Županijski sud u Karlovcu osudio je danas trojicu bivših pripadnika vojske Republike Srpske Krajine Miroslava Bijelića, Savu Padežanina i Đuru Tepšića na po deset godina zatvora zbog ratnog zločina protiv hrvatskog civila.
Četvrti optuženi, Rade Bjeloš, oslobođen je optužbe. Njima se sudilo jer su 15. maja 1992. u selu Slunjska Selnica iz vatrenog oružja pucali u hrvatskog civila Josipa Obranovića i ubili ga zbog ponovljenog pokušaja bekstva s područja Krajine.
Za sudiju Antu Ujevića, kako je rekao u obrazloženju presude, osnovni dokaz bio je vojni izveštaj pod nazivom "Izveštaj o vanrednom događaju", koje je nakon "Oluje" nađen u štabu Teritorijalne odbrane Vojnić, a u kome se detaljno opisuje "likvidacija stanovnika Obranovića u ponovnom pokušaju bekstva".
Sudija je rekao da bi čak i da nisu nađeni kontrolni dokazi, taj pouzdani izvještaj u kome je opisan način likvidacije, vrsta oružja i broj pojedinačnih hitaca, bio dovoljan za osuđujuću presudu.
Svim okrivljenima je ovo drugo suđenje u odsutstvu, a i u prvom slučaju prvostepena presuda bila je osuđujuća s po deset godina zatvora za svakog optuženog.
U prvom postupku 1996. optužnicom je bio obuhvaćen i njihov komandir Rade Peleš, ali je Vrhovni sud 1998. samo za njega potvrdio presudu na deset godina zatvora, dok je ostaloj četvorici presuda ukinuta zbog propusta u proceduri.
Pelešu se tada sudilo u njegovom prisustvu i uz advokata, pa je u odnosu na njega proces bio valjan. On je kaznu u međuvremenu i odslužio.
Procesnim propustom smatralo se što ostalim optuženima u zajedničkom predmetu, kojima se sudilo u odsustvu tokom dokaznog postupka, nisu bili dodeljeni branioci.
Po Ujevićevim rečima, Bjeloš je oslobođen jer je ranije u pokušaju sprovođenja rešenja o određivanju pritvora policija ustanovila da optuženi Rade Bjeloš, s datumom rođenja 1952. godine, na traženoj adresi ne postoji, već da postoji Rade Bjeloš rođen 1967. godine.
Protiv okrivljenog Bjeloša nastaviće se gonjenje s novoutvrđenim identitetom, najavio je zamenik županijskog tužioca Zdravko Car, podsetivši da krivično delo ratnog zločina ne zastareva.
U postupku utvrđivanja identiteta danas je svedočio Rade Peleš, Bjelošev komandir, koji je rekao da lice kome je on komandovao nije moglo biti rođeno 1952. već znatno kasnije, možda 1967. ili 1968. godine.
Sudija Ujević rekao je da je snazi rešenje za određivanje pritvora za Radu Bjeloša rođenog 1967. godine, ali da će se daljnje krivično gonjenje protiv njega morati odvijati odvojeno.
Jelena Đokić-Jović, koja je u ime Dokumente - Centra za suočavanje s prošlošću, pratila suđenje, ocenila je da je sud postupio ispravno bez obzira što ima dokaze da je izvesni Rade Bjeloš počinio ratni zločin.
(Tanjug)
Za sudiju Antu Ujevića, kako je rekao u obrazloženju presude, osnovni dokaz bio je vojni izveštaj pod nazivom "Izveštaj o vanrednom događaju", koje je nakon "Oluje" nađen u štabu Teritorijalne odbrane Vojnić, a u kome se detaljno opisuje "likvidacija stanovnika Obranovića u ponovnom pokušaju bekstva".
Sudija je rekao da bi čak i da nisu nađeni kontrolni dokazi, taj pouzdani izvještaj u kome je opisan način likvidacije, vrsta oružja i broj pojedinačnih hitaca, bio dovoljan za osuđujuću presudu.
Svim okrivljenima je ovo drugo suđenje u odsutstvu, a i u prvom slučaju prvostepena presuda bila je osuđujuća s po deset godina zatvora za svakog optuženog.
U prvom postupku 1996. optužnicom je bio obuhvaćen i njihov komandir Rade Peleš, ali je Vrhovni sud 1998. samo za njega potvrdio presudu na deset godina zatvora, dok je ostaloj četvorici presuda ukinuta zbog propusta u proceduri.
Pelešu se tada sudilo u njegovom prisustvu i uz advokata, pa je u odnosu na njega proces bio valjan. On je kaznu u međuvremenu i odslužio.
Procesnim propustom smatralo se što ostalim optuženima u zajedničkom predmetu, kojima se sudilo u odsustvu tokom dokaznog postupka, nisu bili dodeljeni branioci.
Po Ujevićevim rečima, Bjeloš je oslobođen jer je ranije u pokušaju sprovođenja rešenja o određivanju pritvora policija ustanovila da optuženi Rade Bjeloš, s datumom rođenja 1952. godine, na traženoj adresi ne postoji, već da postoji Rade Bjeloš rođen 1967. godine.
Protiv okrivljenog Bjeloša nastaviće se gonjenje s novoutvrđenim identitetom, najavio je zamenik županijskog tužioca Zdravko Car, podsetivši da krivično delo ratnog zločina ne zastareva.
U postupku utvrđivanja identiteta danas je svedočio Rade Peleš, Bjelošev komandir, koji je rekao da lice kome je on komandovao nije moglo biti rođeno 1952. već znatno kasnije, možda 1967. ili 1968. godine.
Sudija Ujević rekao je da je snazi rešenje za određivanje pritvora za Radu Bjeloša rođenog 1967. godine, ali da će se daljnje krivično gonjenje protiv njega morati odvijati odvojeno.
Jelena Đokić-Jović, koja je u ime Dokumente - Centra za suočavanje s prošlošću, pratila suđenje, ocenila je da je sud postupio ispravno bez obzira što ima dokaze da je izvesni Rade Bjeloš počinio ratni zločin.
(Tanjug)
