Srpska pravoslavna crkva (SPC) i srpski narod obeležavaju danas 621. godišnjicu sećanja Kosovsku bitku.
U manastiru Gračanica biće služena arhijerejska liturgija, a zatim i parastos kosovskim junacima na Gazimestanu, dok će u porti manastira Gračanica biti održana dodela medalja "Majka devet Jugovića".
Liturgiji u manastiru Gračanica i parastosu na Gazimestanu prisustvovaće i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin.
U beogradskoj Crkvi svetog Marka biće služen parastos za postradale na Kosovu i Metohiji.
Polaganjem venaca i odavanjem državnih i vojnih počasti kod Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu biće obeležena 621. godišnjica boja na Kosovu.
Komemorativno okupljanje predvodiće državni sekretar u Ministarstva rada i socijalne politike Negovan Stanković, a vence će položiti i predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i grada Kruševca.
Vence će položiti i predstavnici zbratimljenih opština iz Srbije i inostranstva, nevladinih organizacija opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, saopštio je Sektor za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike.
Orkestar Moskovskog kadetskog muzičkog korpusa proći će danas paradnim maršem Knez Mihailovom ulicom u Beogradu, a nakon toga će održati celovečernji Vidovdanski koncert u Kolarčevoj zadužbini.
Vidovdan će obeležiti i političke stranke. Srpska napredna stranka, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija održaće miting u Kruševcu, a direktor Srpskog pokrata obnove Aleksandar Jugović najavio je da će ta stranka u više od 100 opštinskih odbora obeležiti Vidovdan, svoju krsnu slavu, kao i da će centralna proslava biti održana u Novom Sadu.
SPC i pravoslavni vernici u Srbiji na Vidovdan slave ime kneza Lazara Hrebeljanovića (1329-1389) i ostalih svetih velikomučenika, izginulih na Kosovu Polju, a u svim pravoslavnim hramovima, na liturgijama se pominje stradanje koje je duboko utisnuto u srpsku istoriju, kulturu, etiku i tradiciju.
Sećanje na kosovsku pogibiju obeleženo je crvenim slovom u kalendaru SPC, a za naziv praznika vezuje se staro slovensko božanstvo Svetovid i starozavetni prorok Amos - slava kneza Lazara.
Velmoža sa dvora cara Stefana Dušana (1308-1335), knez Lazar nastavio je borbu jednog od najuspešnjihih srpskih srednjovekovnih vladara za jedinstvo srpskog naroda.
Prema predanju, uoči Boja na Kosovu, knezu Lazaru se javio anđeo Gospodnji, a njegove reči zabeležio je narodni pesnik: "Kojem ćeš se privoleti carstvu, dal' zemaljskom ili nebeskome?".
Kosovska bitka ili Boj na Kosovu vođena je na Vidovdan (15/28. juna) 1389. godine na Gazimestanu, nedaleko od Prištine, između srpskih i otomanskih snaga.
Srpske snage je predvodio knez Lazar i među njima su bile i snage njegovih srodnika i saveznika, dok se na čelu otomanske vojske nalazio sultan Murat sa sinovima Jakubom i Bajazitom.
U prvoj fazi bitke, srpske snage su potisnule protivnika, a srpski vitez Miloš Obilić uspeo je da ubije sultana Murata.
Njegov sin Bajazit je posle toga konsolidovao svoje redove i krenuo u protivnapad, u kojem je zarobljen knez Lazar.
Prema Bajazitovom naređenju, knez Lazar je pogubljen, nakon čega se otomanska vojska povukla sa bojišta i napustila Srbiju.
Prvi izvori o samoj bici govore o srpskoj pobedi, a tek kasnije se javljaju navodi o nerešenom ishodu i srpskom porazu. Zbog toga se smatra da je sama bitka završena najverovatnije srpskom pobedom ili eventualno nerešeno, ali ona, prema svojim dalekosežnim posledicama, predstavlja otomansku pobedu.
Kosovska bitka je imala veliki odjek u tadašnjoj Evropi i uspela je privremeno da zaustavi otomansko širenje u Evropi.
Boj na Kosovu je tokom narednih vekova postao centralni motiv srpske narodne epske poezije i centralni motiv srpskog nacionalnog identiteta.
U kolektivnom sećanju srpskog naroda, Boj na Kosovu simbolizuje slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva.
Taj događaj bio je prekretnica u nacionalnoj istoriji posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.
Sveti knez Lazar je zadužio pravoslavnu crkvu boreći se za hrišćanstvo i gradeći crkve i manastire.
Njegove zadužbine su manastiri Gornjak i Ravanica, koja je posvećena svetom Vaznesenju Gospodnjem gde sada počivaju njegove svete mošti, tu vraćene 1989. na 600. godišnjicu Kosovske bitke.
Srpski narod je prilikom velike seobe pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem (1633-1706) poneo sa sobom u Sent Andreju mošti svog kneza, koje su potom počivale u Budimu, a onda i u Sabornoj crkvi Beogradu.
Na srpskim pravoslavnim ikonama sveti velikomučenik Lazar predstavljen je u carskom vizantijskom ornatu, bez krune, sa krstom u desnoj ruci i svojom odsečenom glavom u levoj, kao simbol mučeničke smrti.
