Većina ministara EU podržala napore Srbije na putu njenom putu ka evropskim integracijama.
Većina šefova diplomatija Evropske unije su u ponedeljak na zasedanju u Briselu zatražili da se "ubrza pridruživanje Srbije EU", s ciljem da se podrži proevropska srpska vlast u Beogradu, ali su dve, tri uticajne članice Unije stavile do znanja da to treba učiniti korak po korak.
To je novinarima rekao slovenački ministar inostranih poslova Samuel Žbogar, koji je naglasio da je većina smatrala da, u svetlu "mišljenja" Međunarodnog suda pravde (MSP) o Kosovu, brzo treba razmotriti kandidaturu Srbije za članstvo u EU kako bi se podstakao dijalog Beograd-Priština.
A to bi značilo da se od Evropske komisije zatraži da izradi "mišljenje" o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU.
Novinarima je to rekao i šef italijanske diplomatije Franko Fratini, koji je objasnio da nije usvojen nikakav zaključak, jer ta tema i nije bila na zvaničnom dnevnom redu.
Visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton je, međutim, izjavila da takve rasprave nije bilo i da je jedino važno to što je ona srpskom predsedniku Borisu Tadiću i kosovskom premijeru Hašimu Tadiću prenela da Unija nudi da se pokrene dijalog Beograd-Priština u cilju ostvarenja njihove evropske budućnosti.
Žbogar je istakao stav Ljubljane da se ulože svi napori da se "ne izgubi Srbija" na evropskom putu, a predložio je da u "dobre usluge" EU za podsticanje dijaloga Beograda i Prištine budu uključeni i SAD i još neke važne države.
Slovenački ministar je dodao da su evropska dvadesetsedmorica postigli saglasnost o ponudi Beogradu i Prištini za dijalog, kao i da je jedinstven stav bio da je budućnost i Srbije i Kosova u EU.
Mađarski ministar Janoš Martonji je podržao ubrzavanje pridruživanja Srbije EU i saopštio da će Budimpešta vrlo brzo ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija.
On je ponovio stav Mađarske da "posle mišljenja MSP-a nema smisla ulaziti u pitanje statusa Kosova", kao i da proglašenje nezavisnosti u Prištini ne može biti presedan za druge situacije u svetu.
Mađarski ministar je dodao da će od stavova Srbije zavisiti kako će i da li će se ulaziti u pitanje statusa Kosova, i time odgovorio i na pitanje kako unutar EU uslaglasiti stavove ako pet članica jasno ponavlja da ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost u Prištini.
Martonji je, međutim, podvukao da mora da se dođe i do nekog rešenja koje će biti prihvatljivo takođe za Srbiju.
Slovački ministar Mikulas Dzurinda je ponovio stav Slovačke da je proglašenje nezavisnosti Kosova neprihvatljivo jer krši rezoluciju 1244 SB UN i dodao da treba ubrzati pridruživanje Srbije Uniji.
Šef rumunske diplomatije Teodor Bakonski je novinarima stavio do znanja da to što Rumunija i još četiri zemlje ne priznaju samoproglašenje nezavisnosti Kosova ne dovodi ni na koji način u pitanje stabilnost regiona.
On je pojasnio da su tih pet zemalja prihvatile da usvoje jedinstvenu ponudu EU za "dobre usluge" za dijalog Beograd-Priština.
Rumunski ministar je precizirao da stav Rumunije "da ne prizna nezavisnost Kosova predstavlja njeno tumačenje međunarodnog prava".
"Jednostrana proglašavanja nezavisnosti ne predstavljaju valjanu osnovu za izgrađivanje neke države", poručio je Bakonski.
On je preneo da je Rumunija istakla spremnost da svoje regionalno iskustvo i umeće iskoristi za podsticanje dijaloga Beograda i Prištine.
Evropski ministri su, po njegovim rečima, ohrabrili i Rumuniju i Grčku da iskoriste svoje dobre odnose sa Srbijom i Kosovom kako bi se došlo do razgovora.
Na zasedanju šefova diplomatija EU, naveo je rumunski ministar, zaključeno je da se podrži evropski put Srbije, zato što je Srbija ključna za stabilnost Balkana.
