Izraelski i hrvatski predsednik poklonili se u Jasenovcu senima žrtava genocida ustaške NDH.
Izraelski predsednik Šimon Peres posetio je u nedelju spomen područje Jasenovac i zajedno sa domaćinom hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem poklonio se žrtvama nekadašnjeg ustaškog logora u Nezavisnoj državi hrvatskoj (NDH).
"Kao Jevrejin ne mogu da dođem na ovo mesto, a da ne budem dirnut", rekao je predsednik Peres i dodao da se ovaj logor razlikuje od drugih "jer žrtve nisu bili samo Jevreji", kao i po načinu ubijenja, koji svedoči o mržnji i brutalnosti.
Prema zvaničnim podacima vlasti u Zagrebu, u Jasenovcu je ubijeno između 83.000 i 100.000 Srba, Jevreja, Roma, Hrvata antifašista i Muslimana.
Broj pobijenih Jevreja u tom logoru smrti iz vremena kvislinške nacifašističke NDH varira između 11.000 i 18.000.
Josipović je rekao je da je Jasenovac mesto suočavanja sa prošlošću, za koju je rekao da je bila teška i bolna, ali da se iz nje moraju izvući pouke kako bi se izbeglo da bude ponovljena.
"Jasenovac je mesto strašnog zločina. . . mesto na kojem su zločinačke ustaške vlasti ubile brojne Srbe, Jevreje, Rome i Hrvate samo zato što su bili drukčiji", rekao je Josipović.
Dvojica predsednika su se složila da je važno obrazovati buduća pokoljenja kako se ovakve tragedije nikada više ne bi ponovile.
U kratkom obraćanju Peres se dotakao i iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada koji negira holokaust da bi, kako je rekao, "omogućio legitimitet nastavka ubijanja".
Peres je na kraju učestvovao u Kadišu, molitvi za mrtve koju su predvodili hrvatski rabini Kotel Da Don i Lucijan Prelević, posle koje su dvojica predsednika položila vence na spomenik 'Jasenovački cvet' i obišli Memorijalni muzej u pratnji upravnice Centra Nataše Jovičić."Kao Jevrejin ne mogu da dođem na ovo mesto, a da ne budem dirnut", rekao je predsednik Peres i dodao da se ovaj logor razlikuje od drugih "jer žrtve nisu bili samo Jevreji", kao i po načinu ubijenja, koji svedoči o mržnji i brutalnosti.
Prema zvaničnim podacima vlasti u Zagrebu, u Jasenovcu je ubijeno između 83.000 i 100.000 Srba, Jevreja, Roma, Hrvata antifašista i Muslimana.
Broj pobijenih Jevreja u tom logoru smrti iz vremena kvislinške nacifašističke NDH varira između 11.000 i 18.000.
Josipović je rekao je da je Jasenovac mesto suočavanja sa prošlošću, za koju je rekao da je bila teška i bolna, ali da se iz nje moraju izvući pouke kako bi se izbeglo da bude ponovljena.
"Jasenovac je mesto strašnog zločina. . . mesto na kojem su zločinačke ustaške vlasti ubile brojne Srbe, Jevreje, Rome i Hrvate samo zato što su bili drukčiji", rekao je Josipović.
Dvojica predsednika su se složila da je važno obrazovati buduća pokoljenja kako se ovakve tragedije nikada više ne bi ponovile.
U kratkom obraćanju Peres se dotakao i iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada koji negira holokaust da bi, kako je rekao, "omogućio legitimitet nastavka ubijanja".
Peres je drugi izraelski predsednik koji je posetio Jasenovac, a pre njega to je učinio Moše Kacav, tokom posete Hrvatskoj 2003. godine.
Odnosi Izraela i Hrvatske bili su hladni za vreme vladavine prvog predsednika Franje Tuđmana od 1990. do 2000, zbog njegovog umanjivanja broja Jevreja koji su pobijeni u NDH.
Iako su ustaše pobile najveći deo Jevreja iz Hrvatske i BiH koje su u ratu bile u sastavu NDH, Tuđman je u svojim delima, pa i u knjizi "Bespuća povijesne zbiljnosti" (istorijske zbilje) umanjivao cifre žrtava, kako Srba, tako i Jevreja i Roma.
Mnogi izraelski političari, a pre svih Josef Tomi Lapid, svojevremeno rođen u Novom Sadu 1931. kao Tomislav Lampel, suprotstavljali su se Tuđmanovoj poseti jevrejskoj državi.
Lapidov otac i veći deo porodice stradali su u holokaustu. Lapid je bio i prvi koji je čestitao predsedniku Stjepanu Mesiću kad je 2001. u Knesetu osudio postupke režima u NDH i izvinio se za pokolj Jevreja, a od tada su odnosi dve države značajno poboljšani.
(Tanjug - foto: Fonet)
