Predmet šverca na graničnim prelazima nije samo "krupna“ roba, već sve na čemu može da se zaradi, pa i medicinska oprema - od zubarskih stolica do plombi, hirurških instrumenata i gotovih vilica.
U saopštenjima Uprave carina o pokušajima krijumčarenja medicinskih aparata često se pominju zaplene stomatološke opreme.
Načelnik Odeljenja za sprečavanje krijumčarenja Uprave carina Predrag Đurović je kazao da to nije pravilo, ali da je šverc te opreme isplativ, jer je jeftinije baviti se protetikom u Srbiji nego, na primer, u Nemačkoj.
"Recimo, ako se zubi 'rade' u inostranstvu, lekar napravi otisak, pa protezu nabavi na jeftinijem tržištu i ugradi je za mnogo veći novac", naveo je Đurović, istakavši da je povoljna cena stomatoloških usluga u zemlji jedan od motiva za šverc, pre svega plombi, navlaka, dijamantskih burgija, pa čak i gotovih vilica.
U poslednjih nekoliko godina, bilo je različitih pokušaja šverca, pa su tako carinici na graničnom prelazu Horgoš otkrili 100 garnitura akrilatnih zuba za mobilne proteze.
Đurović kaže da među krijumčarenom medicinskom opremom ima originalne robe, bez papira, ali i "falša" i "polovnjaka".
"Carina nema dalje ingerencije prema zaplenjenoj robi. Nakon pravosnažne sudske presude, ukoliko je roba ispravna - ide u prodaju, a u suprotnom se uništava", objasnio je Đurović.
Vlada Srbije u pojedinim slučajevima opremu može dati i zdravstvenim ustanovama na korišćenje, posebno ako je reč o nekom skupocenom uređaju.
Predmet šveraca su i oftalmološki proizvodi: na prelazu Batrovci zaplenjen je tomograf mrežnjače marke “Heilderberg Engineering HRT 2“, čija je vrednost procenjena na 1,5 miliona dinara.
Na istom graničnom prelazu carinici su sprečili šverc 2.500 rentgen filmova, kao i veće količine polovne stomatološke opreme, čija je vrednost procenjena na oko tri miliona dinara.
Pokušaja krijumčarenja medicinske opreme ima i na drugim graničnom prelazima, pa su tako ranije, na Kelebiji, zaplenjeni hirurški instrumenti koji su bili uvijeni u garderobu i sakriveni ispod zadnjeg sedišta za putnike i u sanduku za prtljag na krovu kombija.
U Upravi carina ističu da su takvi pokušaji krijumčarenja "atak na zdravlje građana", jer se iza polovne medicinske opreme često krije medicinski otpad, koji nikako ne bi smeo da završi u nekoj lekarskoj ordinaciji.
Kod redovnog uvoza medicinske opreme nephodna je i dozvola Agencije za lekove, što potpuno isključuje mogućnost da se na tržištu nađe medicinska oprema koja na bilo koji način može da ugrozi zdravlje građana.
Što se tiče kontrole aparature koja se koristi u pružanju zdravstvenih usluga, pomoćnik ministra zdravlja za inspekcijski nadzor Svetlana Mijatović kazala je Tanjugu da osnivač zdravstvene ustanove može da nabavi određeni aparat, dijagnostički ili terapijski, u inostranstvu ili kod nas.
"Sam aparat mora imati u svom registrovanom obliku informacije o tome šta se pomoću njega radi iz oblasti zdravstvenih usluga i u kom obimu", objasnila je proceduru Mijatović.
Ona je kazala da zdravstveni inspektor prilikom kontrole proverava tehničke karakteristike tog aparata, zatim i tehnički list koji proizvođač daje uz sam aparat, sa uputstvom za dinamiku sevisiranja, koja se meri vremenom upotrebe aparata, ili brojem obavljenih intervencija.
Mijatović je kazala da su zdravstveni inspektori svakodnevno na terenu i da se podjednako kontrolišu i državne i privatne ustanove, a kad su prekršaji veliki, odmah se izriče zabrana rada.
