Dnevnik: Forenzičari i praistorijske igračke

Veštačenjem otisaka prstiju na hiljadugodišnjim zagonetnim keramičkim figuricama novosadski forenzičari otkrili da se radi o dečijim praistorijskim igračkama.

Sastavni deo detinjstva od nastanka čoveka: Igračka (Arhivska fotografija)

Na figuricama se nalaze tragovi prstiju za koje je arheolog smatrao da su nastali prilikom njihove izrade, pa je došlo do nesvakidašnje saradnje s policijom, piše novosadski “Dnevnik”.

Otisci prstiju na jednoj figurici, čija se starost procenjuje na oko 6.500 godina, bili su dečji, utvrdili su stručnjaci kriminalističke tehnike u Novom Sadu. Forenzičarima se tako pružila prilika da analiziraju otiske koji su pripadali praistorijskim ljudima. Predmeti su pronađeni kod Rume i Mošorina.

Predstavnici policije i forenzičari juče su posetili novosadsku izložbu "Arheolog kao detektiv" u Muzeju Vojvodine, koja je, zapravo, posvećena njihovom zajedničkom radu s arheoloozima koji dugo nisu imali odgovarajuće objašnjenje o tome čemu služe minijature pohranjene u muzeju i oko pedeset godina.

“Primetila sam na njima sačuvane otiske prstiju i došla na ideju da bi nam analiza mogla pomoći u razrešenju tajne o tome o kakvim se predmetima zapravo radi. Zatražila sam stručnu analizu u novosadskoj policiji i na moje oduševljenje, oni su prihvatili – kazala je je autorka izložbe arheolog Lidija Balj.

“Nepobitno su utvrdili da je jedan predmet napravilo desetogodišnje dete. To otkriće je bilo krunski dokaz za moje pretpostavke da se radi o praistorijskim dečjim igračakama. Obrađujući te igračkice, došli smo do zaključka da su deo tih minijutarnih predmeta pravila sama deca, a deo odrasli. Ja volim da zamišljim da su deca i tada imala ljubav i pažnju kakvu imaju i danas, odnosno da se odnos prema deci danas ne razlikuje u velikoj meri od onog pre 7.000 godina. Skrenula sam pažnju kolegama arheolozima na to da se saradnja s forenzičarima može nastaviti u vezi s uzimanjem otisaka prstiju i videćemo šta će to doneti. Pred nama se otvara novo polje koje može značajno pomoći naučnim otkrićima!”, kaže Balj.

“Osnovno pitanje u ekspertizi na osnovu papilarnih linija (linije otiska prsta) je bilo da li je tu figuricu napravilo dete, odnosno da li su na figuricama dečji otisci”, objašnjava šef novosadskog odseka Nacionalnog kriminalističkog centra MUP-a Marko Milivojević.

“Mi smo u svom poslu navikli da nam se obraćaju pravosudni organi, odnosno sudovi, i da ekspertize radimo za njih. Zahtev Muzeja Vojvodine za nas je bio pomalo neobičan jer tako nešto do sada nismo susretali u svom radu, ali brzo smo prihvatili izazov. Naravno, to je od nas zahtevalo da svoje radno vreme prilagodimo tome pa smo radili i prekovremeno, pošto nam je ipak osnovna funkcija borba protiv kriminala. S druge strane, u MUP-u su shvatili da je potrebna i drugačija saradnja s građanima, njihovim udruženjima, pravnim i fizičkim licima. Tako se došlo do ocene da ne postoji neko drugi ko bi mogao u ovom segmentu izaći u suret Muzeju Vojvodine osim njih”.

“Pronašli smo tragove papilarnih linija na figuricama, napravili mulaže tragova – odlivke, zatim ih daktiloskopirali, odnosno uzeli otiske s njih i uradili analizu. Uspeli smo, uz naše iskustvo u pregledanju otisaka prstiju osumnjičenih lica i gospodina Branka Došena, sada penzionera, i to načinom koji se u žargonu naziva "peške", a ne automatskom identifikacijom, kako se danas radi pretraživanje otiska papilarnih linija uz pomoć kompjutera”, dodaje Milivojević uz opasku da se ovo iskustvo ne može preneti na mašine.

“Mi smo ipak u toku dana pregledali i po nekoliko hiljada otiska i odmah smo prepoznavali ženske i muške, kao i da li su od starije ili mlađe osobe. S velikom verovatnoćom utvrdili smo da otisci koji su pronađeni na jednoj figurici pripadaju osobi mlađeg uzrasta”.

(MONDO)

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija