Srna: Priča iz "Andrićeve učionice"

U spomen-učionicu ulazi, skoro pobožno, grupa japanskih turista - maleni Kičun Kim, sa romanom "Na Drini ćuprija" u jednoj i foto-aparatom u drugoj ruci prilazi bojažljivo piščevom portretu i dugo ga gleda...

Za vreme kulturno-književne manifestacije "Višegradska staza" takvi prizori ponavljaju se skoro svakog dana u Andrićevoj spomen-učionici, smeštenoj u staroj austrijskoj zgradi u kojoj je sada Poslovni fakultet.

Andrićeva spomen-učionica otvorena je 30. maja 2008. godine. U toj učionici od 1899. do 1903. godine mali Ivo, slabašan dečačić koji je stanovao u kući tetka Ivana i tetke Ane Matkovčik, završio je četiri razreda osnovne škole.

Turisti iz Japana, koji su sigurno pročitali više dela srpskog nobelovca, "krive glave" isped školske table na kojoj su, kao nekad, belom kredom ispisane Andrićeve impresije sa prvog školskog časa.

"I svaki put ja se, kroz maglu koja biva svake godine sve gušća, setim tog dana kad sam sa mokrom i svečano zalizanom kosom, uzbuđen i pun nekog očekivanja, stupio u prvi razred višegradske osnovne škole", napisao je Ivo Andrić.

Čast da na mestu gde je budući nobelovac učio prva slova govori odlomke iz Andrićeve pripovetke "Učitelj Ljubomir" imao je na otvaranju učionice beogradski glumac Tihomir Stanić, koji je "govorio iz duše i čitao srcem", kako je zabiležio jedan hroničar višegradskih kulturnih zbivanja.

Direktor Doma kulture i predsednik Opštinskog odbora SPKD "Prosvjeta“ Milan Šušnjar kaže da se stari Višegrađani sećaju da je Andrić imao školskog druga Stevana Baranca iz sela Crnčića, koji je pričao da ih je učitelj Ljubomir "učio da lepo treba postupati ne samo sa ljudima nego i sa biljkama i životinjama".

"Pre otvaranja Andirićeve učionice starina Lazo Spahić ispričao je da je Stevan od svog sela pešačio 12 kilometara do škole, da je četiri godine sedio sa Ivom u klupi i da su se i kasnije godinama dopisivali. Tako sam pronašao i Stevanovu dopisnicu njegovom drugu Ivi koju mu je poslao kao čestitku kad je pisac dobio Nobelovu nagradu za književnost. Dopisnica je izložena u učionici zajedno sa Stevanovom fotografijom", priča Šušnjar.

"Dragi moj školski druže, čestitam Ti Nobelovu nagradu i želim Ti da i dalje postižeš uspehe u svom radu. Tvoj školski drug Baranac Stevan, Višegrad" - piše na poleđini dopisnice.

Šušnjar kaže da mu je Spahić pričao da je Stevan kasnije bio kafedžija i da mu je Andrić, kad bi dolazio u grad na Drini i Rzavu, navraćao na kafu da se ispričaju o školskim danima.

Mali Ivo je odlazio i u goste kod svog drugara u Crnčiće, selo pod planinom Panosom, a Stevan ga je vodio i kod čuvene kule u susednom Veletovu, gde je budući pisac verovatno od starijih ljudi čuo priču o Stojanu Veletovcu - koju je kasnije pretočio u pripovetku "Veletovci".

Prvi se u knjigu utisaka u Andrićevoj učionici sa skamijama, katedrom sa mastionicom i guščijim perom i đačkim tablicama sa jegišterom upisao književnik Milovan Danojlić. Iza njega stotine obožavalaca Andrićevog dela na mnogim svetskim jezicima.

Japanac Kičun Kim je na engleskom, kineskom i srpskom jeziku napisao samo dve riječi - "vrlo impresivno".

(MONDO)

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija