Vodeći belgijski političar, frankfonski socijalista Loret Onkelinks, izjavila je da građani Belgije treba da se "spreme za raspad zemlje".
Onkelinksova, koja se smatra mogućim naslednikom šefa partije Elija Di Rupa, koji se povukao iz pregovora o formiranju vlade, rekla je da cela nacija treba da bude spremna za raspad Belgije, jer će se u suprotnom suočiti sa propašću.
"Nadajmo se da do toga neće doći, jer ako se zemlja raspadne onaj naslabiji platiće najveću cenu. Sa druge strane, mi ne možemo ignorisati da to želi veliki deo flamanske populacije", rekla je ona u intervjuu za list "Dernije ure" .
Onkelinksova, ministar u prelaznoj vladi za zdravstvo i socijalna pitanja, rekla je da prima stotine pisama u kojima ljudi navode stavove da je raspad moguć i da političari treba da budu spremni.
Belgijski kralj Albert Drugi prihvatio je ostavku Rupa i zadužio predsednike dva doma parlamenta da nastave "posredničku misiju", saopšteno je iz kraljevske palate.
"To je neophodno za ekonomsku i socijalnu dobrobit naših građana i sprovođenje neophodnih reformi institucija", navodi se u saopštenju.
Zadatak predsednika domova belgijskog parlamenta Andra Floa iz Valone i flamanskog nacionaliste Danija Pitersa biće da pokušaju da povrate poverenje dve lingvističke zajednice, kažu analitičari u Briselu, prenosi DPA.
Di Rup, koga je kralj nakon izbora 13. juna postavio da rukovodi preliminarnim koalicionim pregovorima, pokušavao je da uravnoteži zahteve Flamanaca za većom samostalnošću regiona Flandrije sa interesima frankofonskih Belgijanaca, koji strahuju da bi taj proces osamostaljivanja na kraju doveo do raspada zemlje.
Prema njegovim rečima, najveća flamanska partija Nova flamanska alijansa, koja se zalaže za nezavisnost, odbacila je paket ustupaka u cilju pune autonomije Flandrije.
Vodeći frankofonski socijalista Filip Moro rekao je da je Belgija na ivici "progresivne separacije".
Nekada tabu tema među siromašnijim franofonskim delovima Belgije, mogućnost raspada sada je mnobo bliža i realnija. Šef vlade Valone Rudi Demot rekao je državnom radiju RTBF da su sve opcije na stolu.
U međuvremenu, desetine hiljada Flamanaca učestovalo je danas u godišnjim demonstracijama u kojima simbolično "okružuju" Brisel na biciklu ili peške kako bi podsetili lokalno stanovništvo da su okruženi Flamancima.
Belgija, koja nije uspela da formira Vladu ni tri meseca nakon izbora, podeljena je na Flandriju, u kojoj se govori holandski i Valonu, u kojoj se govori francuski jezik.
Dva regiona imaju nesuglasice oko podele vlasti i novca, a izbori 13. juna produbili su te podele, jer su na vlast u regionima došle dve dijametralno suprotne političke partije.
(Srna)
"Nadajmo se da do toga neće doći, jer ako se zemlja raspadne onaj naslabiji platiće najveću cenu. Sa druge strane, mi ne možemo ignorisati da to želi veliki deo flamanske populacije", rekla je ona u intervjuu za list "Dernije ure" .
Onkelinksova, ministar u prelaznoj vladi za zdravstvo i socijalna pitanja, rekla je da prima stotine pisama u kojima ljudi navode stavove da je raspad moguć i da političari treba da budu spremni.
Belgijski kralj Albert Drugi prihvatio je ostavku Rupa i zadužio predsednike dva doma parlamenta da nastave "posredničku misiju", saopšteno je iz kraljevske palate.
"To je neophodno za ekonomsku i socijalnu dobrobit naših građana i sprovođenje neophodnih reformi institucija", navodi se u saopštenju.
Zadatak predsednika domova belgijskog parlamenta Andra Floa iz Valone i flamanskog nacionaliste Danija Pitersa biće da pokušaju da povrate poverenje dve lingvističke zajednice, kažu analitičari u Briselu, prenosi DPA.
Di Rup, koga je kralj nakon izbora 13. juna postavio da rukovodi preliminarnim koalicionim pregovorima, pokušavao je da uravnoteži zahteve Flamanaca za većom samostalnošću regiona Flandrije sa interesima frankofonskih Belgijanaca, koji strahuju da bi taj proces osamostaljivanja na kraju doveo do raspada zemlje.
Prema njegovim rečima, najveća flamanska partija Nova flamanska alijansa, koja se zalaže za nezavisnost, odbacila je paket ustupaka u cilju pune autonomije Flandrije.
Vodeći frankofonski socijalista Filip Moro rekao je da je Belgija na ivici "progresivne separacije".
Nekada tabu tema među siromašnijim franofonskim delovima Belgije, mogućnost raspada sada je mnobo bliža i realnija. Šef vlade Valone Rudi Demot rekao je državnom radiju RTBF da su sve opcije na stolu.
U međuvremenu, desetine hiljada Flamanaca učestovalo je danas u godišnjim demonstracijama u kojima simbolično "okružuju" Brisel na biciklu ili peške kako bi podsetili lokalno stanovništvo da su okruženi Flamancima.
Belgija, koja nije uspela da formira Vladu ni tri meseca nakon izbora, podeljena je na Flandriju, u kojoj se govori holandski i Valonu, u kojoj se govori francuski jezik.
Dva regiona imaju nesuglasice oko podele vlasti i novca, a izbori 13. juna produbili su te podele, jer su na vlast u regionima došle dve dijametralno suprotne političke partije.
(Srna)
