Vojska Srbije dobija prve nove letelice koje će ući u naoružanje još od 1992. godine, kada su sklopljeni poslednji avioni Orao i Supergaleb.
Komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije (VS), brigadni general Ranko Živak, najavio je da je do kraja 2010. godine planirana isporuka prva četiri domaća školska aviona Lasta-95 iz pančevačke fabrike Utva.
U intervjuu agenciji Beta Živak je rekao da će to biti prve nove letelice koje će ući u naoružanje VS još od 1992. godine, kada su sklopljeni poslednji avioni Orao i Supergaleb.
On je naveo da će iz Utve u VS ukupno stići dva prototipa i 15 serijski proizvedenih aviona Lasta-95.
"Prema sadašnjem projektu i sredstvima koja su obezbeđena, dinamika govori da ćemo dobiti četiri aviona do kraja godine, šest iduće godine i pet 2012", rekao je general Živak.
On je ocenio da se radi o odličnom avionu za početnu obuku koji omogućava mladim pilotima da uče letenje, pa i da naprave i neku grešku.
"S njim se mogu raditi i sve akrobacije potrebne za ocenjivanje sposobnosti i selekciju kandidata, što nije bio slučaj sa avionom Utva 75, koja se sada koristi za obuku", rekao je Živak.
On je dodao da je plan da se uvođenjem novog aviona za obuku i modernizacijom i digitalizacijom mlaznog školsko-borbenog aviona Supergaleb G-4 stvore uslovi za školovanje pilota za najsavremenije višenamenske borbene avione četvrte generacije.
Iako je digitalizacija G-4 već uveliko trebalo da počne, Živak je rekao da je nedostatak novca i remontnih kapaciteta usporio izbor ino-partnera i modernizaciju.
On je dodao da se zato sada razmatra mogućnost da ceo proces preuzme strana kompanija koja bude izabrana za isporuku novog višenamenskog borbenog aviona, kako bi se G-4 prilagodio mogućnostima i ergonomiji kabine novog aviona.
Živak je još rekao da je stručni tim Ministarstva odbrane i VS ostvario inicijalne kontakte sa proizvođačima ruskih aviona Suhoj, Mig-29M2 i Mig-35, francuskog Rafala, švedskog Gripena, američkih
F-16 i F-18, kao i Eurofajtera, da je od većine njih stigao odgovor a da su već održane vrlo kvalitetne prezentacije tih aviona.
Zadatak tima je da do kraja godine napravi uporednu analizu ispunjavanja postavljenih takticko-tehnickih zahteva i da rangira kandidate.
"To je najviše što mi možemo u ovom trenutku. Nakon toga slede razgovori o ekonomskim aspektima, mogućnostima šire međudržavne ekonomske saradnje i modalitetima nabavke, a nije nebitan ni politički nivo koji je nekada presudan. To prevazilazi naše ingerencije", rekao je general Živak.
On, međutim, nije mogao da kaže kolika je cena tih aviona, jer ona zavisi od brojnih elemenata poput količine naručenih letelica, kupljenog naoružanja, obuke i od toga da li je ostvarena i neka druga ekonomska međudržavna saradnja.
Komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane VS podsetio je i da su Češka i Mađarska, po nezvanicnim izvorima, za iznajmljivanje na deset godina 14 aviona Gripen plaćali između 40 i 50 miliona evra po komadu.
Ruski modeli su, po njegovim rečima, možda nešto povoljniji, ali krajnja odluka neće biti doneta isključivo zbog nominalne cene, već i u zavisnosti od procenjenih troškova eksploatacije i održavanja, obaveznih remonta i potrebe modernizacije.
Govoreći o prelasku šest aviona Supergaleb G-4 iz Podgorice u Srbiju, Živak je rekao da je potrebno da taj sporazum ratifikuju parlamenti dve države, dok razgovori o eventualnom preuzimanju aviona Orao iz Banjaluke nisu napredovali.
