Fiksni kurs odgovara uvoznicima, a cenu toga platili bi građani, ocenio je predsednik Saveta Narodne banke Srbije i kandidat za guvernera NBS Dejan Šoškić.
"Fiksnim kursom bi se olakšavao uvoz, a otežavao izvoz, što bi vodilo daljem deficitu i zaduživanju zemlje", istakao je Šoškić u intervjuu "Novostima".
"Uz to, fiksiranje kursa imalo bi svoju cenu: trošenje deviznih rezervi radi odbrane deviznog kursa ili restriktivna monetarna politika, koja bi dinar činila stabilnim, ali po cenu nelikvidnosti i usporavanja ekonomske aktivnosti. Tu cenu bi plaćali svi građani, ne samo sadašnji, već i budući", naglasio je kandidat za guvernera NBS.
Osvrćući se na dokument koji su NBS uputili privrednici i ekonomisti, u kome predlažu novi monetarni model, odnosno stabilan kurs, uz kontrolu cena i smanjenje nezaposlenosti, Šoškić je rekao da "mere monetarne politike, po pravilu, istovremeno ne mogu obezbediti punu realizaciju ova dva cilja - stabilnost cena i punu zaposlenost".
"Eventualno davanje prioriteta stabilnosti kursa naspram cenovne stabilnosti zahtevalo bi izmene ne samo Zakona o NBS, već i važećih memoranduma potpisanih između Vlade, centralne banke i međunarodnih finansijskih institucija", napomenuo je on.
Šoškić je rekao da kolebanje dinara nije zabrinjavajuće i da je aktuelno kretanje kursa posledica i regionalne situacije i pada poverenja međunarodnih investitora u region kao celinu.
"Kolebanje kursa svake valute sa fleksibilnim deviznim režimom normalna je pojava. To svakodnevno uočavamo između evra, funte, dolara, jena, pa i dinara. Intervencije NBS su transparentne i samo u onim trenucima kada se proceni da bi bez njih došlo do suviše velike dnevne oscilacije deviznog kursa", istakao je Šoškić.
On je rekao da će kretanje kursa do kraja godine najviše zavisiti od oporavka izvoza i priliva direktnih stranih investicija.
Šoškić je podsetio da su sve velike valutne krize poslednjih decenija - od Britanije 1992. do Argentine 2001. - u svojoj osnovi imale fiksni devizni kurs.
"Ishod je svuda bio isti - veliko trošenje deviznih rezervi i, kada to nije bilo dovoljno, velika devalvacija koja je izazvala ogromni šok na privredu zemlje", istakao je predsednik Saveta NBS.
Šoškić je rekao da fiksni kurs odgovara uvoznicima, kao i građanima i privredi sa kreditima sa deviznom klauzulom ili u devizama.
Povodom zalaganja ministarke finansija Diane Dragutinović za ”revolucionarnu verziju” poreske reforme - dizanje PDV za tri odsto i smanjenje poreza na zarade, Šoškić je ocenio da se poreske reforme ne smeju odlagati, ali je potrebno uvoditi ih obazrivo i uz temeljne prethodne analize.
(Tanjug)
"Uz to, fiksiranje kursa imalo bi svoju cenu: trošenje deviznih rezervi radi odbrane deviznog kursa ili restriktivna monetarna politika, koja bi dinar činila stabilnim, ali po cenu nelikvidnosti i usporavanja ekonomske aktivnosti. Tu cenu bi plaćali svi građani, ne samo sadašnji, već i budući", naglasio je kandidat za guvernera NBS.
Osvrćući se na dokument koji su NBS uputili privrednici i ekonomisti, u kome predlažu novi monetarni model, odnosno stabilan kurs, uz kontrolu cena i smanjenje nezaposlenosti, Šoškić je rekao da "mere monetarne politike, po pravilu, istovremeno ne mogu obezbediti punu realizaciju ova dva cilja - stabilnost cena i punu zaposlenost".
"Eventualno davanje prioriteta stabilnosti kursa naspram cenovne stabilnosti zahtevalo bi izmene ne samo Zakona o NBS, već i važećih memoranduma potpisanih između Vlade, centralne banke i međunarodnih finansijskih institucija", napomenuo je on.
Šoškić je rekao da kolebanje dinara nije zabrinjavajuće i da je aktuelno kretanje kursa posledica i regionalne situacije i pada poverenja međunarodnih investitora u region kao celinu.
"Kolebanje kursa svake valute sa fleksibilnim deviznim režimom normalna je pojava. To svakodnevno uočavamo između evra, funte, dolara, jena, pa i dinara. Intervencije NBS su transparentne i samo u onim trenucima kada se proceni da bi bez njih došlo do suviše velike dnevne oscilacije deviznog kursa", istakao je Šoškić.
On je rekao da će kretanje kursa do kraja godine najviše zavisiti od oporavka izvoza i priliva direktnih stranih investicija.
Šoškić je podsetio da su sve velike valutne krize poslednjih decenija - od Britanije 1992. do Argentine 2001. - u svojoj osnovi imale fiksni devizni kurs.
"Ishod je svuda bio isti - veliko trošenje deviznih rezervi i, kada to nije bilo dovoljno, velika devalvacija koja je izazvala ogromni šok na privredu zemlje", istakao je predsednik Saveta NBS.
Šoškić je rekao da fiksni kurs odgovara uvoznicima, kao i građanima i privredi sa kreditima sa deviznom klauzulom ili u devizama.
Povodom zalaganja ministarke finansija Diane Dragutinović za ”revolucionarnu verziju” poreske reforme - dizanje PDV za tri odsto i smanjenje poreza na zarade, Šoškić je ocenio da se poreske reforme ne smeju odlagati, ali je potrebno uvoditi ih obazrivo i uz temeljne prethodne analize.
(Tanjug)
