Suđenje Ejupu Ganiću povodom zahteva Srbije za njegovo izručenje počelo je danas pred većem Suda za ekstradicije u Londonu.
Bivši član ratnog Predsedništva Bosne i Hercegovine osumnjičen je u Srbiji za ratni zločin nad pripadnicima JNA koji su se povlačili iz Sarajeva u maju 1992. godine, preneo je Bi-Bi-Si.
Ganić (64) je ponovio na početku pretresa stav da "Srbija manipuliše britanski pravni sistem" kako bi postigla da on bude izručen Beogradu.
On je rekao novinarima okupljenim ispred londonskog suda da vlasti u Srbiji "nisu u stanju da mu sude pošteno za delo za koje ga terete".
Ganić tvrdi da su optužbe koje su protiv njega podigle vlasti u Beogradu "politički motivisane, kako bi se umanjila odgovornost Srbije za rat u BiH između 1992. i 1995.".
"Nadaju se da će prepraviti istoriju jer je to zemlja koja je počinila genocid... Oni pokušavaju da zbune britansko pravosuđe govoreći 'mi smo organizovana zemlja, koja može da obezbedi fer suđenje'", rekao je bivši zvaničnik BiH.
Tužilac Džejms Luis, koji predstavlja Srbiju pred londonskim sudom, rekao je na početku ročišta, koje bi trebalo da traje do 16. jula, da se prema dokazima očigledno radi o "ratnom zločinu".
"Mi smatramo da se, uzimajući sve to u obzir, očigledno radi o ratnom zločinu. To je bio napad na ambulantna kola i na ljude koji su se predali", prenela je agencija AFP izjavu Luisa.
Luis je koristio video snimke, mape i izjave svedoka kako bi opisao seriju napada koji su se dogodili u Sarajevu 1992. godine, preneo je AP.
Advokat je opisao napad na ambulantna kola u kojima su se nalazili nenaoružani vojnici, na koje je pucano u trenutku kada su pokušali da se predaju.
Taj incident, rekao je Luis, pratilo je granatiranje bolnice narednog dana.
Smatra se da je Ganić delovao sa drugima, a njihovo činjenje može se smatrati ratnim zločinom, rekao je Luis.
Advokat Luis bi u naredna četiri dana rasprave trebalo da obrazloži ličnu ulogu Ganića u zločinima.
Ispred suda nalazilo se nekoliko demonstranata koji su nosili transparente sa natpisima "Ganić - krv na rukama" i "Bosanski predsednik - ratni zločinac".
Danas će se Tužilaštvo predstaviti Sudu, a od sutra će biti saslušavani svedoci. Obe strane imaju više svedoka, a Srbiju predstavlja zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić koji vodi proces.
Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je da Srbija očekuje da će sud pozitivno rešiti njen zahtev u kratkom roku, ako ne i odmah po završetku rasprave.
On je naveo da su engleskom sudu dostavljeni svi spisi i dokumentacija koja je bila zatražena.
"Ponudili smo im isključivo pravnu argumentaciju na osnovu koje smatramo da postoji određena sumnja da je Ganić izvršilac krivičnog dela ratnog zločina u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, kako smo naveli u zahtevu za ekstradiciju", rekao je Vukčević.
On je napomenuo da je BiH ovom slučaju dala izuzetno veliki medijski publicitet i da je, u nedostatku pravnih argumenata, "otišla na teren politike".
"Koliko sam obavešten, u medijima u BiH dat je ogroman publicitet ovom ročištu. Čujem da se sprema više televizijskih ekipa u London. Mi tome nismo dali nikakav publicitet. Normalno se ponašamo i normalno postupamo. To je zahtev za ekstradiciju, a oni od toga prave kompletnu predstavu", rekao je Vukčević.
On je istakao da ne želi da "zalazi" na politički teren u tom slučaju i da je "suprotnoj strani još u Londonu rekao da u nedostatku pravne argumentacije prelaze na političku.
Na ročištu koje je predviđeno da traje naredne dve sedmice, od danas. do 14. jula, raspravljaće se o zahtevu za Ganićevo izručenje kako bi se u Srbiji okončao postupak protiv njega, koji je u fazi istrage.
Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradikciji.
Protekla četiri meseca proveo je u kućnom pritvoru.
Proces za izručenje Ganića počeo je 13. aprila dostavljanjem zahteva Srbije za njegovo izručenje i dokumenata na osnovu kojih to traži.
