Sudija Euleksa oslobodio je danas pritvora Bajrama Aslanija, uhapšenog na severu Kosova po nalogu tužilaštva SAD zbog sumnje da je planirao terorističke akcije u SAD, na Kosovu i drugde.
Aslani (29), koji je prethodnu noć proveo u pritvoru, oslobođen je zbog nedostatka dokaza, uz obavezu da se javlja policiji dva puta nedeljno.
Njemu je oduzet pasoš i uručena odluka da ne može da napusti Kosovo.
Uhapšeni Bajram Aslani, iz Kosovske Mitrovice je osumnjičen za planiranje terorističkih akcija u SAD, na Kosovu i drugim sredinama, a planirao je i izgradnju baze džihada na Kosovu, navedeno je u optužnici čije delove danas prenela je danas prištinska štampa.
Mediji su preneli da je Aslani drugi kosovski Albanac, od devet osumnjičenih za planiranje terorističkih akcija u SAD, na Kosovu i drugim sredinama.
Jula prošle godine, Istočni okrug Severne Karoline je optužio osam osoba, među njima i jednog sa Kosova, Hisena Šerifija, za pružanje podrške teroristima, konspiraciju za ubistva, kidnapovanje, nanošenje telesnih povreda drugim licima kao i za ostala kršenja zakona.
Optuženi su Daniel Patrick Bojd, američki državljanin, stanovnik Severne Karoline, Šerifi, sa Kosova, sa stalnom dozvolom boravka u Severnoj Karolini, Zakarija Bojd, Dilan Bojd, Džud Kenan, Mohamad Omar Ali Hasan i Zijad Jagi, svi stanovnici Severne Karoline.
Druga optužnica, koja je podignuta 24. septembra 2009. godine, dodala je optužbe prema Danielu Bojdu, Hisenu Šerifiju i Zakariji Bojdu.
Na osnovu te optužnice, Daniel Bojd i Šerifi se sumnjiče da su planirali ubistvo američkog vojnog osoblja u okviru plana napada na američke trupe u bazi marinaca "Kvantiko".
Ova trojica se terete i za nelegalno posedovanje oružja, pružanje podrške u kriminalnim slučajevima, a Daniel Bojd je bio osumnjičen i da je dao oružje jednom osuđenom kriminalcu.
U aprilu iste godine pojavila se sumnja da je Aslani bio član te grupe. Tačnije, na osnovu optužnice, osumnjičeni iz Kosovske Mitrovice, konstantno je komunicirao za optuženima, tražio je od njih da izgradi jedan centar za obuku na Kosovu, da bi proširio nasilni džihad, tražio je od njih pomoć da bi ispunio ciljeve i primao je od njih sredstva, između ostalog i za njegova putovanja.
Drugi osumnjičeni sa Kosova, Šerifi je, kako se navodi, putovao 30. jula 2008. godine iz Severne Karoline za Prištinu da bi obučavao ljude za džihad i tokom njegovog boravka na Kosovu, pretpostavlja se da je uspostavio vezu sa Aslanijem.
Šerifi je često Aslanija oslovljavao sa "brat"’ na Kosovu.
Na osnovu optužnice, Aslania su hapsile kosovske vlasti i 2007. godine, a tada je držan u kućnom pritvoru na određeno vreme.
Kasnije, on je osuđen u odsustvu, tačnije, septembra 2009. godine, osudile su ga vlasti u Srbiji za planiranje terorističkih napada. On je tada osuđen na osam godina zatvora.
Na osnovu optužnice, Aslani je je Šerifiju predao nekoliko video snimaka koji imaju veze sa nasilnim džihadom, s ciljem da ih Šerifi prevede i da ih zatim koriste kao podstrek za nove džihadiste, što je Šerifi i uradio.
Aslani je tražio i da se skupi novac kako bi kupio zemljište i na njemu gradio bazu za operativna dejstva, skladište oružja i municije.
Šerifi se 5. aprila vratio u SAD i prikupio je sredstva za te namere. Tada je primio jedan ček u iznosu od 15.000 dolara, ali je uhapšen 27. jula, pre nego što je taj novac predao Aslaniju na Kosovu.
Optužnica tereti Aslanija da je primio novac od Šerifija da bi sredio dokumente za putovanje.
Daniel Bojd je izrazio želju da pomogne Šerifiju u njegovom planu da pomogne "mudžahedinima na Kosovu", zato je i hteo da pošalje svoje sinove, Zakarija i Dilana Bojda na Kosovo, ali i sam da dođe, nakon što se Šerifi vrati sa Kosova.
Generalni tužilac za nacionalnu bezbednost Dejvid Kris je rekao, da je ovo opšta priroda funkcionisanja terorističkih grupa svuda u svetu.
"Činjenice koje podvlače ovu optužnicu dokazuju vezu između ekstremista unutar i van zemlje i globalnu prirodu terorističkih pretnji sa kojima se suočavamo.