Ukoliko se desi da ključni aparat ne radi, ustanova je dužna da obavesti zdravstvenog inspektora, a ukoliko kvar traje duže i ne može da se popravi, inspektor izriče zabranu obavljanja te delatnosti do obezbeđenja odgovarajućeg aparata.
(Tanjug)
Načelnik Odeljenja za sprečavanje krijumčarenja Uprave carina Predrag Đurović je kazao da to nije pravilo, ali da je šverc te opreme isplativ, jer je jeftinije baviti se protetikom u Srbiji nego, na primer, u Nemačkoj.
"Recimo, ako se zubi 'rade' u inostranstvu, lekar napravi otisak, pa protezu nabavi na jeftinijem tržištu i ugradi je za mnogo veći novac", naveo je Đurović, istakavši da je povoljna cena stomatoloških usluga u zemlji jedan od motiva za šverc, pre svega plombi, navlaka, dijamantskih burgija, pa čak i gotovih vilica.
U poslednjih nekoliko godina, bilo je različitih pokušaja šverca, pa su tako carinici na graničnom prelazu Horgoš otkrili 100 garnitura akrilatnih zuba za mobilne proteze.
Đurović kaže da među krijumčarenom medicinskom opremom ima originalne robe, bez papira, ali i "falša" i "polovnjaka".
"Carina nema dalje ingerencije prema zaplenjenoj robi. Nakon pravosnažne sudske presude, ukoliko je roba ispravna - ide u prodaju, a u suprotnom se uništava", objasnio je Đurović.
Vlada Srbije u pojedinim slučajevima opremu može dati i zdravstvenim ustanovama na korišćenje, posebno ako je reč o nekom skupocenom uređaju.
Predmet šveraca su i oftalmološki proizvodi: na prelazu Batrovci zaplenjen je tomograf mrežnjače marke “Heilderberg Engineering HRT 2“, čija je vrednost procenjena na 1,5 miliona dinara.
Na istom graničnom prelazu carinici su sprečili šverc 2.500 rentgen filmova, kao i veće količine polovne stomatološke opreme, čija je vrednost procenjena na oko tri miliona dinara.
Pokušaja krijumčarenja medicinske opreme ima i na drugim graničnom prelazima, pa su tako ranije, na Kelebiji, zaplenjeni hirurški instrumenti koji su bili uvijeni u garderobu i sakriveni ispod zadnjeg sedišta za putnike i u sanduku za prtljag na krovu kombija.
U Upravi carina ističu da su takvi pokušaji krijumčarenja "atak na zdravlje građana", jer se iza polovne medicinske opreme često krije medicinski otpad, koji nikako ne bi smeo da završi u nekoj lekarskoj ordinaciji.
Kod redovnog uvoza medicinske opreme nephodna je i dozvola Agencije za lekove, što potpuno isključuje mogućnost da se na tržištu nađe medicinska oprema koja na bilo koji način može da ugrozi zdravlje građana.
Što se tiče kontrole aparature koja se koristi u pružanju zdravstvenih usluga, pomoćnik ministra zdravlja za inspekcijski nadzor Svetlana Mijatović kazala je Tanjugu da osnivač zdravstvene ustanove može da nabavi određeni aparat, dijagnostički ili terapijski, u inostranstvu ili kod nas.
"Sam aparat mora imati u svom registrovanom obliku informacije o tome šta se pomoću njega radi iz oblasti zdravstvenih usluga i u kom obimu", objasnila je proceduru Mijatović.
Ona je kazala da zdravstveni inspektor prilikom kontrole proverava tehničke karakteristike tog aparata, zatim i tehnički list koji proizvođač daje uz sam aparat, sa uputstvom za dinamiku sevisiranja, koja se meri vremenom upotrebe aparata, ili brojem obavljenih intervencija.
Mijatović je kazala da su zdravstveni inspektori svakodnevno na terenu i da se podjednako kontrolišu i državne i privatne ustanove, a kad su prekršaji veliki, odmah se izriče zabrana rada.
Ukoliko se desi da ključni aparat ne radi, ustanova je dužna da obavesti zdravstvenog inspektora, a ukoliko kvar traje duže i ne može da se popravi, inspektor izriče zabranu obavljanja te delatnosti do obezbeđenja odgovarajućeg aparata.
(Tanjug)
