Predsednik Haškog tribunala Patrik Robinson odbacio je zahtev bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika da ranije bude pušten na slobodu pošto je odslužio polovinu 20-godišnje kazne.
Prema praksi Haškog tribinala osuđenik je podoban za ranije puštanje ukoliko je odslužio više od dve trećine kazne na koju je osuđen, a kako se navodi u Robinsonovoj odluci, Krajišnik, koji je uhapšen u aprilu 2000. godine, dve trećine kazne odslužiće u avgustu 2013. godine, prenela je Televizija republike Srpske.
Predsednik Haškog tribunala je naveo da je Krajišnik "pokazao neke dokaze rehabilitacije, ali da ostaju veoma značajni faktori koji ne idu u korist ranijeg puštanja".
"Zločini gospodina Krajišnika su veoma veliki i izazvali su ogromne patnje. Takođe, praksa je Tribunala da je osoba podobna za ranije puštanje pošto je odslužila dve trećine kazne, a ta činjenica ne ide u korist gospodinu Krajišniku", naveo je Robinson.
U svom zahtevu za ranije puštanje Krajišnik je naveo da će promovisati pomirenje na prostoru bivše Jugoslavije.
"Moja predanost pomirenju i poboljšanju političke i ekonomske situacije u BiH će biti moj dug onima koji su na bilo koji način patili zbog dela za koja sam osuđen", naveo je Krajišnik u svom zahtevu.
On je dodao da, ako bude pušten, namerava da se vrati u svoj dom u Sarajevu, vodi privatni posao i da nastavi sa pisanjem koje je počeo u zatvoru u Velikoj Britaniji.
U odluci predsednika Tribunala se navodi da je Krajišnik u prilogu svog zahteva dostavio i 28 pisama raznih političara, predstavnika nevladinih organizacija, akademika i drugih, koji iznose svoje mišljenje o njegovom ranijem puštanju, ali Robinson smatra da nije na adekvatan način pokazano zašto je to relevantno za njegovu odluku.
Krajišnik je u zahtevu za ranije puštanje tražio da sa bivšom predsednicom RS Biljanom Plavšić izjednači period koji je proveo u pritvoru i da se period koji je do sada odslužio mora uzeti u korist njegovog ranijeg puštanja - budući da je proveo 50 odsto više vremena u pritvoru od Plavšićeve i da je osuđen za manje ozbiljne zločine.
Predsednik Haškog tribunala smatra da se ove dve stvari ne mogu porediti.
Krajišnik je u martu 2009. godine pravosnažno osuđen na 20 godina zatvora za deportacije, prisilno preseljenje i zločine nad civilima Bošnjacima i Hrvatima počinjene od aprila do decembra 1992. godine na područjima opština Zvornik, Banjaluka, Sanski Most, Sokolac, Prnjavor, Bratunac, Bijeljina, Bosanska Krupa i Trnovo.
Proglašen je krivim i za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem etničkog čišćenja teritorija koje su tokom rata bile pod kontrolom Srba.
Krajišnik je prvobitno bio optužen sa Biljanom Plavšić, bivšom predsednicom Republike Srpske, koja je pred Haškim tribunalom priznala krivicu za progon Bošnjaka i Hrvata u
37 opština u BiH, i osuđena na 11 godina zatvora.
Plavšić je u oktobru 2009. godine puštena ranije na slobodu, pošto je odslužila dve trećine kazne.
(FoNet)
Predsednik Haškog tribunala je naveo da je Krajišnik "pokazao neke dokaze rehabilitacije, ali da ostaju veoma značajni faktori koji ne idu u korist ranijeg puštanja".
"Zločini gospodina Krajišnika su veoma veliki i izazvali su ogromne patnje. Takođe, praksa je Tribunala da je osoba podobna za ranije puštanje pošto je odslužila dve trećine kazne, a ta činjenica ne ide u korist gospodinu Krajišniku", naveo je Robinson.
U svom zahtevu za ranije puštanje Krajišnik je naveo da će promovisati pomirenje na prostoru bivše Jugoslavije.
"Moja predanost pomirenju i poboljšanju političke i ekonomske situacije u BiH će biti moj dug onima koji su na bilo koji način patili zbog dela za koja sam osuđen", naveo je Krajišnik u svom zahtevu.
On je dodao da, ako bude pušten, namerava da se vrati u svoj dom u Sarajevu, vodi privatni posao i da nastavi sa pisanjem koje je počeo u zatvoru u Velikoj Britaniji.
U odluci predsednika Tribunala se navodi da je Krajišnik u prilogu svog zahteva dostavio i 28 pisama raznih političara, predstavnika nevladinih organizacija, akademika i drugih, koji iznose svoje mišljenje o njegovom ranijem puštanju, ali Robinson smatra da nije na adekvatan način pokazano zašto je to relevantno za njegovu odluku.
Krajišnik je u zahtevu za ranije puštanje tražio da sa bivšom predsednicom RS Biljanom Plavšić izjednači period koji je proveo u pritvoru i da se period koji je do sada odslužio mora uzeti u korist njegovog ranijeg puštanja - budući da je proveo 50 odsto više vremena u pritvoru od Plavšićeve i da je osuđen za manje ozbiljne zločine.
Predsednik Haškog tribunala smatra da se ove dve stvari ne mogu porediti.
Krajišnik je u martu 2009. godine pravosnažno osuđen na 20 godina zatvora za deportacije, prisilno preseljenje i zločine nad civilima Bošnjacima i Hrvatima počinjene od aprila do decembra 1992. godine na područjima opština Zvornik, Banjaluka, Sanski Most, Sokolac, Prnjavor, Bratunac, Bijeljina, Bosanska Krupa i Trnovo.
Proglašen je krivim i za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem etničkog čišćenja teritorija koje su tokom rata bile pod kontrolom Srba.
Krajišnik je prvobitno bio optužen sa Biljanom Plavšić, bivšom predsednicom Republike Srpske, koja je pred Haškim tribunalom priznala krivicu za progon Bošnjaka i Hrvata u
37 opština u BiH, i osuđena na 11 godina zatvora.
Plavšić je u oktobru 2009. godine puštena ranije na slobodu, pošto je odslužila dve trećine kazne.
(FoNet)