Hapšenje Aslanija je dokaz efikasne saradnje između međunarodnih partnera u borbi protiv ovih pretnji. Zahvaljujem agentima, analitičarima, tužiocima i svima njima koji su pomogli da se ovaj slučaj kompletirali", rekao je Kris nakon što je dobio vest da je u Kosovskoj Mitrovici uhapšen Aslani.
Odluka sudije Euleksa o puštanju teroriste koga potražuju i Srbija i SAD, "veoma iznenađujuća i zaslužuje najoštriju osudu", rekao ministar.Njemu je oduzet pasoš i uručena odluka da ne može da napusti Kosovo.
Uhapšeni Bajram Aslani, iz Kosovske Mitrovice je osumnjičen za planiranje terorističkih akcija u SAD, na Kosovu i drugim sredinama, a planirao je i izgradnju baze džihada na Kosovu, navedeno je u optužnici čije delove danas prenela je danas prištinska štampa.
Mediji su preneli da je Aslani drugi kosovski Albanac, od devet osumnjičenih za planiranje terorističkih akcija u SAD, na Kosovu i drugim sredinama.
Jula prošle godine, Istočni okrug Severne Karoline je optužio osam osoba, među njima i jednog sa Kosova, Hisena Šerifija, za pružanje podrške teroristima, konspiraciju za ubistva, kidnapovanje, nanošenje telesnih povreda drugim licima kao i za ostala kršenja zakona.
Optuženi su Daniel Patrick Bojd, američki državljanin, stanovnik Severne Karoline, Šerifi, sa Kosova, sa stalnom dozvolom boravka u Severnoj Karolini, Zakarija Bojd, Dilan Bojd, Džud Kenan, Mohamad Omar Ali Hasan i Zijad Jagi, svi stanovnici Severne Karoline.
Druga optužnica, koja je podignuta 24. septembra 2009. godine, dodala je optužbe prema Danielu Bojdu, Hisenu Šerifiju i Zakariji Bojdu.
Na osnovu te optužnice, Daniel Bojd i Šerifi se sumnjiče da su planirali ubistvo američkog vojnog osoblja u okviru plana napada na američke trupe u bazi marinaca "Kvantiko".
Ova trojica se terete i za nelegalno posedovanje oružja, pružanje podrške u kriminalnim slučajevima, a Daniel Bojd je bio osumnjičen i da je dao oružje jednom osuđenom kriminalcu.
U aprilu iste godine pojavila se sumnja da je Aslani bio član te grupe. Tačnije, na osnovu optužnice, osumnjičeni iz Kosovske Mitrovice, konstantno je komunicirao za optuženima, tražio je od njih da izgradi jedan centar za obuku na Kosovu, da bi proširio nasilni džihad, tražio je od njih pomoć da bi ispunio ciljeve i primao je od njih sredstva, između ostalog i za njegova putovanja.
Drugi osumnjičeni sa Kosova, Šerifi je, kako se navodi, putovao 30. jula 2008. godine iz Severne Karoline za Prištinu da bi obučavao ljude za džihad i tokom njegovog boravka na Kosovu, pretpostavlja se da je uspostavio vezu sa Aslanijem.
Šerifi je često Aslanija oslovljavao sa "brat"’ na Kosovu.
Na osnovu optužnice, Aslania su hapsile kosovske vlasti i 2007. godine, a tada je držan u kućnom pritvoru na određeno vreme.
Kasnije, on je osuđen u odsustvu, tačnije, septembra 2009. godine, osudile su ga vlasti u Srbiji za planiranje terorističkih napada. On je tada osuđen na osam godina zatvora.
Na osnovu optužnice, Aslani je je Šerifiju predao nekoliko video snimaka koji imaju veze sa nasilnim džihadom, s ciljem da ih Šerifi prevede i da ih zatim koriste kao podstrek za nove džihadiste, što je Šerifi i uradio.
Aslani je tražio i da se skupi novac kako bi kupio zemljište i na njemu gradio bazu za operativna dejstva, skladište oružja i municije.
Šerifi se 5. aprila vratio u SAD i prikupio je sredstva za te namere. Tada je primio jedan ček u iznosu od 15.000 dolara, ali je uhapšen 27. jula, pre nego što je taj novac predao Aslaniju na Kosovu.
Optužnica tereti Aslanija da je primio novac od Šerifija da bi sredio dokumente za putovanje.
Daniel Bojd je izrazio želju da pomogne Šerifiju u njegovom planu da pomogne "mudžahedinima na Kosovu", zato je i hteo da pošalje svoje sinove, Zakarija i Dilana Bojda na Kosovo, ali i sam da dođe, nakon što se Šerifi vrati sa Kosova.
Generalni tužilac za nacionalnu bezbednost Dejvid Kris je rekao, da je ovo opšta priroda funkcionisanja terorističkih grupa svuda u svetu.
