Oporavak ekonomije Srbije zasnovan na rastu industrijske proizvodnje a smanjenju domaće tražnje, tj. potrošnje države, kaže Milojko Arsić.
Član Ekonomskog saveta premijera Srbije, Milojko Arsić, je danas izjavio da je sačinjena radna verzija novog modela rasta privrede, čiji će glavni pokretač biti rast industrijske proizvodnje, pri čemu domaća tražnja treba da raste sporije od bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Obrazlažući novine u tom modelu, koji je već predstavljen premijeru Mirku Cvetkoviću i ministarki finansija Diani Dragutinović, Arsić je rekao da će za finansiranje investicija biti neophodno da se poveća ućešće domaće štednje u bankama, a vodeću ulogu u rastu BDP-a treba da dobije industrijska proizvodnja.
Na "Letnjem Vivaldi forumu" na Mokroj Gori, pod nazivom "Planirajmo 2011", Arsić je rekao da su razlozi za promenu dosadašnjeg modela rasta smanjeni priliv stranog kapitala u region i rast spoljnog duga zemlje koji može da izazove krizu platnog bilansa.
Pri svemu tome i javni dug, koji je dostigao oko 35 odsto BDP-a i ubrzano raste, može i dalje da se poveća zbog najavljene realizacije velikih infrastrukturnih projekata.
Prema njegovoj oceni, ekonomski i socijalni problemi Srbije, u koje spadaju visoka spoljna i unutrašnja neravnoteža, nezaposlenost i siromaštvo stanovništva, mogu se rešiti samo bržim rastom privrede.
Prema novom modelu rasta, fiskalni deficit mora se smanjiti sa 4,5 na jedan odsto BDP-a u narednih pet godina, a suština promene moraće da se ostvari preko smanjenja javne potrošnje za pet do šest odsto BDP-a u narednih pet do šest godina.
Predloženi model, prema rečima Arsića, trebalo bi da obezbedi da Bruto domaći proizvod (BDP) raste po godišnjoj stopi od oko 6 odsto, industrijska proizvodnja oko 7 odsto dok bi se inflacija od 2015. pala na tri odsto.
Međunarodni monetarni fond je predvideo da će BDP ove godine rasti po stopi od 1,5 odsto a naredne tri odsto.
Model privrednog razvoja, koji je predstavio Arsić predviđa i da učešće investicija u BDP-u bude do 30 odsto a stranih direktnih investicija oko 6 odsto. Izvoz bi bio na nivou od oko 50 odsto BDP-a a otvorilo bi se novih 400.000 radnih mesta.
Spoljni dug, koji je sada 76 odsto BDP-a bi pao na oko 50 odsto BDP , dok bi javni dug, bez troškova za restituciju rastao do oko 40 BDP-a a kasnije bi pao na ispod 30 odsto BDP-a.
Napominjući da bi u reformama poreskog sistema osnovni pravac trebalo da bude smanjenje fiskalnog opterećenja privrede, uz istovremeno povećanje poreskih dažbina na potrošnju, pre svega kroz povećanje poreza na dodatu vrednost.
Kada je reč o monetarnoj politici i kursu u okviru novog modela rasta, Arsić je ocenio da postojeći režim monetarne politike ciljane inflacije uz fleksibilni devizni kurs ne treba menjati i napomenuo da realni pad dinara može biti glavni faktor smanjenja spoljno-trgovinskog deficita Srbije u naredne dve godine.
Govoreći o unapređenju uslova za investicije i zapošljavanje, Arsić je istakao da je cilj novog modela da se unapredi investicioni ambijent, uz istovremeno smanjenje troškova i rizika poslovanja u Srbiji i podizanje konkurentnosti domaće privrede.
(agencije/MONDO)
Obrazlažući novine u tom modelu, koji je već predstavljen premijeru Mirku Cvetkoviću i ministarki finansija Diani Dragutinović, Arsić je rekao da će za finansiranje investicija biti neophodno da se poveća ućešće domaće štednje u bankama, a vodeću ulogu u rastu BDP-a treba da dobije industrijska proizvodnja.
Na "Letnjem Vivaldi forumu" na Mokroj Gori, pod nazivom "Planirajmo 2011", Arsić je rekao da su razlozi za promenu dosadašnjeg modela rasta smanjeni priliv stranog kapitala u region i rast spoljnog duga zemlje koji može da izazove krizu platnog bilansa.
Pri svemu tome i javni dug, koji je dostigao oko 35 odsto BDP-a i ubrzano raste, može i dalje da se poveća zbog najavljene realizacije velikih infrastrukturnih projekata.
Prema njegovoj oceni, ekonomski i socijalni problemi Srbije, u koje spadaju visoka spoljna i unutrašnja neravnoteža, nezaposlenost i siromaštvo stanovništva, mogu se rešiti samo bržim rastom privrede.
Prema novom modelu rasta, fiskalni deficit mora se smanjiti sa 4,5 na jedan odsto BDP-a u narednih pet godina, a suština promene moraće da se ostvari preko smanjenja javne potrošnje za pet do šest odsto BDP-a u narednih pet do šest godina.
Predloženi model, prema rečima Arsića, trebalo bi da obezbedi da Bruto domaći proizvod (BDP) raste po godišnjoj stopi od oko 6 odsto, industrijska proizvodnja oko 7 odsto dok bi se inflacija od 2015. pala na tri odsto.
Međunarodni monetarni fond je predvideo da će BDP ove godine rasti po stopi od 1,5 odsto a naredne tri odsto.
Model privrednog razvoja, koji je predstavio Arsić predviđa i da učešće investicija u BDP-u bude do 30 odsto a stranih direktnih investicija oko 6 odsto. Izvoz bi bio na nivou od oko 50 odsto BDP-a a otvorilo bi se novih 400.000 radnih mesta.
Spoljni dug, koji je sada 76 odsto BDP-a bi pao na oko 50 odsto BDP , dok bi javni dug, bez troškova za restituciju rastao do oko 40 BDP-a a kasnije bi pao na ispod 30 odsto BDP-a.
Napominjući da bi u reformama poreskog sistema osnovni pravac trebalo da bude smanjenje fiskalnog opterećenja privrede, uz istovremeno povećanje poreskih dažbina na potrošnju, pre svega kroz povećanje poreza na dodatu vrednost.
Kada je reč o monetarnoj politici i kursu u okviru novog modela rasta, Arsić je ocenio da postojeći režim monetarne politike ciljane inflacije uz fleksibilni devizni kurs ne treba menjati i napomenuo da realni pad dinara može biti glavni faktor smanjenja spoljno-trgovinskog deficita Srbije u naredne dve godine.
Govoreći o unapređenju uslova za investicije i zapošljavanje, Arsić je istakao da je cilj novog modela da se unapredi investicioni ambijent, uz istovremeno smanjenje troškova i rizika poslovanja u Srbiji i podizanje konkurentnosti domaće privrede.
(agencije/MONDO)
