Karadžić tvrdi da su islamske zemlje u BiH dopremale oružje koje se delimično krijumčarilo i preko Hrvatske i traći od vlade u Zagrebu dokumenta.
Haški optuženik Radovan Karadžić zatražio je od hrvatske vlade saradnju u vezi sa dokumentima o krijumčarenju oružja tokom rata, saopštio je Međunarodni sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.
Prema Karadžićevim rečima, osim humanitarne pomoći islamske zemlje su u BiH dopremale i oružje koje se delimično krijumčarilo i preko Hrvatske.
"Da li hrvatska vlada tvrdi da je takva pošiljka stigla na (zagrebački) aerodrom Pleso i transportovana Bosnu, a da o tome nema nijednog dkokumenta? Ako je tako, želeo bih da mi to bude potvrđeno. Ako ne, želeo bih kopije tih dokumenata", napisao je Karadžić u pismu upućenom hrvatskom ambasadoru u Holandiji.
Karadžić traži i odgovor o tome da li postoje tonski ili pisani zapisi o sastancima u kabinetu tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana, kao i o sastancima tadašnjeg premijera Nikice Valentića sa predstavnicima Irana.
Hrvatska je vlada u pismu u martu ove godine Karadžiću javila da su pronađeni dokumenti o "aktivnostima muslimanske humanitarne organizacije Merhameta-Crvenog polumeseca, kao i izvještaj o količini humanitarne pomoći koja je propuštena kroz nadzorne tačke ministarstva unutrašnjih poslova".
U međuvremenu, Apelaciono veće Haškog tribunala odbilo je žalbu optuženog Radovana Karadžića na odluku kojom je radna nedelja u procesu protiv njega produžena sa tri na četiri dana.
Veće je odbacilo Karadžićevu tvrdnju da, zato što se brani sam, usled produženja radne nedelje neće imati dovoljno vremena da se pripremi za unakrsno ispitivanje svedoka optužbe.
Sudije su podsetile da se od optuženog koji se brani sam - pošto je sam doneo takvu odluku - "u načelu očekuje" da podnese isti radni teret kao i advokati koji brane druge optužene.
Optuženi koji odluči da se brani sam lišava sebe mnogih prednosti koje donosi advokatsko zastupanje, piše u odluci, uz naglašavanje da pretresno veće ima obavezu, a optuženi pravo, da suđenje bude "pravično i brzo".
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za "terorisanje" civilnog stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština, progon nesrba širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca od 1992. do 1995. godine.
(MONDO)
Prema Karadžićevim rečima, osim humanitarne pomoći islamske zemlje su u BiH dopremale i oružje koje se delimično krijumčarilo i preko Hrvatske.
"Da li hrvatska vlada tvrdi da je takva pošiljka stigla na (zagrebački) aerodrom Pleso i transportovana Bosnu, a da o tome nema nijednog dkokumenta? Ako je tako, želeo bih da mi to bude potvrđeno. Ako ne, želeo bih kopije tih dokumenata", napisao je Karadžić u pismu upućenom hrvatskom ambasadoru u Holandiji.
Karadžić traži i odgovor o tome da li postoje tonski ili pisani zapisi o sastancima u kabinetu tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana, kao i o sastancima tadašnjeg premijera Nikice Valentića sa predstavnicima Irana.
Hrvatska je vlada u pismu u martu ove godine Karadžiću javila da su pronađeni dokumenti o "aktivnostima muslimanske humanitarne organizacije Merhameta-Crvenog polumeseca, kao i izvještaj o količini humanitarne pomoći koja je propuštena kroz nadzorne tačke ministarstva unutrašnjih poslova".
U međuvremenu, Apelaciono veće Haškog tribunala odbilo je žalbu optuženog Radovana Karadžića na odluku kojom je radna nedelja u procesu protiv njega produžena sa tri na četiri dana.
Veće je odbacilo Karadžićevu tvrdnju da, zato što se brani sam, usled produženja radne nedelje neće imati dovoljno vremena da se pripremi za unakrsno ispitivanje svedoka optužbe.
Sudije su podsetile da se od optuženog koji se brani sam - pošto je sam doneo takvu odluku - "u načelu očekuje" da podnese isti radni teret kao i advokati koji brane druge optužene.
Optuženi koji odluči da se brani sam lišava sebe mnogih prednosti koje donosi advokatsko zastupanje, piše u odluci, uz naglašavanje da pretresno veće ima obavezu, a optuženi pravo, da suđenje bude "pravično i brzo".
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za "terorisanje" civilnog stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština, progon nesrba širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca od 1992. do 1995. godine.
(MONDO)