Bakonski je podvukao stav Bukurešta da put Srbije u članstvo Unije ne sme biti uslovljen pitanjem Kosova.
(Beta)
To je novinarima rekao slovenački ministar inostranih poslova Samuel Žbogar, koji je naglasio da je većina smatrala da, u svetlu "mišljenja" Međunarodnog suda pravde (MSP) o Kosovu, brzo treba razmotriti kandidaturu Srbije za članstvo u EU kako bi se podstakao dijalog Beograd-Priština.
A to bi značilo da se od Evropske komisije zatraži da izradi "mišljenje" o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU.
Novinarima je to rekao i šef italijanske diplomatije Franko Fratini, koji je objasnio da nije usvojen nikakav zaključak, jer ta tema i nije bila na zvaničnom dnevnom redu.
Visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton je, međutim, izjavila da takve rasprave nije bilo i da je jedino važno to što je ona srpskom predsedniku Borisu Tadiću i kosovskom premijeru Hašimu Tadiću prenela da Unija nudi da se pokrene dijalog Beograd-Priština u cilju ostvarenja njihove evropske budućnosti.
Žbogar je istakao stav Ljubljane da se ulože svi napori da se "ne izgubi Srbija" na evropskom putu, a predložio je da u "dobre usluge" EU za podsticanje dijaloga Beograda i Prištine budu uključeni i SAD i još neke važne države.
Slovenački ministar je dodao da su evropska dvadesetsedmorica postigli saglasnost o ponudi Beogradu i Prištini za dijalog, kao i da je jedinstven stav bio da je budućnost i Srbije i Kosova u EU.
Mađarski ministar Janoš Martonji je podržao ubrzavanje pridruživanja Srbije EU i saopštio da će Budimpešta vrlo brzo ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija.
On je ponovio stav Mađarske da "posle mišljenja MSP-a nema smisla ulaziti u pitanje statusa Kosova", kao i da proglašenje nezavisnosti u Prištini ne može biti presedan za druge situacije u svetu.
Mađarski ministar je dodao da će od stavova Srbije zavisiti kako će i da li će se ulaziti u pitanje statusa Kosova, i time odgovorio i na pitanje kako unutar EU uslaglasiti stavove ako pet članica jasno ponavlja da ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost u Prištini.
Martonji je, međutim, podvukao da mora da se dođe i do nekog rešenja koje će biti prihvatljivo takođe za Srbiju.
Slovački ministar Mikulas Dzurinda je ponovio stav Slovačke da je proglašenje nezavisnosti Kosova neprihvatljivo jer krši rezoluciju 1244 SB UN i dodao da treba ubrzati pridruživanje Srbije Uniji.
Šef rumunske diplomatije Teodor Bakonski je novinarima stavio do znanja da to što Rumunija i još četiri zemlje ne priznaju samoproglašenje nezavisnosti Kosova ne dovodi ni na koji način u pitanje stabilnost regiona.
On je pojasnio da su tih pet zemalja prihvatile da usvoje jedinstvenu ponudu EU za "dobre usluge" za dijalog Beograd-Priština.
Rumunski ministar je precizirao da stav Rumunije "da ne prizna nezavisnost Kosova predstavlja njeno tumačenje međunarodnog prava".
"Jednostrana proglašavanja nezavisnosti ne predstavljaju valjanu osnovu za izgrađivanje neke države", poručio je Bakonski.
On je preneo da je Rumunija istakla spremnost da svoje regionalno iskustvo i umeće iskoristi za podsticanje dijaloga Beograda i Prištine.
Evropski ministri su, po njegovim rečima, ohrabrili i Rumuniju i Grčku da iskoriste svoje dobre odnose sa Srbijom i Kosovom kako bi se došlo do razgovora.
Na zasedanju šefova diplomatija EU, naveo je rumunski ministar, zaključeno je da se podrži evropski put Srbije, zato što je Srbija ključna za stabilnost Balkana.
Bakonski je podvukao stav Bukurešta da put Srbije u članstvo Unije ne sme biti uslovljen pitanjem Kosova.
(Beta)
