Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije objavilo snimak hapšenja Miloša Simovića, člana zemunskog klana, osuđenog za učešće u ubistvu premijera Zorana Đinđića. Simović je uhapšen pri pokušaju ilegalnog prelaska granice.
Član zemunskog klana Miloš Simović, koga je u četvrtak ujutru prilikom ilegalnog prelaska iz Hrvatske u Srbiju uhapsila srpska pogranična policija, priznao je da je pucao u Zagrebu na Sretka Kalinića.
Simović je sarađivao sa policijom i nije pružao otpor, niti je bio naoružan. Rekao je da je planirao da ode u Beograd, a potom da se preda, javlja RTS, pozivajući se na nezvanične informacije.
Prema istom izvoru, Simović, koji je u Srbiji osuđen za učešće u ubistvu srpskog premijera Zorana Đinđića, izgledao je isto kao na slikama koje su objavljene u hrvatskim medijima, odnosno sa naočarima u kosi i tipičnim svetlijim pramenom. Bio je vidno iscrpljen i odeven u šorc i majicu.
Kod sebe nije imao lična dokumenta, a predstavio se kao Miloš Simović.
Prema, takođe, nezvaničnim informacijama, Simović prilikom hapšenja nije bio agresivan, a kod sebe je imao mali ranac, laptop računar i bežični modem.
On je i potvrdio da je pucao na Kalinića i da ga je namerno ranio kako bi morao da odleži kaznu za koju je osuđen - javlja RTS.
Simović je prebačen danas u Zabelu u sedmi paviljon na odsluženje zatvorske kazne.
On će tamo služiti zatvorsku kaznu od 30 godina za učešće u ubistvu premijera Zorana Đinđića, odnosno 40 godina zatvora za više ubistava, potvrđeno je u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija.
Portparol hrvatske policije Krunoslav Borovec izjavio je da je MUP Srbije utvrdio da je čovek koji je uhapšen kod Bajakova Miloš Simović.
Borovec je rekao i da je Simović zatečen iscrpljen i neugledan dok je pešice pokušavao da pređe neprohodni prolaz.
On je odbacio nagađanja da je hrvatska policija namerno pustila Simovića da pređe granicu kako bi ga uhapsila policija Srbije. Borovec je rekao i da je prilikom pretresa stanova u kojima su boravili srpski kriminalci u Zagrebu utvrđeno da je njihov boravak u Hrvatskoj finansiran iz Srbije.
Budući da je pravosnažno osuđen na maksimalne kazne zatvora za učešće u ubistvu Đinđića i za krivična dela koja je počinio kao član zemunskog klana, biće upućen na odsluženje kazne.
Simović je, iako je po godinama bio jedan od najmlađih pripadnika zemunskog klana, vremenom postao veoma uticajan u kriminalnoj grupi i lično je prenosio naređenja Dušana Spasojevića ostalim pripadnicima grupe.
On je krajem devedesetih godina, još kao maloletnik, više puta hapšen zbog niza krivičnih dela, ali nijedno od tih hapšenja nije završilo osuđujućom presudom.
Moć zemunskog klana, iza koga je stajao Milorad Ulemek Legija, naglo je porasla nakon 5. oktobra 2000. godine, kada su Spasojević i Luković uz zaštitu "crvenih beretki" preuzeli takoreći celokupno tržište heroina u Srbiji.
Nova vlast dugo nije mogla da se suprotstavi pripadnicima klana, sve do trenutka koji je označio prekretnicu u borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji - odluke vođe surčinskog klana Ljubiše Buhe Čumeta da postane svedok saradnik.
Mafija tada u panici odlučuje da ubije premijera Srbije Zorana Đinđića i to čini 12. marta 2003. godine.
Miloš Simović se na dan atentata na premijera nalazio kod ortopedske bolnice "Rudo" u blizini Mostarske petlje, odakle je ostalim pripadnicima klana javio kada je kolona vozila sa premijerom krenula prema zgradi Vlade.
Takođe, i prilikom pokušaja atentata kod Hale "Limes" 21. februara 2003. godine, Simović je čekao u kolima sa automatskim oružjem, pošto je plan bio da Dejan Milenković Bagzi zaustavi kolonu vozila sa premijerom, dok bi onda ostali članovi klana pucali u ta vozila.
Simović je uspon u klanu učešćem u nizu ubistava, u kojima je, iako najmlađi, učestvovao po naredbi Dušana Spasojevića.
Pravosnažnom presudom je utvrđeno da je u martu 2000. godine lično ubio Branislava Lainovića Dugog.
Svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi je tokom svog svedočenja ispričao kako je ubijen Lainović.
"Simović i (Ljubiša) Buha su bili u gradu i slučajno su spazili Lainovića. Pratili su ga do hotela 'Srbija'. Tada je Buha dao pištolj Simoviću i rekao mu da ga ubije. Ovaj je to i uradio. Posle nam je Simović pričao da je, kada se vratio u Čumetov 'jaguar', pustio muziku do kraja i pevao", rekao je Bagzi na suđenju.
Miloš Simović je odmah posle atentata na premijera nestao, a spekulisalo se da se krio po zemljama u regionu, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori.
