Haški sud odbacio je zahtev Tužilaštva da se Hrvatskoj izda obavezujući nalog za dostavu takozvanih "topničkih dnevnika", koje smatra ključnim optužujućim dokazima protiv trojice hrvatskih generala Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača, saopšteno je iz suda u Hagu.
Sudsko veće u predmetu Gotovina, Čermak, Markač procenilo je da je nemoguće sa sigurnošću utvrditi da li postoje ti dokumenti, koje Tužilaštvo već dve godine traži od Hrvatske i smatra ih ključnim optužujućim dokazima.
"Uzimajući u obzir sve nejasnoće u vezi sa nastankom, postojanjem i lokacijom dokumenata koje je tražilo Tužilaštvo, sudsko veće smatra da ne bi bilo opravdano izdati subpoenu za dostavu traženih dokumenata", navodi se u odluci Veća.
Sudije ističu da njihova odluka ne znači da Hrvatska ne treba i dalje sarađivati sa Tribunalom i tužilaštvom koje, kako se navodi, može ponovo da podnese zahtev ako se pojave novi dokumenti ili informacije.
U obrazloženju odluke, koja je donesena juče, navodi se da ostaje upitna verodostojnost nekih informacija koje je u takozvanoj administrativnoj istrazi prikupila hrvatska Vlada.
U odluci, koju je potpisao predsedavajući sudskog veća sudija Alfons Ori, navodi se da je hrvatska Vlada proteklih godina preduzela proaktivne mere i značajne napore u intenziviranju potrage za dokumentima.
Hrvatska Vlada godinama tvrdi da je haškom Tužilaštvu dostavila sve tražene dokumente, a za onima koje nije pronašla pokrenula je opsežnu administrativnu istragu.
Takozvani "topnički dnevnici" bili su glavna prepreka za nastavak hrvatskih pristupnih pregovora sa EU, jer je nekoliko članica Unije, pozivajući se na nezadovoljstvo haškog Tužilaštva saradnjom Hrvatske, blokiralo otvaranje poglavlja 23. Pravosuđe i temeljna prava.
Nakon poslednjeg izveštaja glavnog haškog tužioca Serža Bramerca Savetu bezbednosti UN sredinom juna, Brisel je dao "zeleno svetlo" pa je poglavlje 23. otvoreno na međuvladinoj konferenciji.
(Srna)
"Uzimajući u obzir sve nejasnoće u vezi sa nastankom, postojanjem i lokacijom dokumenata koje je tražilo Tužilaštvo, sudsko veće smatra da ne bi bilo opravdano izdati subpoenu za dostavu traženih dokumenata", navodi se u odluci Veća.
Sudije ističu da njihova odluka ne znači da Hrvatska ne treba i dalje sarađivati sa Tribunalom i tužilaštvom koje, kako se navodi, može ponovo da podnese zahtev ako se pojave novi dokumenti ili informacije.
U obrazloženju odluke, koja je donesena juče, navodi se da ostaje upitna verodostojnost nekih informacija koje je u takozvanoj administrativnoj istrazi prikupila hrvatska Vlada.
U odluci, koju je potpisao predsedavajući sudskog veća sudija Alfons Ori, navodi se da je hrvatska Vlada proteklih godina preduzela proaktivne mere i značajne napore u intenziviranju potrage za dokumentima.
Hrvatska Vlada godinama tvrdi da je haškom Tužilaštvu dostavila sve tražene dokumente, a za onima koje nije pronašla pokrenula je opsežnu administrativnu istragu.
Takozvani "topnički dnevnici" bili su glavna prepreka za nastavak hrvatskih pristupnih pregovora sa EU, jer je nekoliko članica Unije, pozivajući se na nezadovoljstvo haškog Tužilaštva saradnjom Hrvatske, blokiralo otvaranje poglavlja 23. Pravosuđe i temeljna prava.
Nakon poslednjeg izveštaja glavnog haškog tužioca Serža Bramerca Savetu bezbednosti UN sredinom juna, Brisel je dao "zeleno svetlo" pa je poglavlje 23. otvoreno na međuvladinoj konferenciji.
(Srna)
