Američki senatori pitaju da li je, zarad poslova u Libiji, kompanija lobirala kod Britanaca da puste teroristu koji je oborio Pan Am-ov avion kod Lokerbija.
Tek što su sa dna Meksičkog zaliva počele da stižu dugo očekivane vesti o uspešnom zaustavljanju isticanja nafte, "Britiš petroleum" (BP) je ponovo na katastrofalno loš način dospeo u centar pažnje američke javnosti. Ovog puta je u pitanju drugi skandal, iako ponovo sa "mirisom nafte".
Četvoro američkih senatora zatražilo je ove nedelje objašnjenje da li je ta kompanija, da bi sklopila 900 miliona dolara vredan ugovor o istaživanju nafte u Libiji, lobirala da britanska vlada pusti na slobodu Abdelbasima al Megrahija, osuđenog 2001. na doživotnu robiju zbog umešanosti u podmetanje bombe u "PanAmov" putnički avion, koji se 1988. srušio iznad Lokerbija, u Škotskoj.
Tom prilikom poginulo je 270 ljudi - 243 putnika i 16 članova posade, uglavnom, Amerikanaca, kao i 11 meštana Lokerbija.
Al Megrahi, libijski obaveštajac, oslobođen je u avgustu prošle godine, pošto je uzeto u ozbir da boluje od raka i da su mu lekari dali još samo tri meseca života.
Ubrzo po njegovom oslobađanju, BP je priznao da je tražio od britanske vlade da sa Libijom ubrza potpisivanje sporazuma o transferu zatvorenika, iako navodno Al Megrahi nije pominjan, prenosi AP. Kompanija je to ponovila i ove nedelje, pošto su četiri senatora iz Demotratske stranke predsednika Baraka Obame zatražila da Stejt department ispita te tvrdnje o trgovini.
Predsednik Spoljnopolitičkog odbora Senata Džon Keri odlučio je u petak da će 29. jula održati saslušanje tim povodom.
Tvrdnje o britansko-libijskoj trgovini "Al Megrahi za naftu" nisu nove. Govorkanja o tome počela su odmah pošto je 2007. godine BP sklopio sporazum sa Libijom. BP je potvrdio da je tada samo upozorio vladu u Londonu da bi odlaganje zaključivanja sporazuma o transferu zatvorenika sa Libijom moglo imati negativne posledice po britanske komercijalne interese, uključujući ratifikaciju sporazuma o istraživanju nafte.
"Nismo razgovarali o slučaju Al Megrahija, jer smo bili potpuno svesni da je to jedino u nadležnosti vlade Škotske", kažu u BP-u.
Škotski ministar pravde Keni Mekaskil, koji je oslobodio Al Megrahija, izjavio je da tim povodom nije imao nikakav kontakt sa BP-om, kao i da "nije bilo podrške, niti saradnje od britanske vlade".
Sporazum BP-a sa Libijom potpisan je u maju 2007, a u novembru iste godine britansko-libijski sporazum o transferu zatvorenika, koji je ratifikovan prošle godine.
U vreme potpisivanja sporazuma, britanski premijer bio je Toni Bler, koji je sporazum pozdravio kao znak poboljšanja odnosa dve zemlje.
Tada se ukazivalo da je Libija dobrovoljno odustala od nuklearnog programa i postala partner u borbi protiv terorizma.
Posle ratifikacije, sva odgovornost za primenu sporazuma je iz Londona prebačena na Škotsku.
Ministar Mekaskil je zaobišao taj problem tako što se, kada je Al Megrahija pustio u Libiju, nije pozvao na sporazum, već na humanitarne razloge, odnosno na činjenicu da se radi o obolelom od raka koji će, kako su lekari tada tvrdili, živeti još tri meseca.
To je bilo u avgustu 2009. godine. Al Megrahi se tada vratio u Libiju, gde je se danas nalazi - i te kako živ.
Početkom ovog meseca, međutim, profesor Karol Sikora, koji je za libijsku vladu pregledao Al Megrahija, rekao je britanskoj štampi da bi Libijac mogao da živi još 10 godina.
Četvoro senatora - Čarls Šumer, Kirsten Gilibrand, Frenk Lauterberg i Robert Menendez - žele da povežu slučaj Al Megrahija sa pitanjem isticanja nafte u Meksički zaliv, kao dokaz koliko BP na umu, pre svega, ima profit, pa tek onda ljude.
"Pitanje na koje sada treba da odgovorimo jeste da li je ta korporacija bila spremna da trguje pravdom nad ubistvom 270 nevinih ljudi, za profit od nafte", navodi se u pismu četvoro senatora Stejt departmentu i napominje da će odgovor na to pitanje "pomoći da se razume da li bi BP, možda, mogao da koristi krvavi novac za plaćanje odšteta u Meksičkom zalivu".
