Novim poregovorima o Kosmetu se i dalje snažno suprotstavlja nekoliko mioćnih država ali ćemo uspetiu, kaže ministar Vuk Jeremić.
Prema njegovim rečima, bilo bi logično da se u Generalnoj skupštini UN formira većina koja smatra da se do kompromisnog rešenja za Kosovo može doći isključivo putem novih pregovora.
"Debata u Generalnoj skupštini će biti trenutak istine i verovatno najkritičnija epizoda u našoj diplomatskoj strategiji. Njen ishod će prelomiti buduću putanju kosovskog procesa. Sasvim sigurno će nam biti neuporedivo teže nego prošli put, ali nemamo izbora-moramo se izboriti za većinu", ukazao je ministar u intervjuu "Blicu".
On je kazao da "sve ukazuje" na to da se mišljene Međunarodnog suda pravde u Hagu o legalnosti jedonstrano proglašene nezavisnosti Kosova, oglasiti "u bliskoj budućnosti", a "po svemu što do nas dolazi iz različitih izvora, imamo razloga za optimizam".
Jeremić je podsetio da procedura UN nalaže da sud dostavi mišljenje organu koji ga je zatražio, generalnoj skupštini i dodao da je "normalno da zemlja koja je rezolucijom proces i započela bude ta koja će predložiti i krajnji zaključak".
On je rekao da "i pored toga što Evropski parlament (EP) nije za to nadležan i što njegove rezolucije nemaju obavezujući karakter", nedavna rezolucija EP, koja je poziv da se preostalih pet članica EU koje nisu priznale Kosovo pridruže većini u Uniji, je "pokrenuta isključivo zato da bi se izvršio pritisak na Srbiju i njene saveznike u EU, što svakako nije dobra vest".
"Mi smo se maksimalno angažovali ka organizovanju otpora rezoluciji u okviru samog EP, i ona je na kraju usvojena sa daleko manjim brojem glasova nego što se pokazalo. Ovakav rezultat pokazuje da da je EU i dalje duboko podeljena po pitanju Kosova i da nije realno da se o tzv. nezavisnosti postigne konsenzus", istakao je ministar.
Jeremić je naveo da je "čak i najvećim skepticima postalo jasno da se Srbija u poslednjih nekoliko godina isprofilisala kao prirodno težište zapadnog Balkana".
"Nijedno regionalno pitanje se više ne rešava bez našeg principijelnog i konstruktivnog učešća. Jedan od dokaza je i to što smo se kandidovali i dobili mesto predsedavajućeg za naredni ciklus u tri važne regionalne organizacije - Procesu saradnje u jugoistočnoj Evropi, Centralnoevropskoj i Jadransko-jonskoj inicijativi", istakao je ministar.
Rezolucija Evropskog parlamenta kojom se članice EU koje nisu priznale Kosovo pozivaju da to učine neće uticati na stav pomenutih zemalja."Debata u Generalnoj skupštini će biti trenutak istine i verovatno najkritičnija epizoda u našoj diplomatskoj strategiji. Njen ishod će prelomiti buduću putanju kosovskog procesa. Sasvim sigurno će nam biti neuporedivo teže nego prošli put, ali nemamo izbora-moramo se izboriti za većinu", ukazao je ministar u intervjuu "Blicu".
On je kazao da "sve ukazuje" na to da se mišljene Međunarodnog suda pravde u Hagu o legalnosti jedonstrano proglašene nezavisnosti Kosova, oglasiti "u bliskoj budućnosti", a "po svemu što do nas dolazi iz različitih izvora, imamo razloga za optimizam".
Jeremić je podsetio da procedura UN nalaže da sud dostavi mišljenje organu koji ga je zatražio, generalnoj skupštini i dodao da je "normalno da zemlja koja je rezolucijom proces i započela bude ta koja će predložiti i krajnji zaključak".
