Vi se nalazite ovde: Mondo > Info > Ekonomija

Žuto svetlo za spoljni dug Srbije

31. avgust 2010. 11:51

Ukupan spoljni dug Srbije na kraju juna iznosio je 23,8 milijardi evra a odnos duga i BDP-a je tik ispod granice visoke zaduženosti, upozorava NBS.

Foto ilustracija (Guliver/Getty Images)

Od ukupnog spoljnjeg duga, dug javnog sektora bio 8,3 milijarde evra, a dug privatnog sektora 15,5 milijardi, objavila je Narodna banka Srbije (NBS). Pritom se javni dug povećao a privatni smanjio, gledano u odnosu na mart.

U drugom tromesečju spoljni dug Srbije je povećan za 550 miliona evra, od čega preko 450 miliona po osnovu kursnih razlika, zbog slabljenja evra prema drugim valutama zastupljenim u strukturi spoljnog duga, navela je centralna banka.

Odnos spoljnog duga i bruto domaćeg proizvoda (BDP), na kraju juna je bio neznatno ispod nivoa visoke zaduženosti od 80 procenata i iznosio je 78,1 odsto, ili 1,8 procentnih poena više nego na kraju marta ove godine.

Sektorski posmatrano, na povećanje duga je uticao porast spoljnog duga javnog sektora, koji je na kraju juna dostigao 27,4 odsto BDP-a, što je za 3,6 procentnih poena više u odnosu na mart 2010. Efekat kursnih razlika najizraženiji je upravo kod javnog sektora, s obzirom na visoko učešće u dugu i drugih valuta, osim evra.

S druge strane, spoljni dug privatnog sektora je na kraju juna iznosio 50,7 odsto BDP-a i u odnosu na mart je neznatno smanjen.

Struktura ukupnog spoljnog duga po ročnosti je poboljšana - kratkoročni dug čini 7,5 odsto ukupnog duga, u odnosu na 9,4 odsto koliko je iznosio na kraju marta.

U valutnoj strukturi spoljnog duga evro ima najveće učešće od 75,2 odsto. Učešće dolara iznosi 11,5 procenata, učešće specijalnih prava vučenja 6,2 odsto, švajcarskog franka 5,8 odsto, dok se preostalih 1,2 odsto duga odnosi na ostale valute.

Spoljni dug javnog sektora na kraju juna 2010. dostigao je 8,3 milijarde evra i u odnosu na mart to predstavlja povećanje od 10,1 odsto.

Učešće spoljnog duga javnog sektora u ukupnom dugu
iznosi 35 odsto, što je za 2,4 procentna poena više nego u martu.

Spoljni dug države, uključujući dug NBS, iznosio je 7,7 milijardi evra, a državno garantovani spoljni dug 600,1 milion evra. Na porast javnog duga, pored kursnih razlika, uticalo je i povlačenje sredstava od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u iznosu od 237 miliona evra.

Spoljni dug privatnog sektora na kraju juna 2010. iznosio je 15,5 milijardi evra, od čega dug banaka čini 31,9 odsto, a preduzeća 68,1 odsto. U odnosu na kraj marta, spoljni dug banaka je smanjen za 24,2 miliona evra, a preduzeća za 193,1 milion evra.

Spoljni dug banaka je na kraju juna iznosio 4,9 milijardi evra. Banke su u drugom tromesečju znatno smanjile korišćenje i kratkoročnih i dugoročnih kreditnih izvora.

Spoljni dug preduzeća na kraju juna je iznosio 10,6 milijardi evra. Preduzeća su smanjila korišćenja inostranih kredita za 14,9 odsto u odnosu na prvo tromesečje 2010. godine.

Javni dug Srbije je na kraju juna 2010. godine iznosio 10,8 milijardi evra, ili 35,4 odsto BDP-a.

Budući da je i dalje ispod gornje granice manje zaduženosti, koju MMF i Svetska banka definišu kao 48 odsto BDP-a i 132 odsto izvoza, Srbija još nije u situaciji da njena zaduženost preraste u makroekonomski problem, navodi NBS.

Stoji, međutim, opomena da brz tempo zaduživanja Srbiju dovodi sve bliže toj granici, zbog čega i u narednom periodu treba voditi računa kako o nivou zaduženosti, tako i o svrsi zaduživanja, odnosno mogućnosti da se preuzete obaveze uredno izmiruju.

Napredak u tom smislu treba očekivati sa usvajanjem izmena Zakona o budžetskom sistemu, koje bi, u svrhu postizanja fiskalne odgovornosti, udeo javnog duga u BDP-u limitirale na 45 odsto.

(Tanjug)