Blic: Škole za brzu obuku

Osim devet oglednih odeljenja koje je Ministarstvo prosvete ove godine uvrstilo u redovne smerove u srednjim školama, za osnovce koji se upravo spremaju za upis od ove godine osmišljeni su neki novi obrazovni profili.

Njihova svrha je da đaci steknu onoliko znanja i veštine koliko zahtevaju poslodavci, tako da se po završetku srednje škole veoma brzo zapošljavaju.

Radovan Živković, šef Odseka za opšte, stručno i umetničko obrazovanje u Ministarstvu prosvete, kaže da je preko 160 srednjih škola uključeno u sistem oglednih obrazovnih programa koji se sprovodi već osam godina i da će ove godine u tom sistemu biti oko 20 odsto svih srednjoškolaca.

"Uspeli smo da u konkurs za upis uključimo, za jednu školu u Požegi, profil livac-kalupar. Bila je to inicijativa Livnice iz Požege, jer imaju potrebu za tim radnicima pa su njihovi inženjeri zajedno sa profesorima profilisali nastavni plan i program", kaže Živković.

To je jedini potpuno novi obrazovni profil, dodaje on, ali su na inicijativu Ministarstva odbrane modifikovani neki profili u Vazduhoplovnoj akademiji.

"Ti profili postoje već dve godine, sada smo ih inovirali i dodatno osavremenili. To se odnosi na pet profila: avio-tehničar za vazduhoplov-motor, avio-tehničar za elektrosisteme vazduhoplova, avio-tehničar za elektronske sisteme vazduhoplova, mehatroničar za radarske sisteme i mehatroničar za raketne sisteme", objašnjava sagovornik "Blica".

Iskustvo sa devet obrazovnih profila koji se sada prevode u redovan školski sistem pokazuju da je prosečna srednja ocena u tim odeljenjima bitno veća od ostalih, da su đaci zainteresovani za nastavu toliko da je izostajanje sa nastave, što je opšti trend, ponegde i duplo manje u odnosu na ostale.

"U tim profilima ima mnogo više prakse, pa se đaci susreću sa aktuelnom tehnologijom koja je školama nedostupna. Jasnije im je šta ih čeka posle školovanja, a s druge strane, stažiranje u preduzećima stvara lakšu mogućnost zapošljavanja u njima", naglašava Živković.

Ogledni profili i smerovi koji su iz njih nastali kao redovni zasnovani su na fleksibilnom kreiranju nastavnog sadržaja tako da profesori imaju jasniju informaciju o tome koliko su učenici usvojili znanja i kako su ovladali veštinom u praksi. Kod trogodišnjih profila kao što je mesar samo 30 odsto je teorijska nastava, ostatak je praksa, a kod četvorogodišnjih profila učenici steknu dovoljno znanja i veštine da imaju prohodnost na fakultete.

Živković naglašava da su to odeljenja sa manjim brojem učenika i znatno bolje opremljenim laboratorijama i kabinetima, ali i da su profesori posebno obučavani za tu vrstu nastave. Kad je o pivarima i zlatarima reč, već je iškolovano dovoljno učenika, impuls sa tržišta rada bio je da se zastane da škole ne bi generisale nezaposlenost.

(MONDO)

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija