrtak, a sinoć je bila oko 9.900 kvadratnih kilometara (površina Crne Gore je npr. nešto preko 13.000 kvadratnih kilometara).
Na još dve naftne platforme u Meksičkom zalivu obustavljena je proizvodnja, dok je na trećoj evakuisano osoblje iz predostrožnosti, saopštile su danas američke vlasti.
Još se tačno ne znaju uzroci obustave proizvodnje na tim platformama.
Američki predsednik Barak Obama posetiće zonu naftne mrlje u narednih 48 sati, saopštila je danas Bela kuća.
"Predsednik će posetiti Meksički zaliv u narednih 48 sati kako bi na licu mesta video izlivanje nafte i kako vlasti reaguju na to", navodi se u saopštenju.
Američka vojska uputila je sinoć opremu i avione s hemijskim sredstvima na obalu Luizijane, gde se nalazi velika naftna mrlja i gde je zbog toga proglašeno vanredno stanje.
Američki sekretar odbrane Robert Gejts (Gates) dao je nalog za upućivanje dva velika transportna aviona herkules C-130 iz kojih će biti bacane hemikalije koje treba da neutrališu naftnu mrlju, izjavio je portparol pentagona Džef Morel (Geoff Morrell).
Svaki avion jednim letom može da pokrije površinu od jednog kvadratnog kilometra, a može u jednom danu da obavi tri naleta, dodao je portparol.
Američka mornarica postavila je plutajuće barijere duž 18 kilometara obale, kako bi sprečile da nafte ugrozi osetljivi ekosistem na obalama Luizijane.
Američka administracija proglasila je juče izlivanje nafte u Meksičkom zalivu za dogadaj od nacionalnog znacaja, što znači da vlasti mogu da koriste izvore iz cele zemlje da bi se izborile sa pretnjom najveće ekološke katastrofe u američkoj istoriji.
Američka obalska straža procenjuje da iz podvodne cevi, koja je napukla posle eksplozije na naftnoj platformi, curi pet puta više nafte nego što se pretpostavljalo.
Kompanija Britiš Petroleum (BP), vlasnik naftne platforme koja je prošle nedelje potonula i prouzrokovala izlivanje, zatražila je od Ministarstva odbrane SAD da joj pošalje specijalnu opremu za podvodno snimanje i uključi specijalne podvodne robote za operaciju zatvaranja pukotine na naftovodu koji vodi do obale SAD, a nalazi se oko 1.500 metara ispod površine mora.
Vrednost BP je zbog eksplozije pala za više od 20 milijardi dolara, procenila je ta kompanija.
BP procenjuje da će gubici kompanije zbog te nesreće dostići stotine miliona dolara, dok eksperti smatraju da će to biti znatno više i da će ukupne štete premašiti one nastale posle havarije tankera "Ekson Valdez" 1989. godine.
Akcije britanskog naftnog giganta BP su od polovine protekle sedmice, kada je do nesreće na njihovoj platformi "Dipvoter horajzon" (Deepwater Horizon) došlo, oslabile za više od 12 procenata.
Deo analitičara tvrdi da su akcije BP-a, koje tako naglo padaju, pogodne za kupovinu, dok drugi eksperti investitorima savetuju da sačekaju sa njihovom eventualnom kupovinom.
Većina stručnjaka, međutim, upozorava, da se, bar za sada, ne mogu tačno proceniti troškovi za čišćenje ove potpuno ekološki zagađene oblasti i na eventualne tužbe sa kojima će BP biti, sasvim sigurno, uskoro suočen.
I Barak Obama je već izjavio da će dobar deo tih troškova morati da snosi britanska kompanija.
Paralela sa havarijom tankera "Ekson Valdez" se, međutim, daje iz drugog razloga.
Kada je, naime, taj tanker pre više od dve decenije, doživeo havariju u priobalju Aljaske, u more je dospelo hiljade tona naftnih proizvoda, pri čemu su akcije kompanije "Ekson" (Exxon), takođe naglo padale.
Njihov pad, međutim, ukazuju analitičari, nije bio tako visok kao sadašnji pad akcija BP-a.
Kada se uporede i moguće štete, prilikom havarije Eksonovog tankera one su dostigle 4,3 milijarde dolara, a kompaniju BP bi to već sada koštalo oko 20 milijardi dolara, za koliko se samo za nedelju dana smanjila vrednost te britanske firme.
Vlasnik naftne platoforme koja je eksplodirala u Meksičkom zalivu je američka firma "Transoušn" (Transocean), pošto se te platforme obično iznajmljuju, što je i sada slučaj, a unajmio ju je BP koji je njom rukovodio i samim tim je i odgovoran za eventualne probleme.
Štete je pretrpeo i "Transoušn", pošto i njihove akcije na berzi naglo slabe.
Ekološka katastrofa u Meksičkom zalivu, izazvana izlivanjem nafte u more, druga je velika tema kojom se danas bave i britanski listovi.
Stručnjake naročito brine uticaj nafne mrlje na živi svet u okolnim močvarama, a "Indipendent" izveštava s lica mesta o bespomoćnom užasu stanovnika južne Luizijane s kojim prate naftnu mrlju, nošenu jakom plimom, "kako se bešumno probija ka ekološki krhkim močvarama u ovom regionu".
"Fajnenšel Tajms" piše da ovaj incident preti da dovede do ekonomske katastrofe u regionu, u kojoj bi naročito bile pogođene njegove glavne privredne grane - ribarstvo i turizam.
"Indipendent" primećuje da predsednik Obama očigledno nije želeo da ponovi grešku svog prethodnika Džordža Buša - koji je platio veliku političku cenu svog oklevanja da pomogne stanovnicima Luizijane posle uragana, tako da je već stavio sve kapacitete Pentagona na raspolaganje u saniranju posledica sadašnjeg izlivanja nafte.
Jedna dobra stvar kojom bi ova nesreća mogla da rezultira jeste donošenje zakona u SAD o zabrani bušotina na moru i ubrzavanje planova o ulaganju u čiste, obnovljive izvore energije, ističu zaštitnici prirode ukazujući da je u toj zemlji, zbog tog ekološkog incidenta, do daljnjeg zabranjena eksploatacija nafte u američkim vodama.
(agencije/MONDO)
