"Nisu mi predočeni bilo kakvi novi dokazi a ovaj proces je pokrenut iz političkih razloga", ocenio je sudija Timoti Vorkman.
"Zaključio sam da nema nikakvog validnog opravdanja za otpočinjanje procedure protiv Ganića", dodao je sudija, ukazujući da su dve istrage, jedna koju je vodio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i druga, koju je vodilo tužilaštvo BiH "zaključile da nema dokaza za podizanje optužnice protiv Ganića".
Nakon ove odluke suda, srpska strana ima pravo žalbe Višem sudu, pred kojim će se voditi potpuno nov postupak.
O zahtevu za ekstradiciju potom odlučuje ministar unutrašnjih poslova Velike Britanije, a njegovu odluku mora da potvrdi Dom lordova britanskog parlamenta.
Predsedavajući predsedništva BiH Haris Silajdžić rekao je za agenciju AP da je "pobedila pravda".
"On je potpuno slobodan čovek. Zahtev je odbijen i doktor Ganić je na putu za Sarajevo", rekao je savetnik Damir Arnaut, član pravnog tima Ganićeve odbrane, a prenose sarajevski mediji.
Na zahtev tužilaštva za ratne zločine, Viši sud u Beogradu pokrenuo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992.
Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.
Sud u Londonu je 14. jula okončao dvonedeljnu raspravu o srpskom zahtevu za izručenje Ganića, kada je odbio i zahtev njegove odbrane da mu se ukine kućni pritvor uz polaganje kaucije.
Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji.
Ganić (64) je ne pretresima u Londonu tvrdio da "Srbija manipuliše britanski pravni sistem" kako bi postigla da on bude izručen Beograduk, gde "nisu u stanju da mu sude pošteno za delo za koje ga terete".
Ganić tvrdi i da su optužbe koje su protiv njega podigle vlasti u Beogradu "politički motivisane, kako bi se umanjila odgovornost Srbije za rat u BiH između 1992. i 1995.".
Tužilac Džejms Luis, koji je predstavljao Srbiju pred londonskim sudom, tvrdio je da se prema dokazima očigledno radi o "ratnom zločinu", ali to očigledno sud nije uvažio.
Zamenik tužioca za ratne zločine najavio je da će srpska strana razmotriti pravo na ulaganje žalbe na neizručenje Ganića.Nakon ove odluke suda, srpska strana ima pravo žalbe Višem sudu, pred kojim će se voditi potpuno nov postupak.
O zahtevu za ekstradiciju potom odlučuje ministar unutrašnjih poslova Velike Britanije, a njegovu odluku mora da potvrdi Dom lordova britanskog parlamenta.
Predsedavajući predsedništva BiH Haris Silajdžić rekao je za agenciju AP da je "pobedila pravda".
"On je potpuno slobodan čovek. Zahtev je odbijen i doktor Ganić je na putu za Sarajevo", rekao je savetnik Damir Arnaut, član pravnog tima Ganićeve odbrane, a prenose sarajevski mediji.
Na zahtev tužilaštva za ratne zločine, Viši sud u Beogradu pokrenuo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992.
Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.
Sud u Londonu je 14. jula okončao dvonedeljnu raspravu o srpskom zahtevu za izručenje Ganića, kada je odbio i zahtev njegove odbrane da mu se ukine kućni pritvor uz polaganje kaucije.
Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji.
Ganić (64) je ne pretresima u Londonu tvrdio da "Srbija manipuliše britanski pravni sistem" kako bi postigla da on bude izručen Beograduk, gde "nisu u stanju da mu sude pošteno za delo za koje ga terete".
Ganić tvrdi i da su optužbe koje su protiv njega podigle vlasti u Beogradu "politički motivisane, kako bi se umanjila odgovornost Srbije za rat u BiH između 1992. i 1995.".
Tužilac Džejms Luis, koji je predstavljao Srbiju pred londonskim sudom, tvrdio je da se prema dokazima očigledno radi o "ratnom zločinu", ali to očigledno sud nije uvažio.
Vekarić: nastavljamo, ovo je tek prvo poluvreme
Prvostepenom odlukom Suda u Londonu danas odbijen je zahtev srpskog ministarstva pravde za ekstradiciju bivšeg člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića.
"Postoji pravo žalbe višem sudu. Razmotrićemo to. Poštujemo naravno svaku odluku engleskog suda i idemo dalje. Ovo je tek prvo poluvreme", naveo je Vekarić.
Sud za ekstradicije odbio je danas da izruči Ganića Srbiji, nakon što je 14. jula okončao dvonedeljnu raspravu o srpskom zahtevu za izručenje Ganića, kada je odbio i zahtev njegove odbrane da mu se ukine kućni pritvor uz polaganje kaucije.
Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradikciji.
Na zahtev tužilaštva za ratne zločine, Viši sud u Beogradu pokrenuo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz Bosne i Hercegovine, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.
Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.
(Tanjug/MONDO)