U bekstvu se nalazio i njegov brat Aleksandar Simović, koga je beogradska policija uhapsila u novembru 2006. godine.
(agencije/MONDO)
Simović je sarađivao sa policijom i nije pružao otpor, niti je bio naoružan. Rekao je da je planirao da ode u Beograd, a potom da se preda, javlja RTS, pozivajući se na nezvanične informacije.
Prema istom izvoru, Simović, koji je u Srbiji osuđen za učešće u ubistvu srpskog premijera Zorana Đinđića, izgledao je isto kao na slikama koje su objavljene u hrvatskim medijima, odnosno sa naočarima u kosi i tipičnim svetlijim pramenom. Bio je vidno iscrpljen i odeven u šorc i majicu.
Kod sebe nije imao lična dokumenta, a predstavio se kao Miloš Simović.
Prema, takođe, nezvaničnim informacijama, Simović prilikom hapšenja nije bio agresivan, a kod sebe je imao mali ranac, laptop računar i bežični modem.
On je i potvrdio da je pucao na Kalinića i da ga je namerno ranio kako bi morao da odleži kaznu za koju je osuđen - javlja RTS.
Simović je prebačen danas u Zabelu u sedmi paviljon na odsluženje zatvorske kazne.
On će tamo služiti zatvorsku kaznu od 30 godina za učešće u ubistvu premijera Zorana Đinđića, odnosno 40 godina zatvora za više ubistava, potvrđeno je u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija.
Portparol hrvatske policije Krunoslav Borovec izjavio je da je MUP Srbije utvrdio da je čovek koji je uhapšen kod Bajakova Miloš Simović.
Borovec je rekao i da je Simović zatečen iscrpljen i neugledan dok je pešice pokušavao da pređe neprohodni prolaz.
On je odbacio nagađanja da je hrvatska policija namerno pustila Simovića da pređe granicu kako bi ga uhapsila policija Srbije. Borovec je rekao i da je prilikom pretresa stanova u kojima su boravili srpski kriminalci u Zagrebu utvrđeno da je njihov boravak u Hrvatskoj finansiran iz Srbije.
Budući da je pravosnažno osuđen na maksimalne kazne zatvora za učešće u ubistvu Đinđića i za krivična dela koja je počinio kao član zemunskog klana, biće upućen na odsluženje kazne.
Treći čovek zemunskog klana
Miloš Simović bio je jedan od najopasnijih pripadnika zemunskog klana i desna ruka Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.Simović je, iako je po godinama bio jedan od najmlađih pripadnika zemunskog klana, vremenom postao veoma uticajan u kriminalnoj grupi i lično je prenosio naređenja Dušana Spasojevića ostalim pripadnicima grupe.
On je krajem devedesetih godina, još kao maloletnik, više puta hapšen zbog niza krivičnih dela, ali nijedno od tih hapšenja nije završilo osuđujućom presudom.
Moć zemunskog klana, iza koga je stajao Milorad Ulemek Legija, naglo je porasla nakon 5. oktobra 2000. godine, kada su Spasojević i Luković uz zaštitu "crvenih beretki" preuzeli takoreći celokupno tržište heroina u Srbiji.
Nova vlast dugo nije mogla da se suprotstavi pripadnicima klana, sve do trenutka koji je označio prekretnicu u borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji - odluke vođe surčinskog klana Ljubiše Buhe Čumeta da postane svedok saradnik.
Mafija tada u panici odlučuje da ubije premijera Srbije Zorana Đinđića i to čini 12. marta 2003. godine.
Miloš Simović se na dan atentata na premijera nalazio kod ortopedske bolnice "Rudo" u blizini Mostarske petlje, odakle je ostalim pripadnicima klana javio kada je kolona vozila sa premijerom krenula prema zgradi Vlade.
Takođe, i prilikom pokušaja atentata kod Hale "Limes" 21. februara 2003. godine, Simović je čekao u kolima sa automatskim oružjem, pošto je plan bio da Dejan Milenković Bagzi zaustavi kolonu vozila sa premijerom, dok bi onda ostali članovi klana pucali u ta vozila.
Simović je uspon u klanu učešćem u nizu ubistava, u kojima je, iako najmlađi, učestvovao po naredbi Dušana Spasojevića.
Pravosnažnom presudom je utvrđeno da je u martu 2000. godine lično ubio Branislava Lainovića Dugog.
Svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi je tokom svog svedočenja ispričao kako je ubijen Lainović.
"Simović i (Ljubiša) Buha su bili u gradu i slučajno su spazili Lainovića. Pratili su ga do hotela 'Srbija'. Tada je Buha dao pištolj Simoviću i rekao mu da ga ubije. Ovaj je to i uradio. Posle nam je Simović pričao da je, kada se vratio u Čumetov 'jaguar', pustio muziku do kraja i pevao", rekao je Bagzi na suđenju.
Miloš Simović je odmah posle atentata na premijera nestao, a spekulisalo se da se krio po zemljama u regionu, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori.
U bekstvu se nalazio i njegov brat Aleksandar Simović, koga je beogradska policija uhapsila u novembru 2006. godine.
(agencije/MONDO)
