Na vanrednim predsedničkim izborima traži se naslednik Leha Kačinjskog, tragično poginulog u padu aviona 10. aprila u Rusiji.
Favoriti na današnjim izborima za predsednika Poljske, kandidat vladajuće Građanske platforme, predsednik donjeg doma parlamenta Bronjislav Komorovski i kandidat konzervativne opozicione stranke Pravo i Pravda Jaroslav Kačinjski pozvali su večeras birače da im daju glas u drugom krugu 4. jula.
Na 25.766 birališta u Poljskoj i inostranstvu, Poljaci su podelili glasove tako da niko od 10 kandidata nije uspeo da osvoji preko 50 odsto glasova neophodnih za pobedu u prvom krugu.
Komorovski (58) je, pošto su poljske televizije i velike agencije objavile prognoze ishoda izbora na osnovu anketa na biralištima, zahvalio svojim rivalima - lideru postkomunista Gžegožu Napjeralskom i lideru Poljske narodne stranke, vicepremijeru Valdemaru Pavlaku, na čije birače računa u drugom krugu.
Prema prognozama agencija nakon zatvaranja birališta u 20 časova, Komorovski je osvojio između 40 i 46 odsto glasova, a njegov protivkandidat u drugom krugu, Kačinjski (61) od 32 do 36 odsto glasova.
Treći je Napjeralski, sa osvojenih od 12 do 14 odsto glasova, koji mogu da budu presudni u drugom krugu, pošto je pred izbore čak 87 odsto birača poljske postkomunističke levice izjavilo da bi 4. jula glasali za Komorovskog.
"U životu i fudbalu najteža je završnica. Budimo toga svesni. Hvala vam i molim vas za još", kazao je Komorovski posle objavljivanja prognoza.
"To je odličan rezultat. Laknulo mi je", kazao je premijer Donald Tusk koji s kandidatom svojih liberala, Komorovskim, iščekuje da Državna komisija počne noćas da saopštava prve delimične rezultate.
"U drugom krugu biraće se između dve vizije Poljske. Moramo da pobedimo. Zbog Poljske i za demokratiju", kazao je u izbornom štabu konzervativaca Jaroslav Kačinjski.
Jedan od argumenata u predizbornoj kampanji koji je Kačinjski često koristio bilo je upravo to da bi za poljsku demokratiju bilo pogubno da sva vlast, vlada i predsednik, bude u rukama jedne stranke.
Upravo to je, međutim, bio slučaj u Poljskoj od 2005. do 2007. godine kada je vlast čak bila u rukama samo jedne porodice. Leh Kačinjski bio je šef države, a njegov brat blizanac Jaroslav predsednik vlade.
Konačne rezultate izbora državna izborna komisija saopštiće u ponedeljak.
Ni poplavljena naselja i putevi nisu bili prepreka za neke od Poljaka u južnim i centralnim oblastima Poljske, pogođenim katastrofalnim poplavama od sredine maja, da izađu danas na vanredne predsedničke izbore, a lokalne vlasti su za područja gde se još nije povukla voda iz Visle obezbedile i amfibije.
Amfibije su danas izašle po birače na ulice Sandomježa na jugoistoku Poljske i u naselja i seoska imanja kraj Plocka, gde je Visla u dva navrata u maju i junu probila nasip i poplavila veliki prostor sa čak 916 imanja.
Poljaci u poplavljenim oblastima ipak nisu hrlili na birališta jer prvi krug izbora ionako nije dao novog predsednika.
Kampanja je vođena u senci tragedije u Smolensku u kojoj je Poljska među 96 žrtava pored predsednika i prve dame izgubila i dobar deo državne elite, a obezglavljena je i komanda poljske armije.
Kandidat opozicionih konzervativaca na redovnim izborima bio bi Leh Kačinjski, umereniji i manje kontroverzan od blizanaca Kačinjski ali i u tom slučaju do avionske nesreće u Smolensku izgledalo je da bi izvesni pobednik izbora najverovatnije već u prvom krugu bio predsednik Sejma Komorovski.
Tragedija u Smolensku i kampanja Jaroslava Kačinjskog koji se od radikalnog političara koji najbolje ume da zavadi i deli Poljake predstavio kao ličnom tragedijom promenjeni čovek koji želi da spaja i pruža ruku pomirenja u skladu sa parolom "Poljska pre svega" uspeli su da pretvore izvesnu pobedu kandidata vladajućih liberala u vrlo neizvestan duel te dvojice kandidata.
Veliko interesovanje za izbore, veće nego u domovini vladalo je u dijaspori, negde u SAD i Kanadi su Poljaci čak stajali u redovima da daju svoj glas i tako utiču i na zbivanja u domovini.
Glasali su prvi put i poljski vojnici u svim misijama, jer je za razliku od ranijih godina bilo otvoreno i biralište na Kosovu u američkoj bazi Bondstil gde pored poljskih vojnika Kfora svoj glas su nekom od kandidata dali i poljski policajci iz misije Euleksa na Kosovu.
