Razgovori Crne Gore i Srbije o sporazumnom izručivanju državljana optuženih za krivična dela, konsulativne su prirode, kaže pomoćnica ministra pravde Crne Gore Branka Lakočević.
Na razgovorima pomoćnika ministara pravde, koji su počeli juče, tema je koji je to obim krivičnih dela i koje to delo iziskuje izručenje, izjavila je Lakočević.
"Nakon tih konsultativnih sastanaka mi moramo uputiti platformu prema Vladi. I tek ustvari tada dobijamo ovlašćenje za pregovore sa Srbijom. Ovo je dakle razmena mišljenja, sagledavanje potrebe izmena ugovora u kom delu, na koji način, u kom obimu", pojasnila je Lakočević.
Ministarstvo pravde Srbije ranije je saopštilo da će njegovi predstavnici kolegama u Crnoj Gori predložiti da dve zemlje zaključe sporazum po kome bi jedna drugoj izručivale svoje državljane za sva krivična dela za koja se kazna može izreći na duže od godinu, preneo je Radio Slobodna Evropa.
To bi tretiralo znatno više krivičnih dela u odnosu na sporazum o međusobnom izručenju koje su nedavno potpisale Srbija i Hrvatska, a koje su postigle dogovor o izručenju osoba optuženih za učešće u organizovanom kriminalu i za korupciju.
"Osim izručenja naših građana postoje i drugi oblici međunarodno pravne pomoći koji su vrlo efikasni, kao što je ustupanje krivičnog gonjenja", rekla je Lakočević.
"Čak je i krivično delo protiv bezbednosti u saobraćaju, taj najlakši oblik zavređuje kaznu preko tri godine zatvora...Ne smemo da zaboravimo da osim izručenja naših građana postoje i drugi oblici međunarodno pravne pomoći koji su vrlo efikasni, kao što je ustupanje krivičnog gonjenja", napomenula je pomoćnica crnogorskog ministra pravde.
Komentarišući srpski predlog o proširenju krivičnih dela na ona za koja je zaprećena kazna od jedne godine, profesorka Ivana Jelić, potpredsednica Udruženja pravnika Crne Gore, kaže da to pitanje u međunarodnom pravu nije rešeno.
"Bitno je da taj sporazum sadrži reciprocitet u pravima i obavezama", naglasila je Jelić.
"Sporazum treba da obuhvati i ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i genocid, dakle one koji su učestvovali ili podržavali ova dela", ocenila je Jelić.
Ono što je poznato na osnovu nedavne izjave šefa crnogorskog interpola je, da su Srbija i Hrvatska zainteresovane za izručenje osam državljana Crne Gore koji se nalaze u Crnoj Gori i za koje do sada nije bilo zakonske mogućnosti da budu izručene. Pet osoba Srbija potražuje u vezi sa operacijom Balkanski ratnik.
Na drugoj strani, crnogorski Interpol je raspisao crvene poternice za 13 osoba koje su srpski državljani i nalaze se u toj zemlji. Barem polovina njih su optuženi pred crnogorskim sudovima za ratne zločine tokom devedesetih godina.
Podsetimo, Srbija i Hrvatska nisu uključile krivična dela ratnih zločina u sporazum o međusobnom izručenju, pa je neizvesno da li će ta krivična dela biti uključena i u sporazum sa Crnom Gorom.
"Ovaj sporazum je važan i za pomirenje naroda, generalno, u regionu. I da bi tu svoju ulogu u potpunosti ispunio, smatram da ovaj sporazum treba da obuhvati i ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i genocid", zaključila je Jelić.
(FoNet)
"Nakon tih konsultativnih sastanaka mi moramo uputiti platformu prema Vladi. I tek ustvari tada dobijamo ovlašćenje za pregovore sa Srbijom. Ovo je dakle razmena mišljenja, sagledavanje potrebe izmena ugovora u kom delu, na koji način, u kom obimu", pojasnila je Lakočević.
Ministarstvo pravde Srbije ranije je saopštilo da će njegovi predstavnici kolegama u Crnoj Gori predložiti da dve zemlje zaključe sporazum po kome bi jedna drugoj izručivale svoje državljane za sva krivična dela za koja se kazna može izreći na duže od godinu, preneo je Radio Slobodna Evropa.
To bi tretiralo znatno više krivičnih dela u odnosu na sporazum o međusobnom izručenju koje su nedavno potpisale Srbija i Hrvatska, a koje su postigle dogovor o izručenju osoba optuženih za učešće u organizovanom kriminalu i za korupciju.
"Osim izručenja naših građana postoje i drugi oblici međunarodno pravne pomoći koji su vrlo efikasni, kao što je ustupanje krivičnog gonjenja", rekla je Lakočević.
"Čak je i krivično delo protiv bezbednosti u saobraćaju, taj najlakši oblik zavređuje kaznu preko tri godine zatvora...Ne smemo da zaboravimo da osim izručenja naših građana postoje i drugi oblici međunarodno pravne pomoći koji su vrlo efikasni, kao što je ustupanje krivičnog gonjenja", napomenula je pomoćnica crnogorskog ministra pravde.
Komentarišući srpski predlog o proširenju krivičnih dela na ona za koja je zaprećena kazna od jedne godine, profesorka Ivana Jelić, potpredsednica Udruženja pravnika Crne Gore, kaže da to pitanje u međunarodnom pravu nije rešeno.
"Bitno je da taj sporazum sadrži reciprocitet u pravima i obavezama", naglasila je Jelić.
"Sporazum treba da obuhvati i ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i genocid, dakle one koji su učestvovali ili podržavali ova dela", ocenila je Jelić.
Ono što je poznato na osnovu nedavne izjave šefa crnogorskog interpola je, da su Srbija i Hrvatska zainteresovane za izručenje osam državljana Crne Gore koji se nalaze u Crnoj Gori i za koje do sada nije bilo zakonske mogućnosti da budu izručene. Pet osoba Srbija potražuje u vezi sa operacijom Balkanski ratnik.
Na drugoj strani, crnogorski Interpol je raspisao crvene poternice za 13 osoba koje su srpski državljani i nalaze se u toj zemlji. Barem polovina njih su optuženi pred crnogorskim sudovima za ratne zločine tokom devedesetih godina.
Podsetimo, Srbija i Hrvatska nisu uključile krivična dela ratnih zločina u sporazum o međusobnom izručenju, pa je neizvesno da li će ta krivična dela biti uključena i u sporazum sa Crnom Gorom.
"Ovaj sporazum je važan i za pomirenje naroda, generalno, u regionu. I da bi tu svoju ulogu u potpunosti ispunio, smatram da ovaj sporazum treba da obuhvati i ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i genocid", zaključila je Jelić.
(FoNet)
