Ministru rada i socijalne politike svakodnevno stižu mnogobrojne molbe. U pismima traže novac, radno mesto, kredite, popravke...
Poštansko sanduče ministra Rasima Ljajića uvek je dupke puno, pišu "Večernje novosti". Svaki dan u njemu se poslaže na desetine pisama u kojima mu oni sa najviše problema, ali i smelosti, traže pomoć.
U njegovom kabinetu zato se ove gomile svakodnevno razvrstavaju - jedan se deo šalje sektorima koji su najpozvaniji da odgovore na brojne apele, a na drugi deo odgovaraju službenici iz ministrovog kabineta.
Zahtevi i molbe su raznolike - za novčanom pomoći najčešće, ali ima i onih u kojima se traži da im ministar „preko veze“ sredi posao, smeštaj u učenički dom, penziju...
Mnogi se obraćaju i zbog nagomilanih računa za struju, čije vrtoglave iznose najverovatnije nikada neće zaraditi, a kamoli vratiti. Traže od ministra otpis kamata koje su po tri do četiri puta veće od glavnice, jer "bez posla i sa socijalnom pomoći nikada neće sakupiti 300.000-400.000 dinara" koliki su najčešći iznosi dugova.
Traže ljudi da im se popravi krov, sanira vlaga, pomogne oko preseljenja, nađe stan... Mole i za penziju, pitaju od čega da žive, kako da se zaposle kada ih niko neće...
Javljaju se čitava preduzeća i traže novčanu pomoć, samohrani roditelji, stariji sugrađani koji su u procesu privatizacije ostali bez posla, pa tako i bez ikakvih primanja.
U pismima se nađu i sasvim neobični predlozi i zahtevi. Tako je jedna učiteljica, koju su đaci zapamtili po tome što ih je neštedimice tukla, zatražila nekoga da je čuva i pravi joj društvo, jer su joj u starosti svi okrenuli leđa.
Nacionalnu penziju tražio je i jedan "muzički fenomen", kako sebe sam oslovljava, ali i starica koja je lično od ministra zatražila da joj popuni zahtev i "vidi šta je sa njenom nemačkom penzijom".
Pored finansijske podrške u jednom od pisama ministru postavljeno je i pitanje "postoji li kakva mogućnost za kredit za kupovinu traktora za one seljake koji nisu u radnom odnosu". U nekoliko dopisa dostavljeni su podaci o broju bankovnog računa na koji im treba uplatiti novac sa iznosom za popravku, ili završetak kuće, školovanje...
"Ljudi zaista teško žive i zato nas ni najmanje ne iznenađuje što pokušavaju da na sve načine obezbede neki minimum novca. Nemaju od čega da plate knjige deci, nagomilane račune, da se obuku i kupe lekove. Često su razočarani i nemaju ni kome da se obrate", kažu u kabinetu ministra Ljajića.
Zato gotovo svako pismo počinje sa „znam da ćete me Vi razumeti“, ili "nemam više kome da se javim", ali nije retko ni da se Rasimu Ljajiću obraćaju kao ministru za ljudska i manjinska prava.
Saradnici prvog čoveka Ministarstva rada i socijalne politike kažu da su se trudili da izađu u susret svakome kome su mogli - upućivali su na nadležne službe ili opštine, ali najmanje su to činili novcem.
Ministarstvo nema mogućnosti da direktno pomaže pojedince, već to može raditi samo preko finansijske pomoći lokalnim samoupravama, dodaju u kabinetu.
"I takve su, međutim, mogućnosti retke zbog ograničenih sredstava u budžetu, a u nekoliko slučajeva smo uspeli da obezbedimo pomoć donatora", kažu u kabinetu.
Sada su, međutim, projektovali novi budžet i za one kojim je pomoć hitno potrebna izdvojili su 100 miliona dinara. Iz ovog će se Fonda, garantuju, naći rešenja i za još neka nesrećna pisma.
(MONDO)
U njegovom kabinetu zato se ove gomile svakodnevno razvrstavaju - jedan se deo šalje sektorima koji su najpozvaniji da odgovore na brojne apele, a na drugi deo odgovaraju službenici iz ministrovog kabineta.
Zahtevi i molbe su raznolike - za novčanom pomoći najčešće, ali ima i onih u kojima se traži da im ministar „preko veze“ sredi posao, smeštaj u učenički dom, penziju...
Mnogi se obraćaju i zbog nagomilanih računa za struju, čije vrtoglave iznose najverovatnije nikada neće zaraditi, a kamoli vratiti. Traže od ministra otpis kamata koje su po tri do četiri puta veće od glavnice, jer "bez posla i sa socijalnom pomoći nikada neće sakupiti 300.000-400.000 dinara" koliki su najčešći iznosi dugova.
Traže ljudi da im se popravi krov, sanira vlaga, pomogne oko preseljenja, nađe stan... Mole i za penziju, pitaju od čega da žive, kako da se zaposle kada ih niko neće...
Javljaju se čitava preduzeća i traže novčanu pomoć, samohrani roditelji, stariji sugrađani koji su u procesu privatizacije ostali bez posla, pa tako i bez ikakvih primanja.
U pismima se nađu i sasvim neobični predlozi i zahtevi. Tako je jedna učiteljica, koju su đaci zapamtili po tome što ih je neštedimice tukla, zatražila nekoga da je čuva i pravi joj društvo, jer su joj u starosti svi okrenuli leđa.
Nacionalnu penziju tražio je i jedan "muzički fenomen", kako sebe sam oslovljava, ali i starica koja je lično od ministra zatražila da joj popuni zahtev i "vidi šta je sa njenom nemačkom penzijom".
Pored finansijske podrške u jednom od pisama ministru postavljeno je i pitanje "postoji li kakva mogućnost za kredit za kupovinu traktora za one seljake koji nisu u radnom odnosu". U nekoliko dopisa dostavljeni su podaci o broju bankovnog računa na koji im treba uplatiti novac sa iznosom za popravku, ili završetak kuće, školovanje...
"Ljudi zaista teško žive i zato nas ni najmanje ne iznenađuje što pokušavaju da na sve načine obezbede neki minimum novca. Nemaju od čega da plate knjige deci, nagomilane račune, da se obuku i kupe lekove. Često su razočarani i nemaju ni kome da se obrate", kažu u kabinetu ministra Ljajića.
Zato gotovo svako pismo počinje sa „znam da ćete me Vi razumeti“, ili "nemam više kome da se javim", ali nije retko ni da se Rasimu Ljajiću obraćaju kao ministru za ljudska i manjinska prava.
Saradnici prvog čoveka Ministarstva rada i socijalne politike kažu da su se trudili da izađu u susret svakome kome su mogli - upućivali su na nadležne službe ili opštine, ali najmanje su to činili novcem.
Ministarstvo nema mogućnosti da direktno pomaže pojedince, već to može raditi samo preko finansijske pomoći lokalnim samoupravama, dodaju u kabinetu.
"I takve su, međutim, mogućnosti retke zbog ograničenih sredstava u budžetu, a u nekoliko slučajeva smo uspeli da obezbedimo pomoć donatora", kažu u kabinetu.
Sada su, međutim, projektovali novi budžet i za one kojim je pomoć hitno potrebna izdvojili su 100 miliona dinara. Iz ovog će se Fonda, garantuju, naći rešenja i za još neka nesrećna pisma.
(MONDO)