U tri izborne jedinice paraleleno sa predsedničkim izborima odvijali su se danas i dopunski izbori za Senat poljskog parlamenta, pošto je troje senatora takođe poginulo u padu aviona kraj Smolenska. Tu, međutim, iznenađenja neće biti pošto su stranke dogovorile da ne menjaju odnos snaga u gornjem domu i kandidati su samo ljudi iz iste stranke koja je tu imala svog senatora pre nesreće.
(Beta)
Na 25.766 birališta u Poljskoj i inostranstvu, Poljaci su podelili glasove tako da niko od 10 kandidata nije uspeo da osvoji preko 50 odsto glasova neophodnih za pobedu u prvom krugu.
Komorovski (58) je, pošto su poljske televizije i velike agencije objavile prognoze ishoda izbora na osnovu anketa na biralištima, zahvalio svojim rivalima - lideru postkomunista Gžegožu Napjeralskom i lideru Poljske narodne stranke, vicepremijeru Valdemaru Pavlaku, na čije birače računa u drugom krugu.
Prema prognozama agencija nakon zatvaranja birališta u 20 časova, Komorovski je osvojio između 40 i 46 odsto glasova, a njegov protivkandidat u drugom krugu, Kačinjski (61) od 32 do 36 odsto glasova.
Treći je Napjeralski, sa osvojenih od 12 do 14 odsto glasova, koji mogu da budu presudni u drugom krugu, pošto je pred izbore čak 87 odsto birača poljske postkomunističke levice izjavilo da bi 4. jula glasali za Komorovskog.
"U životu i fudbalu najteža je završnica. Budimo toga svesni. Hvala vam i molim vas za još", kazao je Komorovski posle objavljivanja prognoza.
"To je odličan rezultat. Laknulo mi je", kazao je premijer Donald Tusk koji s kandidatom svojih liberala, Komorovskim, iščekuje da Državna komisija počne noćas da saopštava prve delimične rezultate.
"U drugom krugu biraće se između dve vizije Poljske. Moramo da pobedimo. Zbog Poljske i za demokratiju", kazao je u izbornom štabu konzervativaca Jaroslav Kačinjski.
Jedan od argumenata u predizbornoj kampanji koji je Kačinjski često koristio bilo je upravo to da bi za poljsku demokratiju bilo pogubno da sva vlast, vlada i predsednik, bude u rukama jedne stranke.
Upravo to je, međutim, bio slučaj u Poljskoj od 2005. do 2007. godine kada je vlast čak bila u rukama samo jedne porodice. Leh Kačinjski bio je šef države, a njegov brat blizanac Jaroslav predsednik vlade.
Konačne rezultate izbora državna izborna komisija saopštiće u ponedeljak.
Ni poplavljena naselja i putevi nisu bili prepreka za neke od Poljaka u južnim i centralnim oblastima Poljske, pogođenim katastrofalnim poplavama od sredine maja, da izađu danas na vanredne predsedničke izbore, a lokalne vlasti su za područja gde se još nije povukla voda iz Visle obezbedile i amfibije.
Amfibije su danas izašle po birače na ulice Sandomježa na jugoistoku Poljske i u naselja i seoska imanja kraj Plocka, gde je Visla u dva navrata u maju i junu probila nasip i poplavila veliki prostor sa čak 916 imanja.
Poljaci u poplavljenim oblastima ipak nisu hrlili na birališta jer prvi krug izbora ionako nije dao novog predsednika.
Kampanja je vođena u senci tragedije u Smolensku u kojoj je Poljska među 96 žrtava pored predsednika i prve dame izgubila i dobar deo državne elite, a obezglavljena je i komanda poljske armije.
Kandidat opozicionih konzervativaca na redovnim izborima bio bi Leh Kačinjski, umereniji i manje kontroverzan od blizanaca Kačinjski ali i u tom slučaju do avionske nesreće u Smolensku izgledalo je da bi izvesni pobednik izbora najverovatnije već u prvom krugu bio predsednik Sejma Komorovski.
Tragedija u Smolensku i kampanja Jaroslava Kačinjskog koji se od radikalnog političara koji najbolje ume da zavadi i deli Poljake predstavio kao ličnom tragedijom promenjeni čovek koji želi da spaja i pruža ruku pomirenja u skladu sa parolom "Poljska pre svega" uspeli su da pretvore izvesnu pobedu kandidata vladajućih liberala u vrlo neizvestan duel te dvojice kandidata.
Veliko interesovanje za izbore, veće nego u domovini vladalo je u dijaspori, negde u SAD i Kanadi su Poljaci čak stajali u redovima da daju svoj glas i tako utiču i na zbivanja u domovini.
Glasali su prvi put i poljski vojnici u svim misijama, jer je za razliku od ranijih godina bilo otvoreno i biralište na Kosovu u američkoj bazi Bondstil gde pored poljskih vojnika Kfora svoj glas su nekom od kandidata dali i poljski policajci iz misije Euleksa na Kosovu.
U tri izborne jedinice paraleleno sa predsedničkim izborima odvijali su se danas i dopunski izbori za Senat poljskog parlamenta, pošto je troje senatora takođe poginulo u padu aviona kraj Smolenska. Tu, međutim, iznenađenja neće biti pošto su stranke dogovorile da ne menjaju odnos snaga u gornjem domu i kandidati su samo ljudi iz iste stranke koja je tu imala svog senatora pre nesreće.
(Beta)