Povodom Al Megrahija oglasio se i britanski ambasador u Vašingtonu Najdžel Šejnvold koji je ocenio je da je odluka o oslobađanju bila greška, zbog čega sadašnja vlada u Londonu "duboko žali", ali je uzeo u odbranu BP od optužbi da je lobirao za oslobađanje Al Megrahija.
(Tanjug)
Četvoro američkih senatora zatražilo je ove nedelje objašnjenje da li je ta kompanija, da bi sklopila 900 miliona dolara vredan ugovor o istaživanju nafte u Libiji, lobirala da britanska vlada pusti na slobodu Abdelbasima al Megrahija, osuđenog 2001. na doživotnu robiju zbog umešanosti u podmetanje bombe u "PanAmov" putnički avion, koji se 1988. srušio iznad Lokerbija, u Škotskoj.
Tom prilikom poginulo je 270 ljudi - 243 putnika i 16 članova posade, uglavnom, Amerikanaca, kao i 11 meštana Lokerbija.
Al Megrahi, libijski obaveštajac, oslobođen je u avgustu prošle godine, pošto je uzeto u ozbir da boluje od raka i da su mu lekari dali još samo tri meseca života.
Ubrzo po njegovom oslobađanju, BP je priznao da je tražio od britanske vlade da sa Libijom ubrza potpisivanje sporazuma o transferu zatvorenika, iako navodno Al Megrahi nije pominjan, prenosi AP. Kompanija je to ponovila i ove nedelje, pošto su četiri senatora iz Demotratske stranke predsednika Baraka Obame zatražila da Stejt department ispita te tvrdnje o trgovini.
Predsednik Spoljnopolitičkog odbora Senata Džon Keri odlučio je u petak da će 29. jula održati saslušanje tim povodom.
Tvrdnje o britansko-libijskoj trgovini "Al Megrahi za naftu" nisu nove. Govorkanja o tome počela su odmah pošto je 2007. godine BP sklopio sporazum sa Libijom. BP je potvrdio da je tada samo upozorio vladu u Londonu da bi odlaganje zaključivanja sporazuma o transferu zatvorenika sa Libijom moglo imati negativne posledice po britanske komercijalne interese, uključujući ratifikaciju sporazuma o istraživanju nafte.
"Nismo razgovarali o slučaju Al Megrahija, jer smo bili potpuno svesni da je to jedino u nadležnosti vlade Škotske", kažu u BP-u.
Škotski ministar pravde Keni Mekaskil, koji je oslobodio Al Megrahija, izjavio je da tim povodom nije imao nikakav kontakt sa BP-om, kao i da "nije bilo podrške, niti saradnje od britanske vlade".
Sporazum BP-a sa Libijom potpisan je u maju 2007, a u novembru iste godine britansko-libijski sporazum o transferu zatvorenika, koji je ratifikovan prošle godine.
U vreme potpisivanja sporazuma, britanski premijer bio je Toni Bler, koji je sporazum pozdravio kao znak poboljšanja odnosa dve zemlje.
Tada se ukazivalo da je Libija dobrovoljno odustala od nuklearnog programa i postala partner u borbi protiv terorizma.
Posle ratifikacije, sva odgovornost za primenu sporazuma je iz Londona prebačena na Škotsku.
Ministar Mekaskil je zaobišao taj problem tako što se, kada je Al Megrahija pustio u Libiju, nije pozvao na sporazum, već na humanitarne razloge, odnosno na činjenicu da se radi o obolelom od raka koji će, kako su lekari tada tvrdili, živeti još tri meseca.
To je bilo u avgustu 2009. godine. Al Megrahi se tada vratio u Libiju, gde je se danas nalazi - i te kako živ.
Početkom ovog meseca, međutim, profesor Karol Sikora, koji je za libijsku vladu pregledao Al Megrahija, rekao je britanskoj štampi da bi Libijac mogao da živi još 10 godina.
Četvoro senatora - Čarls Šumer, Kirsten Gilibrand, Frenk Lauterberg i Robert Menendez - žele da povežu slučaj Al Megrahija sa pitanjem isticanja nafte u Meksički zaliv, kao dokaz koliko BP na umu, pre svega, ima profit, pa tek onda ljude.
"Pitanje na koje sada treba da odgovorimo jeste da li je ta korporacija bila spremna da trguje pravdom nad ubistvom 270 nevinih ljudi, za profit od nafte", navodi se u pismu četvoro senatora Stejt departmentu i napominje da će odgovor na to pitanje "pomoći da se razume da li bi BP, možda, mogao da koristi krvavi novac za plaćanje odšteta u Meksičkom zalivu".
Povodom Al Megrahija oglasio se i britanski ambasador u Vašingtonu Najdžel Šejnvold koji je ocenio je da je odluka o oslobađanju bila greška, zbog čega sadašnja vlada u Londonu "duboko žali", ali je uzeo u odbranu BP od optužbi da je lobirao za oslobađanje Al Megrahija.
(Tanjug)
