Jozef Staljin u dva navrata je tokom Drugog svetskog rata u poslednjem trenutku otkazao već dobro isplanirane atentate na lidera nacističke Nemačke Adolfa Hitlera.
On je to učinio strahujući da bi Berlin, u slučaju Hitlerove smrti, sklopio odvojeni mir sa Britancima i Amerikancima.
Ovu tvrdnju izneo je u Moskvi ruski general u penziji Anatolij Kulikov, predsednik Kluba vojnih komandanata, na konferenciji o vojnoj istoriji, prenela je ruska agencija RIA novosti.
Prvi plan ubistva Hitlera, koji je imao realne izglede za uspeh, trebalo je da se sprovede 1943. godine. Međutim Staljin je u poslednjem trenutku otkazao atentat iz straha da nakon Hitlerovog ubistva, nacistička Nemačka ne sklopi separatni mir sa Velikom Britanijom i SAD.
General je dodao da je Staljin posedovao dokumente koji su potvrđivali da su Nemci već u tom smislu vodili pregovore sa Britancima i Amerikancima.
Druga prilika za atentat na Hitlera ukazala se 1944. godine. Tada je atentator uspeo da se uvuče u Hitlerovo okruženje i da zadobije poverenje nemačkog rukovodstva.
Ponovo je Staljin u poslednjoj sekundi opozvao akciju.
Prema svetskim istoričarima, od 1939. do 1945. godine bilo je izvedeno najmanje 17 pokušaja ubistva Hitlera, od kojih nijedan nije bio uspešan.
Hitler se na kraju ubio sam, zajedno sa svojom devojkom Evom Braun, ispivši otrov u berlinskom bunkeru maja 1945. godine dok je sovjetska Crvena armija oslobađala grad.
Kulikov je dodao da je Klub vojnih komandanata prikupio veliki broj dokumenata o manje poznatim činjenicama u vezi s učešćem Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu i da planira da ih objavi.
(Tanjug)
Ovu tvrdnju izneo je u Moskvi ruski general u penziji Anatolij Kulikov, predsednik Kluba vojnih komandanata, na konferenciji o vojnoj istoriji, prenela je ruska agencija RIA novosti.
Prvi plan ubistva Hitlera, koji je imao realne izglede za uspeh, trebalo je da se sprovede 1943. godine. Međutim Staljin je u poslednjem trenutku otkazao atentat iz straha da nakon Hitlerovog ubistva, nacistička Nemačka ne sklopi separatni mir sa Velikom Britanijom i SAD.
General je dodao da je Staljin posedovao dokumente koji su potvrđivali da su Nemci već u tom smislu vodili pregovore sa Britancima i Amerikancima.
Druga prilika za atentat na Hitlera ukazala se 1944. godine. Tada je atentator uspeo da se uvuče u Hitlerovo okruženje i da zadobije poverenje nemačkog rukovodstva.
Ponovo je Staljin u poslednjoj sekundi opozvao akciju.
Prema svetskim istoričarima, od 1939. do 1945. godine bilo je izvedeno najmanje 17 pokušaja ubistva Hitlera, od kojih nijedan nije bio uspešan.
Hitler se na kraju ubio sam, zajedno sa svojom devojkom Evom Braun, ispivši otrov u berlinskom bunkeru maja 1945. godine dok je sovjetska Crvena armija oslobađala grad.
Kulikov je dodao da je Klub vojnih komandanata prikupio veliki broj dokumenata o manje poznatim činjenicama u vezi s učešćem Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu i da planira da ih objavi.
(Tanjug)
