Među 91 velikom bankom u Evropskoj uniji, njih sedam ne bi moglo da izdrži još jednu recesiju i suočile bi se s pomanjkanjem kapitala od 3,5 milijardi evra (4,5 milijardi dolara), pokazali su sinoć objavljeni rezultati stres-testa.
Komitet evropskih bankarskih supervizora (CEBS) je saopštio da je na na testu palo pet španskih regionalnih štedionica, državna nemačka banka "Hipo ril estejt" (Hypo Real Estate) i grčka poljoprivredna ATE banka, koju kontroliše država, prenele su agencije.
Nadzorna tela zadužena za praćenje rada evropskih banaka proveravala su "finansijsko zdravlje" 91 banke iz 16 članica evrozone, kao i iz Velike Britanije, Danske, Mađarske, Poljske i Švedske, sa ciljem da ustanove da li su dovoljno stabilne da izdrže još jednu finansijsku krizu poput one iz 2008.
Saopšteno je da je pet španskih regionalnih štedionica, poznatih kao cajas, palo na testu i da će njihova dokapitalizacija verovatno ubrzati restrukturiranje tog oslabljenog sektora, prenela je agencija Rojters.
Iako se za banke u Nemačkoj i Grčkoj takođe smatralo da nisu dovoljno jake i da im je potrebno restrukturiranje, pokazalo se da je državna "Hipo ril estejt" jedina nemačka banka koja je pala na testu, dok je "ATE" jedina grčka banka koja ga nije položila.
Analitičari su očekivali da pet do 10 banaka ne prođe proveru izdržljivosti na mogućnu novu krizu. Kao što se i pretpostavljalo, nijedna velika banka nije pala na testu.
Komitet evropskih bankarskih supervizora je ukazao da su njihovi kriterijumi bili stroži nego u SAD, gde je test u maju 2009. pokazao da bi 10 od 19 velikih banaka trebalo dokapitalizovati.
Banke su u okviru najgoreg scenarija bile testirane kako bi se izborile sa umerenom recesijom ove i iduće godine, uz dodatne gubitke po vladinim obveznicama.
Svaka banka čija bi adekvatnost kapitala Tier 1 opala ispod šest odsto do kraja 2011. pala je na testu i od nje se očekuje da pribavi fondove kako bi nadoknadila taj manjak kapitala.
Vlasništvo banaka nad vladinom obveznicama bilo je podložno gubitku od 23,1 odsto po grčkom dugu, od 12,3 odsto po španskom i od 4,7 odsto po nemačkom dugu, na bazi petogodišnjih obveznica i njihove vrednosti na kraju 2009.
Očekivalo se da slabe tačke u evropskom bankarstvu budu španske regionalne štedionice i regionalne nemačke banke, poznate kao landesbanks.
Španija i Nemačka su osnovale fondove za pomoć dokapitalizaciji slabih banaka, a Španija želi i veću integraciju svojih štedionica.
Bi-Bi-Si prenosi da britanskim bankama neće biti potreban od države ni jedan peni da bi izbegle poslovanje sa gubicima, jer su već prošle strože provere prema merilima britanske agencije za nadzor poslovanja u finansijskom sektoru (FSA).
Stres-test američkih banaka je u maju prošle godine doprineo je da prestane zabrinutost za bankarski sektor u SAD, a cilj evropskih regulatora je da postignu isto.
"Rezultati testiranja potvrđuju otpornost bankarskog sistema EU-a na negativne makroekonomske i finansijske udare i predstavljaju važan korak u zadobivanju poverenja tržišta", navedeno je u zajedničkom saopštenju Evropske komisije, Komiteta evropskih bankarskih supervizora i Evropske centralne banke.
(Tanjug)
Nadzorna tela zadužena za praćenje rada evropskih banaka proveravala su "finansijsko zdravlje" 91 banke iz 16 članica evrozone, kao i iz Velike Britanije, Danske, Mađarske, Poljske i Švedske, sa ciljem da ustanove da li su dovoljno stabilne da izdrže još jednu finansijsku krizu poput one iz 2008.
Saopšteno je da je pet španskih regionalnih štedionica, poznatih kao cajas, palo na testu i da će njihova dokapitalizacija verovatno ubrzati restrukturiranje tog oslabljenog sektora, prenela je agencija Rojters.
Iako se za banke u Nemačkoj i Grčkoj takođe smatralo da nisu dovoljno jake i da im je potrebno restrukturiranje, pokazalo se da je državna "Hipo ril estejt" jedina nemačka banka koja je pala na testu, dok je "ATE" jedina grčka banka koja ga nije položila.
Analitičari su očekivali da pet do 10 banaka ne prođe proveru izdržljivosti na mogućnu novu krizu. Kao što se i pretpostavljalo, nijedna velika banka nije pala na testu.
Komitet evropskih bankarskih supervizora je ukazao da su njihovi kriterijumi bili stroži nego u SAD, gde je test u maju 2009. pokazao da bi 10 od 19 velikih banaka trebalo dokapitalizovati.
Banke su u okviru najgoreg scenarija bile testirane kako bi se izborile sa umerenom recesijom ove i iduće godine, uz dodatne gubitke po vladinim obveznicama.
Svaka banka čija bi adekvatnost kapitala Tier 1 opala ispod šest odsto do kraja 2011. pala je na testu i od nje se očekuje da pribavi fondove kako bi nadoknadila taj manjak kapitala.
Vlasništvo banaka nad vladinom obveznicama bilo je podložno gubitku od 23,1 odsto po grčkom dugu, od 12,3 odsto po španskom i od 4,7 odsto po nemačkom dugu, na bazi petogodišnjih obveznica i njihove vrednosti na kraju 2009.
Očekivalo se da slabe tačke u evropskom bankarstvu budu španske regionalne štedionice i regionalne nemačke banke, poznate kao landesbanks.
Španija i Nemačka su osnovale fondove za pomoć dokapitalizaciji slabih banaka, a Španija želi i veću integraciju svojih štedionica.
Bi-Bi-Si prenosi da britanskim bankama neće biti potreban od države ni jedan peni da bi izbegle poslovanje sa gubicima, jer su već prošle strože provere prema merilima britanske agencije za nadzor poslovanja u finansijskom sektoru (FSA).
Stres-test američkih banaka je u maju prošle godine doprineo je da prestane zabrinutost za bankarski sektor u SAD, a cilj evropskih regulatora je da postignu isto.
"Rezultati testiranja potvrđuju otpornost bankarskog sistema EU-a na negativne makroekonomske i finansijske udare i predstavljaju važan korak u zadobivanju poverenja tržišta", navedeno je u zajedničkom saopštenju Evropske komisije, Komiteta evropskih bankarskih supervizora i Evropske centralne banke.
(Tanjug)
