Ustavni sud Srbije ocenio je danas neustavnim odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju o novčanim kaznama za medije, jer predstavljaju kršenje slobode medija i izražavanja.
Sud je ocenio da obaveza upisa u registar javnih glasila ne predstavlja povredu Ustava i međunarodnog prava, ali su neustavnom ocenjene odredbe koje upis u registar javnih glasila dovode u vezu sa zabranom izdavanja.
Prema oceni suda, neustavne su i odredbe kojima se kršenje pretpostavke nevinosti i zaštite prava maloletnika tretiraju kao privredni prestup, jer po svojoj prirodi ne predstavljaju povredu privrednog i finansijskog poslovanja.
Ocenjeno je da nisu u skladu sa Ustavom i međunarodnim konvencijama odredbe zakona koje se odnose i na obavezivanje tužioca i suda da pokrenu postupak i izreknu kaznu javnom glasilu, a takođe i odredba prema kojoj samo domaće pravno lice ima pravo da osnuje javno glasilo.
Prema mišljenju suda, odredba koja se odnosi na dostavljanje podataka iz registra nadležnom ministru ili poreskoj službi, ne može biti sporna, a nisu neustavne odredbe o raspolaganju prava, kao ni zabrana osnivanja glasila pod istim ili sličnim imenom u trajanju godinu dana.
Sudija izvestilac Vesna Ilić Prelić ocenila je da su te odredbe pogrešno shvaćene kao ograničenje i da one zapravo štite prava građana, imajući u vidu širi javni interes i uticaj medija.
Ona je sudu predložila da danas odlučuje o predlogu ombudsmana i podnetim inicijativama za ocenu ustavnosti izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju zbog značaja te materije i posledica koje iz tih propisa mogu proisteći.
"Pretnja zastrašujućim kaznama može dovesti u pitanje opstanak medija, a što je još opasnije, može da izazove autocenzuru, jer osnivač, ni zaposleni u mediju neće biti lišen toga da razmisli da li mu preti takva kazna za ono što slobodno treba da kaže", rekla je Vesna Ilić Prelić.
Dodala je da su izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju propisane pojedine kazne za privredne prestupe znatno više od maksimuma koji je određen Zakonom o privrednim prestupima, čime je narušeno načelo jedinstva pravnog poretka.
Ustavni sud pokrenuo je postupak ustavnosti odredaba zakona koje se odnose na ovlašćenja ministra, jer bi ministru bilo prepušteno da samostalo uređuje i propisuje uslove upisa u registar, što je po oceni suda sporno.
Od Skupštine Srbije zatraženo je da u roku 60 dana dostavi mišljenje o odredbi zakona kojom je propisano da ministar "bliže uređuje način vođenja registra javnih glasila", koji nije definisan nijednim propisom ni aktom.
Odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju koje je Ustavni sud ocenio neustavnim, prestaće da važe danom objavljivanja odluke suda u Službenom glasniku Srbije.
Ustavni sud razmatrao je izmene i dopune Zakona o informisanju na predlog ombudsmana Saše Jankovića kojima su osporene gotovo sve odredbe tog akta, a razmotrene su i tri inicijative građana.
(Beta)
Prema oceni suda, neustavne su i odredbe kojima se kršenje pretpostavke nevinosti i zaštite prava maloletnika tretiraju kao privredni prestup, jer po svojoj prirodi ne predstavljaju povredu privrednog i finansijskog poslovanja.
Ocenjeno je da nisu u skladu sa Ustavom i međunarodnim konvencijama odredbe zakona koje se odnose i na obavezivanje tužioca i suda da pokrenu postupak i izreknu kaznu javnom glasilu, a takođe i odredba prema kojoj samo domaće pravno lice ima pravo da osnuje javno glasilo.
Prema mišljenju suda, odredba koja se odnosi na dostavljanje podataka iz registra nadležnom ministru ili poreskoj službi, ne može biti sporna, a nisu neustavne odredbe o raspolaganju prava, kao ni zabrana osnivanja glasila pod istim ili sličnim imenom u trajanju godinu dana.
Sudija izvestilac Vesna Ilić Prelić ocenila je da su te odredbe pogrešno shvaćene kao ograničenje i da one zapravo štite prava građana, imajući u vidu širi javni interes i uticaj medija.
Ona je sudu predložila da danas odlučuje o predlogu ombudsmana i podnetim inicijativama za ocenu ustavnosti izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju zbog značaja te materije i posledica koje iz tih propisa mogu proisteći.
"Pretnja zastrašujućim kaznama može dovesti u pitanje opstanak medija, a što je još opasnije, može da izazove autocenzuru, jer osnivač, ni zaposleni u mediju neće biti lišen toga da razmisli da li mu preti takva kazna za ono što slobodno treba da kaže", rekla je Vesna Ilić Prelić.
Dodala je da su izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju propisane pojedine kazne za privredne prestupe znatno više od maksimuma koji je određen Zakonom o privrednim prestupima, čime je narušeno načelo jedinstva pravnog poretka.
Ustavni sud pokrenuo je postupak ustavnosti odredaba zakona koje se odnose na ovlašćenja ministra, jer bi ministru bilo prepušteno da samostalo uređuje i propisuje uslove upisa u registar, što je po oceni suda sporno.
Od Skupštine Srbije zatraženo je da u roku 60 dana dostavi mišljenje o odredbi zakona kojom je propisano da ministar "bliže uređuje način vođenja registra javnih glasila", koji nije definisan nijednim propisom ni aktom.
Odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju koje je Ustavni sud ocenio neustavnim, prestaće da važe danom objavljivanja odluke suda u Službenom glasniku Srbije.
Ustavni sud razmatrao je izmene i dopune Zakona o informisanju na predlog ombudsmana Saše Jankovića kojima su osporene gotovo sve odredbe tog akta, a razmotrene su i tri inicijative građana.
(Beta)
