Šest staračkih domova zatvoreno u 2010.

Inspektor Ministarstva za rad, Biljana Zekavica, kaže da privatni starački domovi koji imaju dozvolu za rad ulaze u redovnu inspekcijsku proceduru, kao i ustanove socijalne zaštite kojima je osnivač Vlada Srbije.

Prema njenim rečima, Republički zavod za socijalnu zaštitu obavlja supervizijski nadzor i pruža stručnu podršku u realizaciji stručnog rada u tim ustanovama.

Kada je reč o ilegalnim staračkim domovima, Zekavica je navela da Odsek za inspekcijski nadzor Ministarstva nema tačnu informaciju o njihovom broju, niti postoji neka evidencija, ali da se do informacija o njima dolazi na razne načine.

Vlasnici ilegalnih domova ''imaju različite ideje'' kako da se ilegalno bave ovim poslom, pa takozvane domove registruju u Agenciji za privredne registre kao pansione ili agencije izbegavajući da traže dozvolu od nadležnog ministarstva, navela je Zekavica.

Svako saznanje o postojanju ilegalnog privatnog doma iskoristi za inspekcijski pregled, za utvrđivanje zakonitosti rada i utvrđivanje postojanja dozvole nadležnog ministarstva, i ukoliko nisu ispunjeni svi uslovi takav dom se zatvara, rekla je inspektor Zekavica.

Aktuelan je slučaj zatvranja privatnog ilegalnog staračkog doma "Horizonti", iz kojeg je nestala štićenica Mirjana Zima.

Rad može da se zabrani i domovima za stara lica koji su registrovani i imaju sve dozvole, ukoliko se redovnim ili vanrednim inspekcijskim pregledom utvrdi da su odstupili od zakonitosti i napravili bitne propuste u radu, objasnila je Zekavica.

Zekavica je, takođe, apelovala i na srodnike koji imaju potrebu da smeste nekog u ustanovu socijalne zaštite, da se pre toga informišu o postojanju adekvatne dozvole za rad.

''Neophodno je da se pri tom poštuje volja stare osobe da li hoće i u koju ustanovu hoće da se smesti'', naglasila je Zekavica i dodala da se na terenu uočava niz propusta po tom pitanju, naročito u privatnom sektoru gde se često bez izjave volje korisnika on primi na smeštaj.

Govoreći o uslovima za otvaranje staračkog doma, Zekavica je objasnila da to mogu da urade sva privatna i fizička lica koja ispune zakonom propisane uslove određene Pravilnikom o bližim uslovima za početak rada i obavljanje delatnosti.

Ona je navela da se ti uslovi odnose na prostor, opremu, broj i strukturu zaposlenih, tehničke uslove, kao i lokaciju objekta i građevinsku formu.

''Neophodno je da imaju dozvolu za gradnju od opštinske uprave, dokaz o vlasništvu i kopiju plana zemljišta, rešenje o registraciji privrednih subjekata, ugovor o poslovnoj saradnji sa servisima sa kojima nameravaju da sarađuju, dokaz o angažovanju propisanog broja radnika i dokaz o uplati takse'', ukazala je Zekavica.

Nakon pribavljanja neophodne dokumentacije, potencijalni vlasnici doma za stara lica dobijaju najpre zapisnik, a potom i rešenje o ispunjenosti uslova, nakon čega se u Privrednom sudu registruju kao ustanova socijalne zaštite, i mogu da se bave poslom za koji su podneli zahtev, rekla je Zekavica.

Kada je reč o ceni usluga u privatnim staračkim domovima, ona je navela da inspekcija ne kontroliše i ne utiče na formiranje cena u privatnom sektoru.

''U državnom sektoru cena usluga je definisana i zavisi od standarda, kategorije soba, odnosno potreba onog ko se smešta. Od toga da li su pokretni, polupokretni ili nepokretni zavisi vrsta sobe i usluge koja će im biti pružena, a u slučaju privatnih domova cena se direktno ugovara između ponuđača i onog ko nekoga smešta'', zaključila je Zekavica.

U Srbiji trenutno rade 44 privatna doma za smeštaj starih lica, od čega je 30 u Beogradu, sedam u Vojvodini i isto toliko u unutrašnjosti.

(Tanjug)