Komandant avijacije je rekao da su u 2009. godini srpski piloti u vazduhu u proseku provodili oko 30 sati, a da se ove godine očekuje da taj nalet bude povećan za oko 20 odsto.
"To je značajan napredak ako se ima u vidu da je pre nekoliko godina sistem obuke bio ugrožen jer se letelo po nekoliko sati. Ipak, to je i dalje daleko od onoga što bi mi želeli, a to je minimalno 80 sati godišnje, čime bi mogla da se održi trenaža i izvrši kvalitetna obuka mlađih pilota", rekao je Živak.
Prema njegovim rečima, avijacija Srbije godišnje "gubi" između pet i deset aviona i helikoptera kojima ističe međuremontni rok rada.
Napor da se taj gubitak kompenzuje ubrzavanjem remonta često je otežan zbog nedostatka novca i rezervnih delova iz zemlje i inostranstva.
Mnoge fabrike rezervnih delova i kooperanti su, u međuvremenu, prestali da postoje ili su privatizovani, nakon čega su promenili proizvodni program i više nisu zainteresovani da proizvode male serije za potrebe vazduhoplovstva.
Živak je kao problem označio i nedovoljnu prilagođenost kapaciteta Vazduhoplovnog zavoda "Moma Stanojlović" realnim potrebama vojske, zbog čega je potrebno izvršiti njegovu unutrašnju reorganizaciju.
To je neophodno kako bi se ojačali kapaciteti za remont perspektivnih letelica poput G-4 ili helikoptera Gazela, pre svega na račun aviona Utva 75, čije izbacivanje iz upotrebe se planira nakon prijema aviona Lasta-95.
General Živak je dodao da trenutno nije moguće korišćenje aviona Mig-29 u sistemu PVO, jer je u prekidu letačka obuka na tom tipu usled kvara jedinog dvoseda koji je u upotrebi u VS.
Nakon što izvođač remonta obezbedi potrebne rezervne delove za avion koji je u garantnom roku, biće nastavljena obuka, a posle se planira njihovo uvođenje u operativnu upotrebu sa savremenijim naoružanjem.
(Beta)
U intervjuu agenciji Beta Živak je rekao da će to biti prve nove letelice koje će ući u naoružanje VS još od 1992. godine, kada su sklopljeni poslednji avioni Orao i Supergaleb.
On je naveo da će iz Utve u VS ukupno stići dva prototipa i 15 serijski proizvedenih aviona Lasta-95.
"Prema sadašnjem projektu i sredstvima koja su obezbeđena, dinamika govori da ćemo dobiti četiri aviona do kraja godine, šest iduće godine i pet 2012", rekao je general Živak.
On je ocenio da se radi o odličnom avionu za početnu obuku koji omogućava mladim pilotima da uče letenje, pa i da naprave i neku grešku.
"S njim se mogu raditi i sve akrobacije potrebne za ocenjivanje sposobnosti i selekciju kandidata, što nije bio slučaj sa avionom Utva 75, koja se sada koristi za obuku", rekao je Živak.
On je dodao da je plan da se uvođenjem novog aviona za obuku i modernizacijom i digitalizacijom mlaznog školsko-borbenog aviona Supergaleb G-4 stvore uslovi za školovanje pilota za najsavremenije višenamenske borbene avione četvrte generacije.
Iako je digitalizacija G-4 već uveliko trebalo da počne, Živak je rekao da je nedostatak novca i remontnih kapaciteta usporio izbor ino-partnera i modernizaciju.
On je dodao da se zato sada razmatra mogućnost da ceo proces preuzme strana kompanija koja bude izabrana za isporuku novog višenamenskog borbenog aviona, kako bi se G-4 prilagodio mogućnostima i ergonomiji kabine novog aviona.
Živak je još rekao da je stručni tim Ministarstva odbrane i VS ostvario inicijalne kontakte sa proizvođačima ruskih aviona Suhoj, Mig-29M2 i Mig-35, francuskog Rafala, švedskog Gripena, američkih
F-16 i F-18, kao i Eurofajtera, da je od većine njih stigao odgovor a da su već održane vrlo kvalitetne prezentacije tih aviona.
Zadatak tima je da do kraja godine napravi uporednu analizu ispunjavanja postavljenih takticko-tehnickih zahteva i da rangira kandidate.
"To je najviše što mi možemo u ovom trenutku. Nakon toga slede razgovori o ekonomskim aspektima, mogućnostima šire međudržavne ekonomske saradnje i modalitetima nabavke, a nije nebitan ni politički nivo koji je nekada presudan. To prevazilazi naše ingerencije", rekao je general Živak.
On, međutim, nije mogao da kaže kolika je cena tih aviona, jer ona zavisi od brojnih elemenata poput količine naručenih letelica, kupljenog naoružanja, obuke i od toga da li je ostvarena i neka druga ekonomska međudržavna saradnja.
Komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane VS podsetio je i da su Češka i Mađarska, po nezvanicnim izvorima, za iznajmljivanje na deset godina 14 aviona Gripen plaćali između 40 i 50 miliona evra po komadu.
Ruski modeli su, po njegovim rečima, možda nešto povoljniji, ali krajnja odluka neće biti doneta isključivo zbog nominalne cene, već i u zavisnosti od procenjenih troškova eksploatacije i održavanja, obaveznih remonta i potrebe modernizacije.
Govoreći o prelasku šest aviona Supergaleb G-4 iz Podgorice u Srbiju, Živak je rekao da je potrebno da taj sporazum ratifikuju parlamenti dve države, dok razgovori o eventualnom preuzimanju aviona Orao iz Banjaluke nisu napredovali.
Komandant avijacije je rekao da su u 2009. godini srpski piloti u vazduhu u proseku provodili oko 30 sati, a da se ove godine očekuje da taj nalet bude povećan za oko 20 odsto.
"To je značajan napredak ako se ima u vidu da je pre nekoliko godina sistem obuke bio ugrožen jer se letelo po nekoliko sati. Ipak, to je i dalje daleko od onoga što bi mi želeli, a to je minimalno 80 sati godišnje, čime bi mogla da se održi trenaža i izvrši kvalitetna obuka mlađih pilota", rekao je Živak.
Prema njegovim rečima, avijacija Srbije godišnje "gubi" između pet i deset aviona i helikoptera kojima ističe međuremontni rok rada.
Napor da se taj gubitak kompenzuje ubrzavanjem remonta često je otežan zbog nedostatka novca i rezervnih delova iz zemlje i inostranstva.
Mnoge fabrike rezervnih delova i kooperanti su, u međuvremenu, prestali da postoje ili su privatizovani, nakon čega su promenili proizvodni program i više nisu zainteresovani da proizvode male serije za potrebe vazduhoplovstva.
Živak je kao problem označio i nedovoljnu prilagođenost kapaciteta Vazduhoplovnog zavoda "Moma Stanojlović" realnim potrebama vojske, zbog čega je potrebno izvršiti njegovu unutrašnju reorganizaciju.
To je neophodno kako bi se ojačali kapaciteti za remont perspektivnih letelica poput G-4 ili helikoptera Gazela, pre svega na račun aviona Utva 75, čije izbacivanje iz upotrebe se planira nakon prijema aviona Lasta-95.
General Živak je dodao da trenutno nije moguće korišćenje aviona Mig-29 u sistemu PVO, jer je u prekidu letačka obuka na tom tipu usled kvara jedinog dvoseda koji je u upotrebi u VS.
Nakon što izvođač remonta obezbedi potrebne rezervne delove za avion koji je u garantnom roku, biće nastavljena obuka, a posle se planira njihovo uvođenje u operativnu upotrebu sa savremenijim naoružanjem.
(Beta)