"Činjenice koje podvlače ovu optužnicu dokazuju vezu između ekstremista unutar i van zemlje i globalnu prirodu terorističkih pretnji sa kojima se suočavamo.
Hapšenje Aslanija je dokaz efikasne saradnje između međunarodnih partnera u borbi protiv ovih pretnji. Zahvaljujem agentima, analitičarima, tužiocima i svima njima koji su pomogli da se ovaj slučaj kompletirali", rekao je Kris nakon što je dobio vest da je u Kosovskoj Mitrovici uhapšen Aslani.
Dačić: Ima li Eulex duple aršine za teroriste?
Zamenik premijera Srbije i ministar policije Ivica Dačić izjavio je Tanjugu da Srbija očekuje da će međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji imati u vidu sve zahteve srpskog pravosuđa i da će izaći u susret i američkim zahtevima za procesuiranje Aslanija, kao jednog od vodećih ekstremnih radikalnih islamskih lidera u pokrajini.
"Imajući u vidu da naša policija i pravosudni organi potražuju Aslanija i da su nalog za njegovo hapšenje izdale i američke vlasti, veoma je iznenađujuća odluka o njegovom puštanju iz pritvora. To može ukazivati na to da ipak postoje izvesne sumnje da je možda tu reč o dvostrukim standardima i aršinima, kada je reč o pripadnicima albanskih radikalnih grupacija", rekao je Dačić.
Dačić je podsetio da su SAD raspisale za Aslanijem potragu i da očekuju njegovu ekstradiciju, zbog planiranja terorističkih akcija u SAD.
Aslani je osumnjičen i za planiranje terorističkih akcija na Kosovu i u Jordanu, kao i u pojasu Gaze.
Dačić je naveo da operativna saznanja srpske policije ukazuju da je tokom prošle godine Aslani nabavio veću količinu plastičnog eksploziva u Bosni i Hercegovini, koji je prebacio na Kosovo i Metohiju i da je taj eksploziv namenjen za terorističke akte na području centralne Srbije.
"Takođe, operativna saznanja naše policije ukazuju da je Aslani i dalje član vehabističkog pokreta i da je u bliskim odnosima i vezama sa poznatim radikalnim islamistima sa teritorije Novog Pazara i Sjenice", rekao je Dačić.
Srpski ministar policije je podsetio i da je za Aslanijem 1. oktobra 2007. godine, po naredbi Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, raspisana i međunarodna poternica zbog krivičnog dela udruživanja radi protivustavne delatnosti, u vezi krivičnih dela terorizma i nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija, a da je u toku i drugostepeni postupak po žalbi.
Dačić je dodao da je srpska policija došla do saznanja da je Aslani bio povezan sa organizatorima kampa vehabije, a koji su razotkriveni u policijskoj akciji polovinom marta 2007. godine.
On je podsetio da je policija tada u ataru sela Žabren, u opštini Sjenica, na obroncima planine Ninaja, na mestu zvanom Klisura, otkrila kamp i šatore za obuku islamskih terorista, a tom prilikom su pronađene veće količine oružja, razne vrste eksplozivnih materija, municije, vojne opreme, zaštitnih gas maski.
"Operativnim radom tada se došlo do saznanja da je Bajram Aslani sa Nedžadom Bulićem i Adisom Murićem, drugom grupom optuženih, od maja do 19. septembra 2007. godine, organizovao zločinačko udruženje, planirao i preduzimao radnje, s ciljem da, organizovanim i koordiniranim aktima nasilja, u nameri ugrožavanja bezbednosti Srbije, izaziva eksplozije i druge akte nasilja, i time izazove osećaj straha i nesigurnosti kod građana", objasnio je Dačić.
On je dodao da se sumnja da je Aslani, za potrebe uhapšenih na planini Ninaja kod Novog Pazara, nabavljao oružje i municiju, dok je vođama iste grupe, Ismailu Prentiću, koji je prilikom pokušaja hapšenja preminuo, i Senadu Ramoviću, koji je osuđen na 13 godina zatvora, pružao logističku podršku posle njihovog bekstva iz Novog Pazara.
Posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu je 3. jula 2009. godine 12 članova te grupe osudilo na ukupno 64 godine zatvora zbog planiranja terorističkih akcija i nedozvoljenog oružja.
Dačić je naveo da Posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu tokom 2007. godine međunarodnom tužiocu na Kosovu i Metohiji prosledilo dokumentaciju kojom se dokazuje povezanost Aslanija sa procesuiranom grupom lica iz Novog Pazara, na osnovu čega mu je Međunarodni sud izrekao meru kućnog pritvora.
Nakon toga, međutim, međunarodni tužilac je predmet Aslanija predao lokalnom tužilaštvu, koje je obustavilo dalji postupak, podsetio je Dačić.
(agencije/MONDO)