On je rekao da "i pored toga što Evropski parlament (EP) nije za to nadležan i što njegove rezolucije nemaju obavezujući karakter", nedavna rezolucija EP, koja je poziv da se preostalih pet članica EU koje nisu priznale Kosovo pridruže većini u Uniji, je "pokrenuta isključivo zato da bi se izvršio pritisak na Srbiju i njene saveznike u EU, što svakako nije dobra vest".
"Mi smo se maksimalno angažovali ka organizovanju otpora rezoluciji u okviru samog EP, i ona je na kraju usvojena sa daleko manjim brojem glasova nego što se pokazalo. Ovakav rezultat pokazuje da da je EU i dalje duboko podeljena po pitanju Kosova i da nije realno da se o tzv. nezavisnosti postigne konsenzus", istakao je ministar.
Jeremić je naveo da je "čak i najvećim skepticima postalo jasno da se Srbija u poslednjih nekoliko godina isprofilisala kao prirodno težište zapadnog Balkana".
"Nijedno regionalno pitanje se više ne rešava bez našeg principijelnog i konstruktivnog učešća. Jedan od dokaza je i to što smo se kandidovali i dobili mesto predsedavajućeg za naredni ciklus u tri važne regionalne organizacije - Procesu saradnje u jugoistočnoj Evropi, Centralnoevropskoj i Jadransko-jonskoj inicijativi", istakao je ministar.
Ko u EU nije priznao Kosovo neće menjati stav
"Ne očekujemo da će se naš stav promenti zbog rezolucije", rekao je Tanjugu ambasador Kipra u Beogradu Homer Mavromatis, napominjući da su kiparski poslanici u evropskom parlamentu "reagovali protiv poziva na priznanje" južne srpske pokrajine.
Zamenik ambasadora Slovačke u Beogradu Jan Pšenica rekao je nacionalnoj agenciji da je njegov komentar na rezoluciju "jednostavan" i glasi da Slovačka ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
"Taj stav zasnovan je na deklaraciji Nacionalnog saveta Republike Slovačke od marta 2007 i on nije menjan", izjavio je Pšenica.
U grčkoj ambasadi podsećaju da grčki poslanici u Evropskom parlamentu nisu glasali za rezoluciju, a da je ambasdor Dimostenis Stoidis u nedavnom intervjuu "Danasu" jasno rekao da je stav Grčke "konzistentan i nepromenljiv".
Prema njegovim rečima, Grčka, koja ne priznaje Kosovo, ima "kategoričan i veoma konkretan stav" prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti južne srpske pokrajine.
"Strpljivo čekamo odgovor Međunarodnog suda pravde na zahtev koji mu je dostavila Srbija. Poznato je da je Grčka obraćanje Srbije Sudu pozdravila na samom početku. Dakle, naša pozicija je stabilna, principijelna i u skladu sa međunarodnim pravom", rekao je Stoidis.
Jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine ne priznaju Kipar, Slovačka, Grčka, Rumunija i Španija.
Evropski parlament usvojio je 8. jula većinom glasova (neobavezujuću) rezoluciju o Kosovu kojom se preostale članice Unije, koje nisu priznale jednostranu nezavisnost južne srpske pokrajine, pozivaju da to učine.
"Da bi evropska politika bila efikasnija za dobrobit svih na Kosovu, članice EU bi trebalo da pojačaju zajednički pristup Kosovu", navedeno je u rezoluciji koju je podržalo 455 poslanika, dok je nešto više od 150 glasalo protiv.
U rezoluciji Evropskog parlamenta napominje se da priznanje nezavisnosti Kosova za Beograd "u ovom trenutku nije izvodljiva politička opcija", ali se vlasti Srbije pozivaju da budu "pragmatične u odnosu na pitanje statusa i uzdrže se od blokiranja članstva Kosova u međunarodnim organizacijama".
"Predstojeće mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova ne bi trebalo nikoga da sputa u jasnom posvećivanju prekograničnoj, regionalnoj i lokalnoj saradnji u najboljem interesu celokupnog stanovništva na Kosovu i u okolini", dodaje se u tekstu.
(Tanjug/MONDO)