Nakon odluke londonskog suda o zahtevu Srbije za izručenje Ganića, predmet će biti prosleđen ministru unutrašnjih poslova Velike Britanije koji donosi odluku o ekstradiciji, a potvrđuje je Parlament.
Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu pokrenulo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića zbog sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992. godine.
(agencije/MONDO)
Ganić (64) je ponovio na početku pretresa stav da "Srbija manipuliše britanski pravni sistem" kako bi postigla da on bude izručen Beogradu.
On je rekao novinarima okupljenim ispred londonskog suda da vlasti u Srbiji "nisu u stanju da mu sude pošteno za delo za koje ga terete".
Ganić tvrdi da su optužbe koje su protiv njega podigle vlasti u Beogradu "politički motivisane, kako bi se umanjila odgovornost Srbije za rat u BiH između 1992. i 1995.".
"Nadaju se da će prepraviti istoriju jer je to zemlja koja je počinila genocid... Oni pokušavaju da zbune britansko pravosuđe govoreći 'mi smo organizovana zemlja, koja može da obezbedi fer suđenje'", rekao je bivši zvaničnik BiH.
Tužilac Džejms Luis, koji predstavlja Srbiju pred londonskim sudom, rekao je na početku ročišta, koje bi trebalo da traje do 16. jula, da se prema dokazima očigledno radi o "ratnom zločinu".
"Mi smatramo da se, uzimajući sve to u obzir, očigledno radi o ratnom zločinu. To je bio napad na ambulantna kola i na ljude koji su se predali", prenela je agencija AFP izjavu Luisa.
Luis je koristio video snimke, mape i izjave svedoka kako bi opisao seriju napada koji su se dogodili u Sarajevu 1992. godine, preneo je AP.
Advokat je opisao napad na ambulantna kola u kojima su se nalazili nenaoružani vojnici, na koje je pucano u trenutku kada su pokušali da se predaju.
Taj incident, rekao je Luis, pratilo je granatiranje bolnice narednog dana.
Smatra se da je Ganić delovao sa drugima, a njihovo činjenje može se smatrati ratnim zločinom, rekao je Luis.
Advokat Luis bi u naredna četiri dana rasprave trebalo da obrazloži ličnu ulogu Ganića u zločinima.
Ispred suda nalazilo se nekoliko demonstranata koji su nosili transparente sa natpisima "Ganić - krv na rukama" i "Bosanski predsednik - ratni zločinac".
Danas će se Tužilaštvo predstaviti Sudu, a od sutra će biti saslušavani svedoci. Obe strane imaju više svedoka, a Srbiju predstavlja zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić koji vodi proces.
Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je da Srbija očekuje da će sud pozitivno rešiti njen zahtev u kratkom roku, ako ne i odmah po završetku rasprave.
On je naveo da su engleskom sudu dostavljeni svi spisi i dokumentacija koja je bila zatražena.
"Ponudili smo im isključivo pravnu argumentaciju na osnovu koje smatramo da postoji određena sumnja da je Ganić izvršilac krivičnog dela ratnog zločina u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, kako smo naveli u zahtevu za ekstradiciju", rekao je Vukčević.
On je napomenuo da je BiH ovom slučaju dala izuzetno veliki medijski publicitet i da je, u nedostatku pravnih argumenata, "otišla na teren politike".
"Koliko sam obavešten, u medijima u BiH dat je ogroman publicitet ovom ročištu. Čujem da se sprema više televizijskih ekipa u London. Mi tome nismo dali nikakav publicitet. Normalno se ponašamo i normalno postupamo. To je zahtev za ekstradiciju, a oni od toga prave kompletnu predstavu", rekao je Vukčević.
On je istakao da ne želi da "zalazi" na politički teren u tom slučaju i da je "suprotnoj strani još u Londonu rekao da u nedostatku pravne argumentacije prelaze na političku.
Na ročištu koje je predviđeno da traje naredne dve sedmice, od danas. do 14. jula, raspravljaće se o zahtevu za Ganićevo izručenje kako bi se u Srbiji okončao postupak protiv njega, koji je u fazi istrage.
Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradikciji.
Protekla četiri meseca proveo je u kućnom pritvoru.
Proces za izručenje Ganića počeo je 13. aprila dostavljanjem zahteva Srbije za njegovo izručenje i dokumenata na osnovu kojih to traži.
Nakon odluke londonskog suda o zahtevu Srbije za izručenje Ganića, predmet će biti prosleđen ministru unutrašnjih poslova Velike Britanije koji donosi odluku o ekstradiciji, a potvrđuje je Parlament.
Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu pokrenulo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića zbog sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992. godine.
(agencije/MONDO)