Vidovdan je i dan žalosti, pa je srpski narod zadržao običaj da se na taj dan ne igra i ne peva, te da se zaustave svi veliki poslovi.
(agencije/MONDO)
Liturgiji u manastiru Gračanica i parastosu na Gazimestanu prisustvovaće i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin.
U beogradskoj Crkvi svetog Marka biće služen parastos za postradale na Kosovu i Metohiji.
Polaganjem venaca i odavanjem državnih i vojnih počasti kod Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu biće obeležena 621. godišnjica boja na Kosovu.
Komemorativno okupljanje predvodiće državni sekretar u Ministarstva rada i socijalne politike Negovan Stanković, a vence će položiti i predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i grada Kruševca.
Vence će položiti i predstavnici zbratimljenih opština iz Srbije i inostranstva, nevladinih organizacija opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, saopštio je Sektor za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike.
Orkestar Moskovskog kadetskog muzičkog korpusa proći će danas paradnim maršem Knez Mihailovom ulicom u Beogradu, a nakon toga će održati celovečernji Vidovdanski koncert u Kolarčevoj zadužbini.
Vidovdan će obeležiti i političke stranke. Srpska napredna stranka, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija održaće miting u Kruševcu, a direktor Srpskog pokrata obnove Aleksandar Jugović najavio je da će ta stranka u više od 100 opštinskih odbora obeležiti Vidovdan, svoju krsnu slavu, kao i da će centralna proslava biti održana u Novom Sadu.
SPC i pravoslavni vernici u Srbiji na Vidovdan slave ime kneza Lazara Hrebeljanovića (1329-1389) i ostalih svetih velikomučenika, izginulih na Kosovu Polju, a u svim pravoslavnim hramovima, na liturgijama se pominje stradanje koje je duboko utisnuto u srpsku istoriju, kulturu, etiku i tradiciju.
Sećanje na kosovsku pogibiju obeleženo je crvenim slovom u kalendaru SPC, a za naziv praznika vezuje se staro slovensko božanstvo Svetovid i starozavetni prorok Amos - slava kneza Lazara.
Velmoža sa dvora cara Stefana Dušana (1308-1335), knez Lazar nastavio je borbu jednog od najuspešnjihih srpskih srednjovekovnih vladara za jedinstvo srpskog naroda.
Prema predanju, uoči Boja na Kosovu, knezu Lazaru se javio anđeo Gospodnji, a njegove reči zabeležio je narodni pesnik: "Kojem ćeš se privoleti carstvu, dal' zemaljskom ili nebeskome?".
Kosovska bitka ili Boj na Kosovu vođena je na Vidovdan (15/28. juna) 1389. godine na Gazimestanu, nedaleko od Prištine, između srpskih i otomanskih snaga.
Srpske snage je predvodio knez Lazar i među njima su bile i snage njegovih srodnika i saveznika, dok se na čelu otomanske vojske nalazio sultan Murat sa sinovima Jakubom i Bajazitom.
U prvoj fazi bitke, srpske snage su potisnule protivnika, a srpski vitez Miloš Obilić uspeo je da ubije sultana Murata.
Njegov sin Bajazit je posle toga konsolidovao svoje redove i krenuo u protivnapad, u kojem je zarobljen knez Lazar.
Prema Bajazitovom naređenju, knez Lazar je pogubljen, nakon čega se otomanska vojska povukla sa bojišta i napustila Srbiju.
Prvi izvori o samoj bici govore o srpskoj pobedi, a tek kasnije se javljaju navodi o nerešenom ishodu i srpskom porazu. Zbog toga se smatra da je sama bitka završena najverovatnije srpskom pobedom ili eventualno nerešeno, ali ona, prema svojim dalekosežnim posledicama, predstavlja otomansku pobedu.
Kosovska bitka je imala veliki odjek u tadašnjoj Evropi i uspela je privremeno da zaustavi otomansko širenje u Evropi.
Boj na Kosovu je tokom narednih vekova postao centralni motiv srpske narodne epske poezije i centralni motiv srpskog nacionalnog identiteta.
U kolektivnom sećanju srpskog naroda, Boj na Kosovu simbolizuje slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva.
Taj događaj bio je prekretnica u nacionalnoj istoriji posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.
Sveti knez Lazar je zadužio pravoslavnu crkvu boreći se za hrišćanstvo i gradeći crkve i manastire.
Njegove zadužbine su manastiri Gornjak i Ravanica, koja je posvećena svetom Vaznesenju Gospodnjem gde sada počivaju njegove svete mošti, tu vraćene 1989. na 600. godišnjicu Kosovske bitke.
Srpski narod je prilikom velike seobe pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem (1633-1706) poneo sa sobom u Sent Andreju mošti svog kneza, koje su potom počivale u Budimu, a onda i u Sabornoj crkvi Beogradu.
Na srpskim pravoslavnim ikonama sveti velikomučenik Lazar predstavljen je u carskom vizantijskom ornatu, bez krune, sa krstom u desnoj ruci i svojom odsečenom glavom u levoj, kao simbol mučeničke smrti.
Vidovdan je i dan žalosti, pa je srpski narod zadržao običaj da se na taj dan ne igra i ne peva, te da se zaustave svi veliki poslovi.
(agencije/MONDO)
