Novosti: Po svetu bar 120 naših pilota

Krila aviona svetskih aviokompanija u vazduh diže više od 120 pilota iz Srbije. Precizan broj onih koji su iz "Jata" otišli u potragu za bar jednom "nulom više" na čeku od plate, ipak, nije poznat, pišu "Novosti".

Arhivska fotografija (Beta)

Naši piloti, neretko u teškim uslovima, sada najčešće voze u Nigeriji, Indiji, za "Singpur erlajns", "Rajan er", "Afriken erlajns", "Turkiš", "Nigerija", "Er Malta"... nabrajaju današnje "Novosti".

Nekadašnji "jatovac", a danas šef vazduhoplovstva predsednika Republike Mali, Zoran Petrović (64) kaže da je dugo delio kokpit sa Zlatkom Glušicom, koji je poginuo prošle subote pri padu aviona u Indiji.

"Leteo je sa mnom u 'Jatu' kao kopilot u avionu 'DC9' tokom osam godina. Uvek je bio odvažan, što je preduslov da bi postao dobar kapetan. Zajedno smo preleteli celu Evropu i Afriku. Kasnije su nam se putevi razišli, a on je odleteo svojim. Čekali su nas izazovi, jer nije isto leteti u Evropi ili u Indiji, Avganistanu, Nigeriji", priča Petrović.

Preleteo je Petrović celu zapadnu obalu, Nigeriju, Ganu, Benin, Obalu Slonovače, Kamerun... Avioni "Jata" bili su iznajmljeni i u Avganistanu, gde su prevozili zaposlene u američkim bazama.

"Tek tada počinje pravo letenje, jer pilot mora da primeni sve ono što je godinama učio. U Avganistanu se dešavalo da kontrola promeni aerodrom za sletanje usred leta, pa se hitro traže sigurne, alternativne piste. Uslovi za rad su teški u celoj Africi. Dešavalo se da imam po 130 letova u toku meseca, što je više od četiri svakog dana", kaže sagovornik "Novosti".

Piloti pričaju da avioni na Crnom kontinentu nisu uvek potpuno bezbedni za let. U privatnim kompanijama, gazdama je najbitnije da nema čekanja, jer avion mora da - zarađuje.

Letilice, tako, rade neprestano na velikim vrućinama, dolazi do velikog opterećenja motora, izduvavanja guma... Mnogi od njih, međutim, istrajavaju s računicom. Dok im plata u Srbiji iznosi 230.000 dinara, u Africi mogu da zarade i do 10.000 dolara.

Za rad u Nigeriji, prema rečima našeg pilota Velimira Petrovskog, koji radi za "Čang Čangi erlajns", danas su bolji nego pre desetak godina. Vazdušni prostor pokriven je radarskim nadzorom, a poboljšana je i kontrola leta. Aerodromi u Lagosu, Abudži i Port Harkortu su dobri, ali kaskaju za opremom.

Prema njegovim rečima, Srbi su danas najbrojniji među pilotima u Nigeriji, jer za tamošnje aviokomanije leti bezmalo 25 kapetana. Klima u Nigeriji ne ide baš naruku pilotima, naročito tokom sezone kiša.

"Aerodromi mahom ne prate razvoj radarskog pokrivanja i nisu dobro opremljeni. Jednom sam sletao na manji aerodrom Kaduna, i u tom trenutku nestalo je struje. Cela pista bila je u potpunom mraku. Kada sam pitao kontrolu zašto agregat nije počeo da radi, rekli su mi da - nisu sipali gorivo", priča Petrovski.

Nisu retki slučajevi ni kada piloti bivaju primorani da slušaju naredbe kompanija kako bi više zaradile.

"Kad god sam bio pod presijom da nešto moram da uradim brže nego što treba, radio sam u inat sporije. Ovako pilot ne pravi previde, čini let bezbednijim, i među putnicima ne stvara se panika", kaže Zoran Petrović za "Novosti".

Posmrtni ostaci Glušice stižu danas

Posmrtni ostaci Zlatka Glušice biće dopremljeni u Beograd u utorak posle podne. Procedura je okončana, a telo tragično preminulog pilota biće preneseno letom "Er Indija Ekspres" do Frankfurta, a zatim "Jatovim" avionom do Beograda, saznaju "Novosti".

Pilot Velibor Slavuj, koji je bio na mestu nesreće i takođe leti za ovu indijsku kompaniju kaže za "Novosti" da postoji hiljadu scenarija o tome šta je mogao da bude uzrok nesreće i da zato treba sačekati rezultate istrage.

"Nije tačna informacija da je Glušica menjao kolegu kopilota. To je bio Glušičin let i on je bio kapetan. Vazduhoplovne vlasti Indije su izuzetno dobro organizovane i strogo se poštuju sve procedure. Aerodrom u Mangaloru je zahtevan, izgleda kao nosač aviona, pista je duga 2.450 metara, ali ispunjava sve uslove za bezbedan saobraćaj. Ovaj aerodrom, po konfiguraciji, jednako je težak kao i vazdušne luke u Tivtu, Dubrovniku i Rijeci", objašnjava Slavuj.

Prvi let sa ovog aerodroma na jugu Indije svaki pilot mora da prođe sa instruktorom, posle čega dobija potvrdu da može da uzleće i sleće sa ove piste.

Na mestu nesreće pronađena je "crna kutija"“ koja je snimala razgovore, ali je ona koja sadrži podatke o letu, bez koje ne može da se utvrdi uzrok nesreće, pronađena tek danas.

"Vremenske prilike u subotu ujutru nisu bile tako loše kao što se to u našoj javnosti predstavljalo. Vidljivost je bila šest kilometara, vetra nije bilo, a pista je bila suva. Glušica je bio veoma iskusan pilot" tvrdi Slavuj.

Samo u Indiji trenutno pilotira oko 30 "jatovaca", od kojih je 25 u "Er Indija Ekspres". Uslovi rada su odlični.

(MONDO)

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija