Evropski sud za ljudska prava je ukazao da vlasti još nisu ispunile odluke svog Ustavnog suda oko ukidanja prava građanstva ljudima iz bivše SFRJ u vreme proglašenja nezavisnosti.
Država time krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima zbog čega Sud nalaže da se nepravda ispravi izdavanjem dopunskih odluka, javila je agencija STA.
Evropskom sudu se obratila grupa izbrisanih sa prvopotpisanim Mustafom Kurićem, koja je upozorila da su izbrisanima uskraćene mogućnosti sticanja državljanstva Slovenije, odnosno zadržavanja statusa stalnih stanovnika. Oni su državi prigovorili kršenje nekoliko članova Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Sud je konstatovao da su tužitelji 26. februara 1992. godine bili izbrisani iz registra stalnog stanovništva, a da su do tada živeli u skladu sa članom 8 Konvencije, koji govori o pravu na privatni i porodični život.
Sud je utvrdio i da slovenačke vlasti nisu želele da regulišu status izbrisanih u skladu sa odlukama slovenačkog Ustavnog suda koji je presudio da se izbrisanima vrate sva izgubljena prava.
Evropski sud konstatuje da u celini još nije primenjena dopuna slovenačkog Zakona o uređivanju statusa državljana drugih država, naslednica SFRJ.
Tako nisu bili efikasni pokušaji ispravljanja nepravde nanete izbrisanima, smatra evropski sud.
Slovenija je, prema Sudu, prekršila članove 8 i 13 Konvencije o ljudskim pravima, a nije ni odlučila o pitanju odštete jer je to pitanje, kako piše u odluci Suda, odloženo.
Sud za ljudska prava nije nadležan da ukaže na koji način država treba da ispravi nepravdu i koje mere da donese.
Uprkos tome, Sud konstatuje da država Slovenija mora hitno usvojiti mere za ispravljanje nepravde nanete utvrđenim nezakonitostima.
Prema mišljenju Suda, država mora da položaj izbrisanih reguliše donošenjem dopunskih odluka. Te odluke bi njihov status regulisale retroaktivno.
Slovenačka ministarka unutrašnjih poslova Katarina Kresal ocenila je danas da je presuda Evropskog suda za ljudska prava o "izbrisanim" građanima u skladu sa odlukama Slovenije i naporima MUP-a da ispravi nepravdu nanetu tim građanima.Evropskom sudu se obratila grupa izbrisanih sa prvopotpisanim Mustafom Kurićem, koja je upozorila da su izbrisanima uskraćene mogućnosti sticanja državljanstva Slovenije, odnosno zadržavanja statusa stalnih stanovnika. Oni su državi prigovorili kršenje nekoliko članova Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Sud je konstatovao da su tužitelji 26. februara 1992. godine bili izbrisani iz registra stalnog stanovništva, a da su do tada živeli u skladu sa članom 8 Konvencije, koji govori o pravu na privatni i porodični život.
Sud je utvrdio i da slovenačke vlasti nisu želele da regulišu status izbrisanih u skladu sa odlukama slovenačkog Ustavnog suda koji je presudio da se izbrisanima vrate sva izgubljena prava.
Evropski sud konstatuje da u celini još nije primenjena dopuna slovenačkog Zakona o uređivanju statusa državljana drugih država, naslednica SFRJ.
Tako nisu bili efikasni pokušaji ispravljanja nepravde nanete izbrisanima, smatra evropski sud.
Slovenija je, prema Sudu, prekršila članove 8 i 13 Konvencije o ljudskim pravima, a nije ni odlučila o pitanju odštete jer je to pitanje, kako piše u odluci Suda, odloženo.
Sud za ljudska prava nije nadležan da ukaže na koji način država treba da ispravi nepravdu i koje mere da donese.
Uprkos tome, Sud konstatuje da država Slovenija mora hitno usvojiti mere za ispravljanje nepravde nanete utvrđenim nezakonitostima.
Prema mišljenju Suda, država mora da položaj izbrisanih reguliše donošenjem dopunskih odluka. Te odluke bi njihov status regulisale retroaktivno.
Slovenci se trude oko "izbrisanih" ali...
Kresal je dodala da je prioritet njenog ministarstva bio "sistematsko ispravljanje krivde koja se desila izbrisanima iz registra građana u vreme proglašenja nezavisnosti, kao i otklanjanje nezakonitog stanja".
Prema njenim rečima, "prva faza regulisanja statusa izbrisanih bilo je izdavanje dopunskih odluka neposredno na osnovu odluke Ustavnog suda", čime je izbrisanima priznata dozvola stalnog boravka i bila uređena prijava stalnog boravišta od izbrisa do faktičkog sticanja dozvole za stalni boravak".
Ona je navela da je u 2009. i 2010. izdato 2.358 dopunskih odluka.
Drugu fazu, prema rečima Kresalove, činilo je usvajanje Zakona o promenama i dopunama Zakona o uređenju statusa državljana drugih država naslednica bivše SFRJ u Republici Sloveniji, koji je parlament usvojio ove godine.
Na osnovu tog zakona svi ostali izbrisani, koji u Republici Sloveniji još nemaju dozvolu stalnog boravka i prijavljeno stalno boravište u poslednje tri godine, moći će da ulože molbu za izdavanje dozvole za stalni boravak.
Zakon će stupiti na snagu 24. jula 2010, a Kresalova dodaje da će ministarstvo već ovog meseca pripremiti stručno osposobljavanje radnika diplomatsko-konzularnih predstavništava Slovenije u državama bivše SFRJ.
Za informisanje izbrisanih će krajem ovog meseca biti na raspolaganju posebna brošura i telefonski broj za informacija.
(Beta/MONDO)
