Više od 260 građana do sada je iskoristilo mogućnost da na spiskovima u Ministarstvu pravde Srbije provere da li su pred hrvatskim sudovima osuđeni, optuženi ili osumnjičeni za ratne zločine.
Hrvatski spiskovi dostupni su javnosti od 15. jula, nakon osnivanja Mešovite komisije Srbije i Hrvatske za pripremu i razmenu popisa lica optuženih ili osuđenih za ratne zločine.
Prva sednica ove komisije održana je 13. jula u Beogradu i tom prilikom su srpska i hrvatska strana razmenile spisak lica.
Državni sekretar Ministarstva pravde Srbije Slobodan Homen rekao je da su među više od 1.500 ljudi, koji su na spisku, prioritet Ministarstva 433 osobe koje su pod istragom.
"Naša obaveza je da upravo tim licima pružimo podršku, odnosno da u kontaktima sa vlastima Hrvatske dnevno proveravamo podatke da li se oni i dalje nalaze u istrazi, odnosno da li će protiv njih biti podignuta optužnica. U dopisima kojima ćemo se svima obraćati kada naiđemo na takva lica biće i cela pravna pouka o pomoći", rekao je Homen za RTS.
On je rekao da svi koji sumnjaju da je njihovo ime na spisku ne treba da strahuju da će biti izručeni Hrvatskoj, jer se sporazum o izručenju koji su Srbija i Hrvatska nedavno poptpisale odnosi na organizovani kriminal, a ne na ratne zločine.
"Ukoliko bude sklapan neki novi sporazum najpre će se tražiti da se reši status građana sa ovog spiska", rekao je Homen.
Iz dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" ističu da informacija o statusu koju dobijaju ova lica nije dovoljna, već da je potrebno otvoriti posebnu kancelariju za savetovanje.
Direktor "Veritasa" Savo Štrbac rekao je da je zahvaljujući novom hrvatskom krivičnom zakonu 52 ljudi amnestirano, pošto je ratni zločin za koji su bili osuđeni, prekvalifikovan u oružanu pobunu.
"Novina je i da svi koji su osuđeni u odsustvu mogu da traže obnovu postupka, bez odlaska u Hrvatsku. Međutim, licima sa takvim statusom treba objasniti šta treba da prilože uz taj zahtev kako bi sud pozitivno odlučio o njihovim zahtevima, a to su dokazi koji idu u korist osuđenog, materijalni ili iskazi svedoka", rekao je Štrbac.
(Srna)
Prva sednica ove komisije održana je 13. jula u Beogradu i tom prilikom su srpska i hrvatska strana razmenile spisak lica.
Državni sekretar Ministarstva pravde Srbije Slobodan Homen rekao je da su među više od 1.500 ljudi, koji su na spisku, prioritet Ministarstva 433 osobe koje su pod istragom.
"Naša obaveza je da upravo tim licima pružimo podršku, odnosno da u kontaktima sa vlastima Hrvatske dnevno proveravamo podatke da li se oni i dalje nalaze u istrazi, odnosno da li će protiv njih biti podignuta optužnica. U dopisima kojima ćemo se svima obraćati kada naiđemo na takva lica biće i cela pravna pouka o pomoći", rekao je Homen za RTS.
On je rekao da svi koji sumnjaju da je njihovo ime na spisku ne treba da strahuju da će biti izručeni Hrvatskoj, jer se sporazum o izručenju koji su Srbija i Hrvatska nedavno poptpisale odnosi na organizovani kriminal, a ne na ratne zločine.
"Ukoliko bude sklapan neki novi sporazum najpre će se tražiti da se reši status građana sa ovog spiska", rekao je Homen.
Iz dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" ističu da informacija o statusu koju dobijaju ova lica nije dovoljna, već da je potrebno otvoriti posebnu kancelariju za savetovanje.
Direktor "Veritasa" Savo Štrbac rekao je da je zahvaljujući novom hrvatskom krivičnom zakonu 52 ljudi amnestirano, pošto je ratni zločin za koji su bili osuđeni, prekvalifikovan u oružanu pobunu.
"Novina je i da svi koji su osuđeni u odsustvu mogu da traže obnovu postupka, bez odlaska u Hrvatsku. Međutim, licima sa takvim statusom treba objasniti šta treba da prilože uz taj zahtev kako bi sud pozitivno odlučio o njihovim zahtevima, a to su dokazi koji idu u korist osuđenog, materijalni ili iskazi svedoka", rekao je Štrbac.
(Srna)
